Izvor: Radio Dunav, 01.Feb.2017, 10:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
APATINSKE ŽENE U POTRAZI ZA POSLOM, DALEKO OD SVOJIH DOMOVA
Sve više Apatinki odlazi na rad u Nemačku, Austriju ili Slovačku. Najčešće čuvaju stare i bolesne. Mesečna plata negovateljice je otprilike 1.500 evra. Za ostala radna mesta, kao što su recimo poslovi: pomoćna kuvarica, spremačica ili šankerka, plate znaju biti i znatno niže. Ove žene su svaka tri meseca na odmoru kod kuće, sledeća tri odvojene od svojih porodica.
Neke od tih žena odlaze na rad u inostranstvo duži niz godina da pomognu svoje porodice i uglavnom imaju dobro >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Dunav << iskustvo, ali prvenstveno one koje su savladale jezik zemlje u koju odlaze.
O razlozima odlaska iz Srbije za naš sajt govorila je Vesna Serdar iz Prigrevice:
-Za vreme veoma teškog perioda i loše materijalne situacije, odlučila sam da se pobrinem za egzistenciju moje porodice tragajući za poslom u inostranstvu. Deca su tada bila maloletna, ja samohrani roditelj. Obratila sam se na više adresa, potražila pomoć prijatelja i pronašla posao u Nemačkoj kod naših ljudi, poreklom iz Kragujevca. U njihovom domu sam obavljala kućne poslove koji su trajali i po šesnaest sati dnevno, slabo plaćena, kao i većina žena koja se usudi da ode i naleti na poslodavce koji procene da je iznos koji nam daju dovoljan samo zato što smo u Srbiji malo plaćene. Odlično govorim nemački jezik pa sam posle nekog vremena odlučila da promenim posao, u tome mi je pomogao i hrvatski pasoš, položila sam kurs za negovateljicu u Mađarskoj na nemačkom i engleskom jeziku, od tada radim na području Švajcarske i Austrije kao samostalna negovateljica. Biram poslove, sad sam u mogućnosti, uz mnogo pređašnjeg truda i odricanja. Uglavnom imam sreću sa osobama koje negujem, a jak motiv su mi deca zbog kojih sam se i odvažila da krenem u svet i omogućim nam bolje uslove za život. Radim legalno, što nije slučaj sa većinom žena koje krenu u ovakvu “avanturu”, rekla nam je Vesna.
Kako saznajemo, od sredine 2011. godine građani Poljske, Mađarske, Slovenije, Češke ne moraju da imaju boravišnu vizu za rad u Nemačkoj, žene iz Hrvatske smeju da rade legalno samo ako poseduju određene kvalifikacije, dok žene iz Srbije, Bosne, Albanije i Makedonije rade uglavnom na crno.
Naša sugrađanka Tatjana Vojnović nam je otkrila da je sve nedaće u tuđoj zemlji izdržala zbog jakog motiva i psihičke snage koju poseduje:
-Prvi put sam otisla u Nemačku u mesto Korschenbroich, radila sam u hotelu više poslova istovremeno. Prvi odlazak i razdvajanje od najmilijih mi je izuzetno teško pao, ali sam stalno mislila na decu i supruga. Naravno, posla kod nas opet nema, pa ću nazad, četvrti put. Više mi ni odlasci ne padaju tako teško, imam cilj. Nije da ne bih želela da radim ovde, ali u nedostatku posla za koji bih bila adekvatno plaćena moram da se snalazim na ovaj način, obrazložila nam je odluku da radi daleko od doma i porodice, Tatjana.
Prema nezvaničnim podacima, u Nemačkoj radi oko 100.000 negovateljica iz Istočne i Jugoistočne Evrope, a prema procenama, do 2025. godine trebaće ih još 300.000. Bez njih je trenutno nemoguće zamisliti nemački sistem kućne nege starih i bolesnih, jer nemačke negovateljske službe celodnevnu brigu naplaćuju i do 10.000 evra mesečno.
Apatinke koje povremeno odlaze na rad u inostranstvo, uglavnom u Nemačku, J. I., LJ. Ć. i N. V. takođe su prošle trnovit put do nekog konkretnijeg zaposlenja, daleko od porodice i svega što ih veže za Apatin. Ne žale se, odlaze i vraćaju se svojim najmilijima.
J.I. žena i majka, motiv za odlazak – jedno dete na fakultetu, drugo uskoro postaje roditelj:
- Moj prvi odlazak na rad u inostranstvo obeležila je starica koju sam čuvala, bivši fizioterapeut po profesiji. Izuzetno samostalna, puna duha, pričala mi je mnogo o svom životu. Za vreme pauze od tri meseca koliko sam provela u Apatinu, žena koju čuvam pala je i slomila kuk, preuzela sam kompletnu brigu o njoj, nepokretna je. Nije lako, uhvati me povremeno kriza, ali ostajem, uskoro treba da postanem baka, puno mi srce, rekla je za naš sajt J. I.
LJ. Ć.je samohrana majka čija ćerka je takođe student, ostala bez posla više puta, što je nije demoralisalo:
-U Nemačkoj sam, a nisam na godišnjem. U decembru je bilo skoro dve godine otkako sam prvi put došla da radim ovde, negujem stare ljude, sreća pa postoji način da zaradimo novac i pomognemo onima koji zavise od nas, ja konkretno ćerki koja je student. Podnela sam CV za posao sekretarice, čekam odgovor priča nam kroz osmeh Lj. Ć.
N.B. je deset godina bez stalnog zaposlenja, iako je konstantno u potrazi za istim, nikada nije radila u struci, išla više puta “trbuhom za kruhom”.
-I opet ću, nisam na rubu egzistencije, ali sam naučila da radim i ne trošim uzalud dane, imam porodicu i ne vidim nijedan dobar razlog da kukam nad teškom sudbinom, rekla nam je N.B.
Pogledaj vesti o: Posao u inostranstvu
.jpg)
