Izvor: B92, 26.Okt.2014, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Velika šteta od poplava u Atini
Poplave koje su zahvatile grčku prestonicu nanele su veliku štetu u 25 atinskih opština, saopštila je vatrogasna služba tog grada.
Kako je prenela grčka agencija ANA, u poplavama je oštećeno ukupno 580 kuća, kao i 168 vozila.
Ove informacije vatrogasna služba je odmah prosledila >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << svim pogođenim lokalnim upravama kako bi mogle što pre da odrede i dodele finansijsku pomoć ugroženim domaćinstvima, prenela je ANA.
Grčku je juče pogodilo snažno nevreme, koje je čupalo drveće i poplavilo kuće i automobile, a izazvano je ostacima uragana Gonzalo, koji je prošle sedmice nastao kod Kariba.
Jaka kiša je poplavila puteve i izazvala probleme sa saobraćajem, koji se u prestonici Atini na glavnim pravcima odvijao otežano, izvestili su lokalni mediji.
Vatrogasna služba Pireja primila je više od 300 poziva iz nekoliko pregrađa, uglavnom zbog drveća koje je popadalo na puteve i blokiralo saobrahaj.
U popodnevnim satima, vatrogasci su u zapadnom predgradu Menidi izvukli troje ljudi iz poplavljenog automobila, dok su se na televizijskim snimcima iz Iliona, takođe u zapadnom delu Pireja, mogla videti parkirana vozila u vodi do krovova.
Uragan Gonzalo nastao je prošle sedmice kod Kariba, potom se obrušio na Bermudska ostrva i nakon toga skrenuo prema severu, preko Atlantskog okeana.
Gonzalo je sedma oluja u sezoni uragana na Atlantiku, koja se proteže od juna do novembra.
Milion evra je potrebno za početak popravke štete od oluje koja je u petak pogodila Atinu, saopštile su u nedelju uveče vlasti Grčke.
Manje od 48 sati posle nevremena, Vatrogasnaa služba Grčke je u saradnji sa opštinskim služzbama završila popis i saopštila da je bujica oštetila ili uništila 580 zgrada i 168 vozila, i da štete ima u čak 25 od 30 atinskih opština.
Procenu štete je ministru unutrašnjih poslova Argirisu Dinopulosu uručio zamenik komandanta Vatrogasne službe, general-pukovnik Haralambos Afalis, preneo je atinski Radio SKAI.
U ponedeljak će Ministarstvo unutrašnjih poslova formalno zatražiti od ministra finansija Hristosa Stajkurasa isplatu milion evra, za početak otklanjanja štete.
Opštinske uprave su već obaveštene o pojedinostima popisane štete i proceduri za obeštećenje, da bi pripremile hitnu isplatu novca građanima čim je ministar odobri.
Uporedo su Vlada i opštinske uprave na zajedničkoj sednici odlučile da svako poplavljeno domaćinstvo dobije hitnu pomoć od 587 evra za neposredne, svakodnevne potrebe, pre no što stigne pomoć za popravke.
Uz to, svako domaćinstvo će dobiti od 1.174 do 5.869 evra za popravku oštećenja kuće ili stana i kućnih aparata - zavisno od broja clanova domaćinstva, od obima štete koja je razvrstana u tri kategorije, i zavisno od veličine stambene površine, takođe razvrstane u tri kategorije.
Obe vrste odštete biće isplaćene stanarima bez obzira na to da li su vlasnici nekretnine koja je bila poplavljena, ili je samo iznajmljuju od vlasnika.
Po novijim podacima Meteorološke službe Grčke, u petak je palo kiše koliko obično padne za čitava tri jesenja meseca.
U delovima Atine je u petak palo od 76, do čak 139 milimetara kiše, odnosno - po kvadratnom metro - 76 do 139 litara vode koja nije imala kuda da oteče.
Ranije je najviše kiše u Atini za jedan dan izmereno 21. oktobra 1994. - 108,6 milimetara i tada se udavilo desetoro ljudi, pre toga 2. novembra 1977. (165 milimetara i 24 žrtve) i 6. novembra 1961. (115,6 milimetara i 44 žrtve).
Žestoke bujice duboke i više od metra u petak su ođednom napunile uske ulice, ispreturani automobili, kontejneri i smeće su postali brane, voda je ulazila i kroz prozore stanova na prvom spratu, popadale su stotine stabala.
Ali, uprkos svemu, niko nije poginuo jer su ljudi, zatečeni navalom vode koja je rasla iz minuta u minut, spasavali jedni druge i bežali na više spratove.
Kiša i vetar su bili neuobičajeno jaki jer ih je doneo moćan ciklon koji se premeštao sa zapada ka istoku Sredozemlja.
Ali, kako su objavili atinski mediji, velika šteta od nevremena ipak je pre svega posledica bezobzirne izgradnje, zatvaranja reka u podzemne cevi, a zatrpavanja potoka i jaruga kojima je nekada, pri jakoj kiši, do mora stizala voda s tri planine koje okružuju Atinu, kao i s gradskih bregova.
Dok je posle Drugog svetskog rata izgrađena površina grada pokrivala svega 25 odsto Atinske kotline, sada je preostalo svega četiri odsto slobodnog prostora - tla nepokrivenog zgradama, betonom i asfaltom.
