Izvor: Politika, 28.Feb.2010, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Više od Ahtisarija, manje od podele
Niti ćemo mi priznati Kosovo, niti će oni to od nas tražiti, ukoliko se nađe formula održivog rešenja, smatra Predrag Simić
Od objavljivanja strategije za integraciju severa Kosova pod prištinske institucije Pitera Fejta Srbija je suočena sa diplomatskim pritiscima i konkretnim potezima koje vuku Priština i međunarodne vlasti na terenu. Iako je zvanično na snazi stav EU da evropske integracije Srbije i pitanje Kosova idu odvojenim kolosecima, većina zemalja članica >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „kvinte” (SAD, Francuska, Velika Britanija i Nemačka) čini sve kako bi ova dva koloseka makar približile.
Takve namere „procure" u javnost preko „neimenovanih diplomatskih izvora", ali još niko nije zvanično potvrdio da je od ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića traženo da „smiri retoriku o Kosovu", niti da će Srbija morati da prizna Kosovo za ulazak u EU. Ali, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton i francuski i nemački ambasadori Žan Fransoa Teral i Volfram Mas otvoreno su prošle nedelje poručivali da je Kosovo partner u regionu i da pre ulaska u EU „treba da rešimo svoje probleme sa susedima".
Ako i prihvatimo da EU ne stoji iza plana za integraciju severa Kosova (mada Fejta nisu zbog toga kaznili, nego su mu produžili mandat specijalnog izaslanika EU na Kosovu), to ipak ne znači da u tom planu nema elemenata iza kojih ne stoje sve članice EU, pa i one koje nisu priznale nezavisnost Kosova. Izaslanik EU za sever Kosova Mikele Đifoni je rekao da, iako strategija nije dokument Brisela i nema podršku EU, „to ne znači da EU podržava nesaradnju oko elemenata koje ovaj dokument ima u vezi sa zajedničkim pristupom EU na severu".
Neosporno je da je, uprkos razlikama, zajednički interes cele EU i Beograda da se situacija stabilizuje u bezbednosnom, političkom i ekonomskom smislu. Način na koji to bude sprovedeno odrediće budućnost ovog regiona. Pošto se pretpostavlja da nikome neće pasti na pamet da to učini silom, ostaju diplomatski putevi i razgovori.
Bivši ambasador u Parizu prof. dr Predrag Simić smatra da mi jesmo u komplikovanoj situaciji, ali i da nismo jedini. „Potrebno nam je nešto više od onoga što smo bili spremni da predložimo", kaže Simić. On naglašava da će za Srbiju ostati na snazi oni stavovi od kojih se i pošlo na Sudu u Hagu: niti ćemo mi priznati Kosovo, niti će oni to od nas tražiti, ukoliko se nađe formula održivog rešenja koje neće praviti probleme i kočiti saradnju na Balkanu.
Trenutno ne postoji saglasnost oko toga kakve razgovore treba voditi, ali na svim stranama postoji svest da će morati da se sedne za sto. Dok Srbija čeka savetodavno mišljenje Suda pravde u Hagu kao ozvaničenje novih statusnih pregovora, Priština i većina članica EU smatraju da je status završena stvar i da ne mora da se čeka odluka Suda kako bi se razgovaralo o struji, vodi, carini ili pravosuđu na Kosovu.
Državni sekretar u Ministarstvu za KiM Oliver Ivanović, međutim, konstatuje da su razgovori o carini i pravosuđu i zapeli zbog toga što su zadirali u statusna pitanja. „Bez obzira na to što nas SAD, Nemačka i Francuska ubeđuju da se ništa neće promeniti i da je nezavisnost Kosova nepovratna, njih ipak jako brine mogućnost da se posle preporuke Suda zakaže sednica Saveta bezbednosti UN", zaključuje Ivanović i podseća da je Generalna skupština UN donela odluku o traženju savetodavnog mišljenja i da je logično da ona to mišljenje mora i da razmotri.
„Kada to mišljenje bude izneto, polarizacija među zemljama će biti još očiglednija, a one zemlje koje su priznale nezavisnost ozbiljno će lobirati i vršiti pritisak da se uopšte ne glasa o zaključku koji je Srbija tražila", kaže Ivanović.
-----------------------------------------------------------
Simić: Moramo da definišemo formulu
Zajednička želja da uđu u EU zemalja koje povezuju problemi stvara povoljniju političku situaciju, a pri tome im na raspolaganju stoje i neka rešenja koja pojedinačno same zemlje nemaju. Kada su 1995. godine u EU ulazile Švedska i Finska pronađeno je rešenje za Olandska ostrva. I Austrija je morala sa Italijom da reši pitanje svoje manjine u Južnom Tirolu i dobijena je dosta dobra formula. Treba rešiti na koji način mi želimo i možemo da na istom prostoru živimo sa Albancima.
Biljana Mitrinović
[objavljeno: 01/03/2010]
