Izvor: Blic, 15.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
TEMA DANA:
TEMA DANA: Reforme u Srbiji neće stati
BEOGRAD - Komemorativni skup povodom tragične smrti premijera Srbije Zorana Đinđića održan je juče u zgradi Vlade Srbije. U ime Vlade od premijera se oprostio potpredsednik Vlade Žarko Korać uz reči da je 'Zoran Đinđić u Vladi Srbije bio glavni motor i arhitekta svih promena, da je imao neizmernu energiju i veliku nadu da će Srbija da bude drugačija, da može i mora da se promeni'. - Prevarili su se svi oni koji su govorili >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da će se Vlada brzo raspasti, da je kratka i privremena, da niko neće moći da na okupu održi 19 stranaka i da niko neće moći da se izbori sa nasleđem Miloševićevog režima - rekao je Korać i istakao da je premijer Đinđić za dve godine velikog otpora i ljudi iz bivšeg režima, i onih koji nisu verovali u promene izrastao u 'stub i simbol promena i reformi'.
- Zorana Đinđića sam poznavao preko 30 godina, još iz studentskih dana. On je bio kao stvoren za ulogu reformiste i lidera, uvek radoznao, spreman na svaki rizik, spreman da uči i veoma brz u odlukama, koje su uvek bile u interesu Srbije i njenih građana - rekao je Korać. Prema Koraćevim rečima, sudbina reformatora u Srbiji je teška jer oni, nažalost, slavu stiču tek posle svoje smrti, kada zemlja vidi šta je sve trebalo žrtvovati i kolika ja hrabrost bila potrebna da se uđe u sukob sa tradicijom, konzervativizmom i propadanjem u poslednjih deset godina.
On je ocenio da će se jednog dana kada 'Srbija bude bila drugačija, srećna mirna, razvijena i deo Evrope, pokazati da je ovaj period prve dve godine Vlade Srbije bio možda najvažniji u istoriji naroda jer je tada Srbija morala da učini najviše najtežih odluka u svojoj istoriji'.
- Nijedne od tih odluka ne bi bilo da iza njih srcem, dušom i razumom nije stajao Zoran Đinđić. Srbija neće moći da nadoknadi ovaj gubitak, ali će njegova deca živeti u boljem svetu koji je on ostavio - zaključio je Korać i istakao da je premijer Đinđić često govorio: 'Neka ja budem gromobran. Bolje da znaju koga napadaju, a da moji saradnici bar mogu da rade.' On je istakao da 'zločinci koji su organizovali premijerovo ubistvo ni na koji način neće postići ono što su želeli jer je Srbija drugačija'. Komemorativnoj sednici u Vladi Srbije pored članova Vlade, Đinđićeve majke Mile i supruge Ružice, državnog i vojnog rukovodstva, prisustvovao je i prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević sa suprugom Katarinom, predstavnici SPC, verskih zajednica, kao i brojni ambasadori.
I. C. Zoran Đinđić je promenio Srbiju
- Mislim da su građani Srbije svesni koliko je Zoran Đinđić uložio tokom prethodne dve godine i znaju da su mu oni koji su naručili, organizovali i platili ovo ubistvo, na indirektan način odali najveće priznanje jer su u vreme kada se Srbija nepovratno menja želeli da ubistvom glavnog reformatora zaustave točak promena, nadajući se da će reforma propasti i da će to biti ona Srbija u kojoj su živeli deset godina i gde su se dobro osećali - rekao je Žarko Korać na komemoraciji premijeru Srbije.
Prema njegovim rečima, organizatori i izvršioci atentata na premijera su se prevarili jer je 'Đinđić dovoljno promenio Srbiju i ostaće tamo gde niko ne može da mu naudi - u srcima onih koji su ga voleli i u mislima ljudi koji će o njemu mnogo više misliti sada nego što su mislili za njegovog života jer nijedan čovek nije umro dok ga ne zaborave'. - Hrabrost je bila osnovna karakteristika našeg pokojnog premijera i ona je promenila Srbiju koja više nikada neće biti ista jer će nastaviti da ide putem za koji je on založio svoj život - zaključio je Korać. Evropski lideri danas na sahrani premijera Srbije
BEOGRAD - Sahrani premijera Srbije Zorana Đinđića svoje prisustvo najvile su brojne delegacije iz sveta. Rusku delegaciju na sahrani premijera Đinđića predvodiće zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Vladimir Čižov. Čižov i zamenik predsednika Gornjeg doma ruskog parlamenta Saveta Federacije Andrej Viharjev upisali su se juče u knjigu žalosti povodom smrti premijera Đinđića u Ambasadi SCG u Moskvi.
Visoka delegacija Republike Srpske, koju čine predsednik Srpske Dragan Čavić, predsednik Narodne skupštine RS Dragan Kalinić i premijer Dragan Mikerević prisustvovaće sahrani ubijenog premijera Srbije. Visoki ministar u Vladi Velike Britanije, poslanik i predsedavajući Savetu Robin Kuk predstavljaće Veliku Britaniju na sahrani premijera Srbije Zorana Đinđića, saopštila je britanska ambasada.
EU će u subotu u Aleji velikana na beogradskom Novom groblju predstavljati predsednik Evropske komisije Romano Prodi. Prisustvo je najavio i šef grčke diplomatije Jorgos Papandreu.
Ministar inostranih poslova Joška Fišer i ministarka za privrednu saradnju i razvoj Hajdemari Vičorek-Cojl prisustvovaće pogrebu premijera Đinđića, saznaje Beta u vladinim krugovima u Berlinu. Delegaciju BiH na sahrani premijera Zorana Đinđića predvodiće predsedavajući Predsedništvu BiH Mirko Šarović. U delegaciji će biti i ministar spoljnih poslova Mladen Ivanić i ministar sigurnosti BiH Bariša Čolak.
Delegaciju BiH na sahrani premijera Zorana Đinđića predvodiće predsedavajući Predsedništvu BiH Mirko Šarović.
U delegaciji će biti i ministar spoljnih poslova Mladen Ivanić i ministar sigurnosti BiH Bariša Čolak.
Zvaničnu delegaciju Slovenije, koja će prisustvovati sahrani premijera Đinđića, predvodiće slovenački premijer Anton Rop. Kako je saopštila slovenačka ambasada u Beogradu, u delegaciji će biti i šef slovenačke diplomatije Dimitrij Rupel, ministar za informaciono društvo Pavel Gantar i ambasador Republike Slovenije u Beogradu Borut Šukelj.
Hrvatski premijer Ivica Račan doputovaće sa suprugom Dijanom Plestinom i sa ministrom spoljnih poslova Toninom Piculom u Beograd kako bi prisustvovao sahrani srpskog premijera Zorana Đinđića, potvrđeno je FoNetu u kabinetu premijera.
Prisustvo na sahrani potvrdili su i Noel Lenoar, ministar za evropska pitanja Francuske, Ognjan Gerdzikov, predsednik Narodnog Sobranja sa delegacijom Bugarske, premijer Fatos Nano s delegacijom Albanije, Lorens Iglberger, Dž. Borg i L.Teper iz SAD, premijer Adrijan Nastase s delegacijom Rumunije, spiker parlamenta Italije, premijer Mađarske, austrijski kancelar Volfgang Šisel, ministar pravde Izraela, premijer Slovačke, generalni sekretar SE Valter Švimer, specijalni izvestilac UN Žoze Kutiljero, Erhard Busek, koordinator Pakta stabilnosti, šef Unmika Mihael Štajner, visoki predstavnik za BiH Pedi Ešdaun, predstavnik premijera Kanade, izaslanik premijera Finske, šef diplomatije Norveške, članovi vlada Švedske i Švajcarske, šef diplomatije Holandije...
Telegrame saučešća su poslali italijanski premijer Silvio Berluskoni, predsednik Makedonije Boris Trajkovski, ministar inostranih poslova Malte i predsedavajući Komitetu ministara Saveta Evrope, predsednik Turske, predsednik Evropskog parlamenta, ministri inostranih poslova Japana, Danske, Češke i Venecuele. Slobodan Orlić za 'Blic' kaže da nije vreme za rekonstrukciju Vlade Novi premijer od naredne nedelje
BEOGRAD - Slobodan Orlić, kopredsednik SDP i savezni sekretar za informisanje, izjavio je juče za 'Blic' da će Skupština Srbije tokom naredne nedelje izabrati novog premijera Srbije i dodao da u DOS postoji jedinstvo o tome da to mesto treba da pripadne Demokratskoj stranci. - Početkom nedelje moramo da formiramo Savet ministara zajednice Srbija i Crna Gora, a odmah nakon toga i da izaberemo novog srpskog premijera. Stanje u zemlji je veoma teško i mi ne možemo dugo čekati s tim. Imamo snage da već tokom predstojeće nedelje Srbija dobije novog predsednika Vlade. Ovo su prvi koraci koje treba preduzeti, a nakon toga ćemo razmišljati šta dalje - rekao je Orlić. On je istakao da mesto premijera pripada DS zbog toga što ova stranka ima najveći broj poslanika u parlamentu, zatim demokratama je mesto premijera pripalo i po sporazumu nakon izbora 2000. godine, ali i zbog toga što je ova stranka platila najveću cenu reformi u Srbiji.
Na pitanje da li će novi premijer biti potpredsednik DS Zoran Živković, koji se najčešće pominje kao kandidat za ovu funkciju, Orlić je rekao da je DOS spreman je da podrži bilo kog kandidata koga odredi DS.
- U DOS je postignuto puno jedinstvo po ovom pitanju. Spremni smo da podržimo bilo Živkovića, bilo nekog drugog i DS. Takođe smo spremni da podržimo bilo kog kandidata iz DS za ministra odbrane u državnoj zajednici - rekao je Orlić. Na molbu da prokomentariše zalaganja nekih političkih lidera za formiranje koncentracione vlade, Orlić je rekao da sada ne treba osporavati nijedno ministarsko mesto u Vladi Srbije.
- Ne treba sada razmišljati o rekonstrukciji srpske vlade - poručio je Orlić. Komentarišući zamerke nekih partija na uvođenje vanrednog stanja, Orlić je rekao da je, s obzirom na stanje u kome se nalazi Srbija, to bio jedini mogući potez. - Srbija nema premijera, nema predsednika, zajednička država nema savet ministara i ja ne znam kakvo bi stanje u Srbiji moglo da bude, osim vanredno - rekao je Orlić. Lj. Begenišić Ocena aktuelnih događaja u Republici Srbiji i razvoja situacije Prioritet otkrivanje ubica
U periodu od 13. do 14. marta 2003. godine beogradski Centar za marketing istraživanja MARTEN BOARD INTERNATIONAL, licencni partner BMRB iz Londona, u saradnji sa dnevnikom 'Blic' sproveo je istraživanje javnog mnjenja o aktuelnim događajima u Republici Srbiji. Istraživanje je obavljeno na slučajnom stratifikovanom uzorku od 637 ispitanika, punoletnih građana Srbije (bez Kosova i Metohije).
1 Velika većina građana Srbije, tačnije 85 odsto, smatra da je doprinos Zorana Đinđića reformama i razvoju demokratije u Srbiji bio presudan i veliki. Sa druge strane, 3.1 odsto smatra da je njegov doprinos mali dok 1.7 odsto zastupa stav da on nije dao nikakav doprinos u navedenom pogledu. Ovo govori o tome da su njegovi neistomišljenici i politički oponenti u velikoj meri priznali Đinđićeve zasluge u pogledu razvoja demokratskih procesa i reformi. Osobine Zorana Đinđića koje su građani u najvećoj meri navodili su: snalažljivost, blistav um, hrabrost, neustrašivost, plemenitost, uzvišenost.
2 Najveći broj građana, 33 odsto, ne vidi nijednog političara kao naslednika pozicije Zorana Đinđića, dok 22 odsto nije znalo da ponudi odgovor. Istovremeno, 10 odsto ispitanih građana je navelo Nebojšu Čovića kao potencijalnog premijera, 9 odsto je navelo Miroljuba Labusa, 6,1 odsto Zorana Živkovića, 5 odsto Čedu Jovanovića, 4,5 odsto Borisa Tadića, 3,8 odsto Svilanovića dok je 3,1 odsto navelo ministra finansija Božidara Đelića. 3 Skoro 90 odsto građana smatra da će biti nastavljene započete reforme. Međutim, veliki deo ovih ispitanika, tačnije 59 odsto je izrazilo stav da će reforme biti nastavljene ali sa velikim poteškoćama, dok 30,7 odsto misli da će reforme biti nastavljene nesmanjenom brzinom. Sa druge strane, 6 odsto građana veruje da će reforme biti zaustavljene.
4 Prema mišljenju gotovo 85 odsto građana, dva prioritetna cilja republičke Vlade treba da budu otkrivanje ubica premijera i nastavak odlučne borbe protiv kriminala, sa jedne strane, i ubrzavanje ekonomskih reformi i demokratizacije u Srbiji. Tek svaki deseti građanin ili 10 odsto njih, smatra da prioritet Vlade Srbije treba da bude očuvanje nacionalne časti.
5 Javnost Srbije je podeljena oko moguće destabilizacije države Srbije posle atentata na premijera Đinđića: 49,3 odsto smatra da neće doći do destabilizacije dok 47,3 misli da će ipak doći do destabilizacije u većoj ili manjoj meri.
6 Preko tri četvrtine građana ili 78,2 odsto smatra da svojim prisustvom u Beogradu i izjavama Solana i Paten žele da izraze podršku zapadnih zemalja i njihovih institucija u novonastaloj situaciji. Koštunica za koncentracionu vladu
BEOGRAD - Lider Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica izjavio je juče za 'Blic' da je formiranje koncentracione vlade Srbije najbolji način da se zemlja izvuče iz krize posle ubistva premijera Zorana Đinđića. - Ako se kriza u Srbiji nije mogla izbeći, ako se nije moglo izbeći mučko ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića, onda je očigledno da je potrebno mnogo više snage da se ta kriza prevaziđe. Ako one snage koje danas imamo u Vladi Srbije nisu uspele to da spreče, kako će onda sprečiti ono što bi moglo doći, još veće opasnosti - rekao je Koštunica. On je naglasio da bi poziv za ulazak u koncentracionu vladu trebalo uputiti svim parlamentarnim strankama u Srbiji, ali i nekim relevantnim strankama van parlamenta, navodeći G17 plus, NDS i SPO.
- Poziv za ulazak u koncentracionu vladu trebalo bi uputiti svim parlamentarnim strankama, ma šta mi mislili o njima. Potrebna nam je vlada koja okuplja sve - naveo je Koštunica i dodao da bi koncentracionu vladu trebalo formirati u 'vrlo kratkom periodu'. On je ponovio stav DSS da je uvođenje vanrednog stanja nedemokratsko sredstvo, jer slabi i prava i slobode građana i medija, a posebno slabi institucije.
- Trebalo bi da bude obrnuto, da nam jačaju institucije, jer ovako imamo suprotan efekat. Upravo koncentraciona vlada trebalo bi da bude antipod tom vanrednom stanju - naveo je Koštunica. Upitan koliki bi mandat trebalo da ima koncentraciona vlada, on je rekao da tu vladu vidi kao prelaznu.
- Ta vlada treba da izvuče zemlju iz krize i uradi ono što je potrebno za ovu zemlju. To je predlaganje novog ustava i izbori, bez obzira na redosled stvari - rekao je Koštunica. On je naveo da ime predsednika te vlade treba da bude predmet dogovora, ali je dodao da bi ta vlada imala jak sastav, jer bi u njoj bio širok spektar različitih orijentacija u društvu. Upitan da li će prisustvovati današnjoj sahrani premijera Srbije Zorana Đinđića, Koštunica je rekao: 'Svakako'. N. Č. Francuska će nastaviti da svojim uticajem ubrza integraciju Srbije i Crne Gore u međunarodne okvire Gabrijel Keler: Pritisci na Srbiju bili su suviše jaki
Određeni pritisci su svakako bili suviše jaki. Uostalom, najjači nisu došli iz Evropske unije. Francuska nikada nije smatrala da je politika uslovljavanja najefikasnija da bi se podržale demokratske snage. Nadam se da će se sada naš stav još više čuti, rekao je razgovoru za 'Blic' Gabrijel Keler, ambasador Francuske u Beogradu, a povodom zahteva predstavnika srpskih vlasti da se umanji pritisak međunarodne zajednice, kao i da se pruži konkretna podrška i pomoć demokratskim snagama u zemlji. U kom obliku bi trebalo da se materijalizuje solidarnost Evrope koja je posle ubistva srpskog premijera više puta istaknuta. Na koji način će svoju solidarnost izraziti Francuska?
- Evropa je već najavila da razmišlja o načinu da poveća svoju pomoć. Francuska će nastaviti da svojim uticajem ubrza integraciju Srbije i Crne Gore u međunarodne okvire (u Savet Evrope) i doprinese bržem napretku u procesu stabilizacije i asocijacije. Kakav je vaš stav povodom inicijative koju je pokrenuo Peter Šider za hitan prijem Srbije i Crne Gore u Savet Evrope?
- Ova inicijativa je dobrodošla. Francuska odavno podržava takav pristup. Kako ocenjujete stanje u Srbiji posle atentata na srpskog premijera Zorana Đinđića i šta smatrate narednim neophodnim koracima vlasti u Srbiji, kao i vodećih političkih stranaka?
- Vlasti su dobro reagovale kada su organizovale tranziciju u miru, tvrdeći da će se proces reformi nastaviti i da će kriminalci biti otkriveni i kažnjeni. Smatrate li da bi bilo potrebno, bar za neki period s obzirom na situaciju u zemlji, smanjiti pritisak na vlasti u Beogradu kada je reč o zahtevima Tribunala u Hagu za izručenje optuženih za ratne zločine?
- Saradnja sa Haškim sudom je međunarodna obaveza Srbije i Crne Gore. Nehapšenje Mladića i ostalih optuženika je samo dodatni faktor destabilizacije. Treba naći načina da se oni uhapse, a da ujedno demokratske snage ne budu ugrožene. Srbija treba da zauzme jedinstveni stav po tom pitanju. Da li će i kakvu pomoć u rasvetljavanju atentata na premijera Srbije i hapšenja počinilaca i organizatora pružiti nadležne službe u Francuskoj i EU?
- Već postoji saradnja nadležnih francuskih, srpskih i crnogorskih službi, pa i po tom pitanju. Da li je neophodno da se u fokus međunarodne zajednice vrati pitanje Balkana i pored preokupiranosti EU pitanjem Iraka?
- Međunarodna zajednica treba stalno da se bavi bezbednošću i stabilnošću Balkana. Koliko situacija u Iraku indirektno utiče na trenutnu pažnju EU i Francuske kada je reč o događajima u Srbiji i Crnoj Gori?
- Logično je da je interes medija usredsređen na mesta gde su ratni rizici najveći. Ali nadležni iz političkih i administrativnih krugova nastavljaju da rade svoj posao: evropske vlade pomno prate situaciju u jugoistočnoj Evropi. To i potvrđuju duboka potresenost mučkim atentatom na premijera, kao i pokret podrške koji je usledio. Nikola. M. Jovanović Erhard Busek, koordinator Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope Ubistvo može usporiti reforme
BEČ (Beta) - Postoji opasnost da ubistvo srpskog premijera Zorana Đinđića uspori reformske procese u Srbiji i Crnoj Gori, ocena je specijalnog koordinatora Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope Erharda Buseka.
- Nadam se da će doći do koalicije razumnih u Srbiji. Naravno, pored reformi, atentat će usporiti i proces pronalaženja rešenja za Kosovo - naglasio je on u izjavi bečkom dnevniku 'Prese'. - Za region ovo ubistvo predstavlja loš znak. Svako će sada ponovo reći 'pa tako je na Balkanu'. Međutim, sadašnja situacija ponovo pokazuje koliki značaj ima ovaj region. U poslednje vreme je postojala tendencija da se govori da jugoistočna Evropa više nije važna - ukazao je Busek. Upitan da li strahuje od izbijanja političkog haosa unutar Srbije, Busek je izjavio da se nada da do toga neće doći.
- Verujem da je Srbija relativno stabilizovana. Ako su određene snage očekivale da će isprovocirati masovni protestni pokret protiv Vlade, onda bi to drugačije učinile. Ubice su ciljano usmrtile odlučujućeg čoveka. To je slično kao i kod izraelskog premijera Jicaka Rabina - ubistvo sa ciljem promene političkog pravca - kazao je on. U vezi sa tvrdnjama da iza ubistva stoji mafija, Busek je naglasio da u regionu postoji veza između mafije, privrede i politike.
Dušan Spasojević kriminalno 'sazreo' uz Ljubišu Buhu Čumeta Počeci u Surčinu
Zemunski klan', koji je Vlada Republike Srbije osumnjičila da stoji iza atentata na premijera Zorana Đinđića, prema saznanjima srpske policije, najbrojnija je grupa koja se bavi organizovanim kriminalom u Srbiji. Najvažniji 'biznis' im je trgovina drogom u čemu su, do skoro, sarađivali sa Surčincima, koji su do ubistva nezvaničnog lidera Zorana Šijana krajem novembra 1999. godine važili za najjaču kriminalnu grupu u zemlji. I Dušan Spasojević, koji s Miloradom Lukovićem Legijom slovi za lidera 'zemunskog ganga', ponikao je u 'surčinskoj grupi'. Sami počeci organizovanog kriminala u Surčinu povezivani su s krađama, preprodajom i 'otkupom' automobila, zatim sa ilegalnom trgovinom narkoticima, nakon čega su stekli dovoljno novca i pokrenuli nove poslove vezane za šverc. Uglavnom nisu ulazili u otvorene sukobe s drugim mafijaškim organizacijama, pa su za relativno kratko vreme došli do ogromne dobiti. Međutim, sud protiv njih nikada nije imao validne dokaze.
Priča se da je Spasojević u početku za Surčince obavljao sitne poslove kao što je preprodaja droge, iznude, a poznato je i njegovo učešće u protivpravnom lišavanju slobode novinara Milovana Brkića 1996. godine, koga je članovi surčinske mafije, predvođeni Ljubišom Buhom Čumetom, satima maltretirali i tukli.
Iako je Zoran Šijan bar u javnosti važio za vođu ove mafijaške organizacije, smatra se da je čak i pre Šijanove likvidacije Čume bio čovek koji je vukao sve konce. Šijan, šampion Jugoslavije u kik-boksu, počeo je kao Čumetov telohranitelj, ali je u lidera iznikao zbog pažnje javnosti.
Prilikom policijske racije u aprilu 1998. godine, kada je u Surčinu zaplenjen 31 'sumnjiv' automobil i veća količina oružja, među privedenima bili su Čume i Šijan, ali ne i Spasojević. Međutim, posle Šijanovog ubistva mesto prvog čoveka 'surčinskog klana' definitivno pripada samo Čumetu. Već tada počinju komešanja oko liderstva, a Dušan Spasojević napušta Surčince i organizuju samostalnu ekipu. Za svoju bazu odabrao je Zemun i Šilerovu ulicu, gde sa svojim kumom Miletom Lukovićem gradi velelepnu kuću i tržni centar. Oko sebe okuplja mladu gardu, mladiće od 20-ak godina koji već imaju iskustva u kriminalnim poslovima. U početku je Spasojevićeva ekipa, i pored razlaza, sarađivala i sa Surčincima. Ta veza trajala je sve do pokušaja ubistva Čumeta prošle godine, a priča se da su upravo Surčinci pružili utočište Spasojeviću i njegovom kumu Miletu Lukoviću dok je za njima bila raspisana poternica zbog sumnje da su umešani u pokušaj ubistva Vuka Draškovića, lidera SPO, u junu 2000. u Budvi.
Uprkos dobroj saradnji, lider surčinske družine Čume ubrzo pokazuje i drugu stranu 'partnerstva', jer je počeo da reketira Spasojevića. Tada i počinju veći problemi. Spasojević, navodno, zbog toga nalazi novog velikog prijatelja - Legiju, pukovnika MUP-a i bivšeg komandanta JSO, penzionisanog posle nekoliko incidenata. Legija i njegovi prijatelji, stručnjaci za 'opasne situacije', Spasojeviću daju neophodnu podršku u novom poslu koji su započeli Zemunci - otmicama ljudi i njihovom oslobađanju za milionske otkupe.
Pored aktivnog učešća u otmicama, Legijini ljudi pružaju i ličnu zaštitu Spasojeviću od bivšeg ortaka Čumeta.
Sredinom prošle godine, posle Čumetovog trovanja i lečenju na VMA, nestaje njegova supruga Ljilja. Iako su kružile svakakve glasine, pouzdano se nije znalo da li je Ljilja pobegla od Čumeta zbog tvrdnji da ga je upravo ona otrovala ili je bila oteta. Čume u policiji izjavljuje da je ona, najverovatnije, 'pobegla s nekim dripcem', a njen nestanak ne povezuje s Legijom i Spasojevićem.
Posle nekog vremena pročulo se da Ljilju zatočenu drži 'zemunski klan' u Spasojevićevom privatnom zatvoru u Šilerovoj, te da preko nje pokušavaju da se dočepaju firme 'Difens', koja je u to vreme uveliko razradila unosne poslove sa asfaltiranjem puteva širom Srbije. Upravo u to vreme još jedan blizak Čumetov saradnik - Bagzi, prelazi u ekipu Dušana Spasojevića. Podaci s kojima raspolaže policija ukazuju da su u Beogradu, Novom Sadu, Zrenjaninu, kao i drugim većim gradovima u Srbiji, preko lokalnih kriminalnih grupa Zemunci organizovali lanac ulične prodaje heroina. U poslu sarađuju i s mnogim grupama iz Crne Gore, a imaju dobre veze i u zapadnoj Evropi gde šalju heroin koji dolazi iz Turske, Bugarske i s Kosova. Organizuju i transport kokaina iz Južne Amerike, 'biznis' za koji je nekada vezivan 'bežanijski klan'.
Za mnoga krivična dela, uglavnom otmice i iznude, protiv članova 'zemunske ekipe' podneto je više od 300 krivičnih prijava, a pojedini sudski postupci su u toku. Ipak, malo njih je i osuđeno i to na manje vremenske kazne. Tvrdi se da u policiji, pravosuđu i politici pokušavaju da dobiju informacije, te da imaju svoje ljude koje debelo plaćaju. Posebno im je ulazak Legije u klan omogućio stvaranje mnogih 'dobrih veza'. E. B. Uvek naoružani i veoma nasilni
Zemunci su se poslednjih godina sukobljavali s mnogim kriminalnim grupama i pojedincima, a policija ih sumnjiči da su upravo zbog preuzimanja 'poslova' likvidarali nekoliko protivnika, među kojima i Sredoja Šljukića Šljuku, vođu mafijaške družine sa Zvezdare, kao i njemu bliskog saradnika Jovana Guzijana Cunera. Tvrdi se da su organizovali ubistvo Zorana Uskokovića Skoleta, lidera 'miljakovačkog klana', kao i likvidacije braće Dragane i Zorane Živkoviće, poznatije kao braća Fiškal iz Požarevca.
Policija je članove ovog ganga okarakterisala kao nasilnike, uvek naoružane, naravno nelegalnim oružjem. Veliki kapital zarađen od raznoraznih kriminalnih aktivnosti oprali su ulaganjem u kupovinu nekretnina - lokala, stanova, hotela i drugih objekata u inostranstvu. Svi veliki poslovi zemunskog klana
TRGOVINA DROGOM
Prema policijskim saznanjima, ovo je najvažniji 'biznis' tzv. zemunskog klana.
U tom poslu su doskora sarađivali sa Surčincima koji su jedno vreme važili za najjaču kriminalnu grupu u Srbiji. Navodno, preko lokalnih kriminalnih grupa Zemunci su u Beogradu, Novom Sadu i Zrenjaninu, kao i drugim manjim gradovima u Srbiji, organizovali lanac ulične prodaje heroina na sitno. U tome sarađuju s mnogim grupama iz Crne Gore, a imaju dobre veze i u zapadnoj Evropi. Prema podacima MUP, ovaj razgranati narko-lanac smatra se jednim od najjačih u ovom delu Evrope. Heroin švercuju iz Turske, Bugarske i sa Kosova prema zemljama zapadne Evrope, a organizuju i transport kokaina iz Južne Amerike.
IZNUDE
U Četvrtom opštinskom sudu se zbog ovog krivičnog dela vodi postupak protiv Dušana Spasojevića, jednog od lidera grupe, te Milana Jurišića Jure, Dušana Krsmanovića i Nikole Bajića. Osim toga, Spasojević i Luković se i samostalno terete za pojedine iznude i pokušaje iznuda.
OTMICE
Ovo je kriminalna aktivnost koja je eskalirala u Srbiji posle petooktobarsklih promena.
Prema podacima MUP Srbije, krajem 2000. godine 'zemunska grupa' počela je uveliko da se bavi ovim 'poslom'. Na meti su im bili bogati građani, za čiji otkup su uzimali milionske sume, što maraka, što evra. Pojedinci iz grupe, Mile Luković, Vladimir Milisavljević Budal i Slavkom Stevanovićem Šumski, terete se za otmicu Miroslava Miškovića, vlasnika 'Delta holdinga'. Takođe, Mile Luković je optužen, s braćom Aleksandrom i Milošem Simovićem, za kidnapovanje subotičkog biznismena Milenka Aleksića. Pominje se da 'zemunska grupa' stoji i iza otmice Milije Babovića, suvlasnika 'Verano motorsa', za čiji otkup je nezvanično plaćeno čak 15 miliona evra. Sumnjiče se i za otmicu Ivana Stambolića, avgusta 2000. godine.
KRAĐE VOZILA
'Posao' sa kojim su svoje kriminalne aktivnosti počeli vođe grupe Dušan Spasojević i Mile Luković, doduše dok još nisu oformili 'zemunski gang'. Zbog ovog krivičnog dela se protiv njih vodi postupak u Drugom opštinskom sudu. Oni su, sa još četvoricom mladića, osumnjičeni za nekoliko krađa vozila od avgusta 1994. do novembra 1996. godine. Po krađi vozila poznat je i član grupe Đorđe Krsmanović. Klanovi organizovanog kriminala u svim većim gradovima u Srbiji primirili se i čekaju razvoj događaja Mafija u mišjoj rupi
Zemunski mafijaški klan nije jedina mafijaška organizacija u Srbiji. Manje ili veće grupe kriminalaca postoje u skoro svim većim gradovima u Srbiji. Kako 'Blic' saznaje, ti gangovi su se ovih dana primirili, iščekujući razvoj događaja. Šabac i Loznica
Ova dva grada, udaljena 50 kilometara, smatraju se za jedinstveno područje što se tiče kriminala. Na prostoru Šapca i Loznice deluje najveći broj mafijaških grupa u Srbiji, naravno, posle Beograda.
U Šapcu se mafijaši uglavnom bave prodajom droge, trgovinom ljudima i krađom automobila. Grupe su povezane sa kolegama u Novom Sadu, Loznici, Sremskoj Mitrovici i Republici Srpskoj. Najveće šabačke kriminalne organizacije nabavljaju heroin od vodećih klanova u Beogradu. Požarevac
Kriminalci iz ovog grada bave se švercom narkotika i teškim krađama. Zbog velikog broja naših ljudi iz ovog kraja koji rade u inostranstvu, imaju dobre veze s podzemljem u zapadnoj Evropi. Povezani su sa grupama iz Petrovca, Velikog Gradišta, Smedereva, Kruševca i Beograda, a sarađivali su i sa kriminalcima u Makedoniji. Niš
Posle vatrenog leta u gradu na Nišavi, odnosno serije međusobnih obračuna i ubistava, lokalna mafija ostala je veoma oslabljena. Oni šefovi gangova koji su preživeli, u međuvremenu su se uglavnom sklonili u inostranstvo, a neki su i uhapšeni.
Rat u Nišu kulminirao je 15. septembra prošle godine, kada su ubijeni Sandro Stamenković i Robert Viciknez. Za njihovo ubistvo terete se Ivan Antić, zvani Šica, i Aleksandar Ilić zvani Saša Džudista, koji su kasnije uhapšeni. Niški kriminalci su u 'najslavnijim' danima sarađivali s kriminalcima iz Leskovca, Pirota, Dimitrovgrada, Vranja, Jagodine, Kruševca, Prokuplja, Nikšića i Surčina. Preko Bujanovca i Medveđe švercovali su oružje. Novi Sad
Novosadske kriminalne grupe krijumčare i trguju heroinom koji, prema nezvaničnim informacijama, nabavljaju u Zemunu od najvećeg domaćeg klana.
Novi Sad su u poslednja tri meseca potresle četiri velike pucnjave. Početkom oktobra iz zasede je ubijen Đorđe Topić, krajem januara u Novom naselju je teško ranjen Saša Jandrić, 8. februara u 'golfu' je iz automatske puške ubijen Uglješa Ljubojević, a 28. februara su u kafiću 'Cepelin' ubijeni Danko Malinović i Miodrag Sudžuković. Đorđe Ostojić, načelnik novosadske policije, izjavio je nedavno da u Novom Sadu deluje nekoliko mafijaških grupa, ali da su to uglavnom ogranci beogradskog kriminala. Čačak
Bez solista - pravilo je koje važi u Čačku, u kojem su svi kriminalci individualci ili surovo uklonjeni, ili su se pridružili postojećim ekipama. A te ekipe podelile su se u dva tabora i međusobno ratuju. Žrtava je bilo na obe strane.
Mafijaši iz grada na Moravi bave se uglavnom trgovinom kradenim automobilima, švercovanjem nafte i oružja, ali i iznudama, reketiranjem... Jagodina
Što se tiče Jagodine, ovaj grad važi za jednu od najvećih stanica na putu droge kroz Srbiju.
Tamošnja mafija udružila se u četiri ekipe i broji ukupno dvadesetak članova. Za razliku od Čačka, ovaj grad ima više od 20 solista, a naveći broj njih 'radi' drogu i automobile. Z. Dojić U Užicu četiri hapšenja
Primenjujući ovlašćenja iz Naredbe o posebnim merama koja se primenjuje za vreme vanrednog stanja, policija iz Užica je juče donela rešenje o zadržavanju u trajanju od 30 dana protiv četiri osobe s kojima je u toku dalji operativni rad, piše u saopštenju SUP Užice. U saopštenju se ne objašnjava za koje krivično delo su osumnjičene četiri pritvorene osobe. Z. T.
