Izvor: B92, 04.Jun.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Proširenje EU otvorilo mnoge šanse
Getvajg, Beč -- Proširenje EU otvorila je mnoge šanse, ocena je brojnih evropskih političara, učesnika "Evropskog foruma Vahau".
Ovogodišnji forum, koji se održava u samostanu Getvajg u Austriji, u znaku je prve godišnjice proširenja EU. Što se tiče zapadnog Balkana, učesnici su govorili da je EU pre četiri godine ponudila jasnu perspektivu evropske integracije.
"Približavanje EU se pokazalo kao težak put i zemlje različitom brzinom idu tim putem", ukazala >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je šefica austrijske diplomatije Ursula Plasnik, dodajući da će Austrija raditi na tome da se evropska perspektiva za taj region korak po korak konkretizuje.
Inače, učesnici foruma su podeljeni po radnim grupama i diskutuju o doprinosu novih članica Evrospke unije zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici, regionalnoj saradnji preko unutrašnjih i spoljnih granica, novim impulsima privrede i zajedničkim vrednostima kulturne raznolikosti.
Drašković: Zašto konsenzus
Ministar spoljnih poslova Srbije i Crne Gore Vuk Drašković je ocenio da bi Evropska unija trebalo da odustane od sistema konsenzusa.
Drašković je rekao da ne razume, s obzirom da je odrastao u jednom komunističkom sistemu, otkud zaljubljenost u sistem konsenzusa u EU. Drašković je u vezi sa Ustavom EU, posle neuspeha referenduma u Francuskoj i Holandiji, istakao da veštačko zatezati stvari do konsenzusa liči na "stari" sistem koji je propao i ocenio da je dobro kada postoji sumnja pojedinih država. "Srbija hoće u Evropu, ali ima loše iskustvo sa konsenzusom, i gleda kako cela Evropa plače što nema konsenzusa", rekao je Drašković.
On je podvukao da je većinski sistem odlučivanja osnova demokratije. "Moje glavne poruke na ovom skupu su se ticale Srbije i Crne Gore, Kosova i jednog uverenja da što se nas tiče nikakvi evropski ideali i budućnost nisu udaljeni ni više ni manje nego što su bili pre turbulencija u EU", naglasio je Drašković.
Evropska prava za srpsku manjinu i evropski status sadašnjih granica principi su koji će prekratiti kosovsku dramu koja je rak rana celog zapadnog Balkana, biće, rekao je Drašković. "Insistirao sam na tome da se pre svega, ne sme dirati u status, u ime naše državne granice sa Albanijom i Makedonijom, kao i na tome da pitanje Kosova treba rešiti poštujući evropske principe o punoj zaštiti manjina, Srba i drugih nealbanaca", kazao je on.
Šta je proširenje donelo
U svom izlaganju, guverner austrijske pokrajine Donja Austrija Ervin Prel istakao je da je širenje EU otvorilo nove mogućnosti. Prel je naglasio da Evropa živi u institucijama u Briselu, ali ne i u srcima ljudi i da se premalo radi na jačanju evropske svesti kod stanovništva.
"Referendumi u Francuskoj i Holandiji su najbolji znak da se krećemo u pogrešnom smeru. Ti referendumi pokazali su i koja se pitanja moraju hitno postaviti u Evropi. Prvo je u vezi sa Ustavom EU. Taj Ustav ima ciljeve, ali ko ih poznaje. Građani nisu krivi što ne poznaju te ciljeve", krekao je Prel.
Prel se založio za jačanje uloge regiona, ocenjujući da je nemoguće graditi Evropu a da se ne cene regioni, jer su regioni stariji i kompaktniji od država, kao i zato što garantuju ono što se očekuje od Evrope, a to je bliskost sa građanima, bezbednost i stabilnost.
"Pucanj upozorenja"
"Sa francuskim i holandskim 'ne' čuli smo pucanj upozorenja. Ti referendumi iskazali su strahove mnogih Evropljana", istakla je šefica austrijske diplomatije Ursula Plasnik, dodajući da se ishodi ovih izjašnjavanja moraju trezveno analizirati.
Ona je podvukla da se ne sme ishitreno reagovati, kao i da je potrebno usmeriti evropsku pažnju unutar Unije. Plasnikova je naglasila da će biti potrebno puno vremena za izlazak iz sadašnje krize.
Ukazujući da je Austrija ratifikovala Ustav EU, Ursula Plasnik je navela da ovaj dokument donosi korisne novine EU. "Deset država je prihvatilo Ustav, a 13 država se do sada nije izjasnilo. Niti jedna država ne sme da odlučuje za drugu i zato nisu korisni zahtevi za zaustavljanjem procesa ratifikacije ovog dokumenta", kazala je ona, dodajući da ne postoji jednostavno rešenje i da se Evropa nalazi pred velikim testom.
Kako je rekla, prva mogućnost za traženje rešenja biće predstojeći Samit EU. I ona kao i Prel ukazala je na pozitivan bilans širenja EU, dodajući da se proširenje pozitivno odrazilo po privredu, i doprinelu uklanjanju granica.
EU i Turska
Prijem Turske u EU doprineće da Unija postane, kako politički tako i ekonomski, važan globalni igrač, ocenio je šef turske diplomatije Abdulah Gul.
U svom izlaganju, Gul je objasnio da bi Turska obogatila EU i da bi prijem te zemlje bio jasan signal da ljudi raznih konfesija mogu živeti jedinstveno, deleći iste vrednosti. Gul je ukazao da je proces širenja stimulisao velike napretke na tlu Evrope. "Proširena EU povećala je uticaj Unije. Prošlo širenje može se okarakterisati kao najveći izazov sa kojim se suočila Unija", podvukao je on.
Kako je dodao, EU mora da spovede reformu svojih struktura, jer je samo uz jake strukture moguće je uspešno se suočiti sa svim izazovima. Istovremeno, on je ukazao da svaka zemlja unosi svoje vrednosti u EU, čime bogati Uniju. Gul je podsetio da granice EU nisu nikada bile definisane, kao i da su procesi širenja bazirali na političkim, a ne geografskim odlukama.
Što se tiče negativnog ishoda referenduma u Francuskoj i Holandiji, on je istakao da je potrebno suočiti se sa realnošću, ali i uverenje da će Evropljani pronaći izlaz iz ove krize. Izrazivši uverenje da će pregovori EU sa Turskom biti okončani uspešno, Gul je istakao da je ujedinjavanje Evrope i u prošlosti je nailazilo na prepreke.
Gligorov: Referendumi utiču na Balkan
Negativni ishod referenduma o Ustavu EU u Francuskoj i Holandiji usporiće približavanje zemalja Balkana Uniji, ocenio je ekspert bečkog Instituta za međunarodno upoređivanje ekonomija Vladimir Gligorov.
"U ovom trenutku nije sasvim jednostavno proceniti kakve će imati posledice ishod referenduma za EU. Mislim da one ne mogu biti tako male, kao što se u prvim reakcijama vidi. U Francuskoj i Holandiji, a verujem da ima i drugih zemalja koje misle slično, nije samo odbačen ustav, nego je u suštini odbačena sadašnja koncepcija EU. Ukoliko je to tako, onda će biti potrebno vreme da se dođe do neke reorganizacije u mislima ljudi ili politici u Evropi, rekao je Gligorov agenciji Beta.
Ocenjujući da će odbijanje Ustava usporiti procese približavanja zemalja zapadnog Balkana EU, Gligorov je dodao da će sada će biti najvažnije u EU da se vidi kuda će se dalje sa Unijom, da li će će novi članovi imati teškoće da budu primljeni.
"Uopšte celo pitanje proširenja će se otvoriti. Da li će to u konačnom zbiru značiti da će ove zemlje kasnije postati članice, nego što bi inače bile, to je teško reći. Sigurno u ovom trenutku i narednom periodu će u najmanju ruku biti pooštreni kriterijumi za pristupanje kako kandidaturi, tako i samom članstvu EU, tako da je realno očekivati jedno značajno preispitivanje čitave politike daljeg širenja EU", dodao je Gligorov.
Inače, bečki institut je predstavio studiju o direktnim investicijama u zemlje srednje i jugoistočne Evrope, u kojoj je zaključeno da su se ulaganja u Rumuniji i Bugarskoj u protekloj godini povećala za osam odsto, a da zemlje zapadnog Balkana stagniraju.
Kada je reč o zapadnom Balkanu, Gligorov je rekao da je iz različitih razloga u različitim zemljama došlo do zastoja stranih ulaganja, dodajući da iz toga ne bi trebalo izvlačiti neke dalekosežne zaključke. "Svaka zemlja je različita.Recimo kada je reč o SCG, u Crnoj Gori je priliv povećan, u Srbiji je bilo dvoumljenja same vlade oko celog smisla privatizacije, koja će se sada ubrzati. Kada je reč o Makedoniji, tamo je bila recesija i to je u krajnjoj instanci bio uzrok što nije bilo stranih ulaganja", rekao je Gligorov.
Prema njegovom mišljenju u Bosni i Hercegovini je to hronično pitanje, ali, kako je rekao, s obzirom na ekonomske pokazatelje u BiH, trebalo bi očekivati ubrzano ili povećano strano izvestiranje, bar za neke delove Bosne. "Kada je reč o Hrvatskoj problem je u tome što nema još uvek proboja kod stranih ulaganja u turizmu", ocenio je Gligorov.
