Izvor: Blic, 02.Avg.2009, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Male stranke da prestanu s ucenama
Manje stranke unutar vladajuće koalicije moraju da prestanu s ucenjivanjem. Kada bi i došlo do raspada koalicije o kome se toliko licitira, i ti sitniji partneri koji i zatežu konopac morali bi da se zapitaju da li to za njih znači samoubistvo i da znaju da uvek postoji drugi način da se zakrpi rupa koja bi nastala izlaskom bilo koga od njih – kaže u razgovoru za „Blic nedelje" Dragoljub Mićunović, predsednik Političkog saveta DS.
Da li je spor >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << oko zakona o informisanju ugrozio koaliciju, postoji li mogućnost raspada?
– I da je pao zakon, ne bi pala Vlada. Od toga je napravljena propagandna priča za slučaj da se izbori dogode i pušteni su probni baloni, više da bi se dramatizovala situacija nego što je ona objektivno problematična. Taj zakon je primer kako se od vrlo značajne stvari, a to je uređenje slobode štampe, može napraviti političko i politikantsko pitanje, s kojim se gube stvarne mogućnosti da se razgovara o tom problemu.
Zašto je odloženo glasanje i kakav je vaš stav o zakonu o informisanju?
– Mislim da je ovo glasanje zakazano za 31. avgust pre svega uvažavanje uzbuđenja koje se oko zakona stvorilo i prilika da se nađe najbolji način da se ovo pitanje reši. Moj stav je da nema slobode štampe u pravom smislu, niti njenog kvaliteta bez njene odgovornosti. Ako neko kaže da će to uvesti autocenzuru, moramo se zapitati zašto je to zapravo loše. Ako čovek ima autocenzuru koja je izraz njegove moralne odgovornosti, on neće biti prestrašen bilo kakvom kaznom. Ipak moram da kažem da su kazne prevelike i da se s tim ne slažem. Ali zašto bi samo postojanje kazni zaplašilo jednog savesnog čoveka. Da li će zakon proći tog 31. avgusta, zavisiće od toga da li ćemo doneti te dodatne zakone, poput zakona o koncentraciji medija, kojima će se eventualne teške posledice ovog zakona umanjiti. Mislim da s ovim odlaganjem imamo vremena da napravimo dobar set evropskih zakona.
Očekujete li da će G17, nakon spora oko zakona o informisanju i sukoba sa SPS, ubuduće blokirati druge zakone?
– To je stvar Vlade, oni moraju da se o tome dogovore i mislim da je to već u planu. Ne sme da postoji ucenjivanje o kome sam već govorio, posebno zato što je u interesu svih koji se nalaze u koaliciji da ova vlada opstane.
Budući da je G17 stranka koja u očima javnost nosi balast, vidite li njihovo odvajanje kao potez koji će DS-u doneti bolji rejting?
– Mislim da tu više postoji ucenjivanja i pretnji nego objektivnih okolnosti. G17 ima prava da vodi politiku kako želi, ali zato ima i obaveze da se ponaša odgovorno prema koaliciji i da zna da bilo kakav prizvuk ucenjivanja nije dobar. Istina je da postoje značajne razlike, naročitu u odnosu na ekonomiju, ali G17 je u mnogim reformskim poduhvatima bio naš partner i mislim da zbog toga treba ispraviti šumove koji postoje u komunikaciji. Teško je sada kada su izbori iza nas proceniti koliko smo dobili, a koliko samo mandata izgubili zajedničkim nastupom sa drugim strankama. Da smo išli posebno, svačija bi se težina znala i onda bi bilo lako ustanoviti proporciju u podeli vlasti. Videćemo za šta ćemo se opredeliti na sledećim izborima, ali mislim da će na kraju ipak svi ostati u tom bloku oko DS.
Najavljuju se i druge promene na našoj političkoj sceni, SDP formira veliku stranku. Gde će se u takvoj raspodeli nalaziti DS?
– Pozicija DS se ne menja. Čini mi se da stranka koja bi trebalo da se formira oko SDP-a počiva više na saradnji po ideološkoj srodnosti. Još ne vidim neke velike promene, pogotovo zato što se pominje veliki broj političkih grupa koje su odavno odsutne sa naše političke scene, pa ne verujem da sada to može da privuče veliku pažnju. Mislim da ćemo mi ostati u bliskoj vezi sa aktuelnom socijaldemokratskom partijom, ali da će to postati neka veća partija koja može ugroziti DS, to sigurno ne.
Da li je potez stvaranja velike stranke oko SDP-a pokušaj da se sakupi veći broj birača čiji bi glasovi kasnije bili pripojeni postizbornoj koaliciji oko DS?
– Uvek je veliko pitanje da li se zborna trka dobija sa više trkača ili sa jednim dobrim. To je stvar koju treba izmeriti na jedan matematički način, simulirati sve situacije i videti koji su najpozitivniji efekti.
Prema nekim nedavnim istraživanjima javnog mnjenja, SNS je pretekao DS po broju pristalica, što se donekle pokazalo i na nedavnim lokalnim izborima u tri opštine?
– U Srbiji postoji 200 opština, a pobediti u dve u kojima su u jednoj radikali ionako bili na vlasti, ne vidim kao veliki uspeh.
A Voždovac?
– Voždovac je ostao veoma sličan ranijoj podeli, jedan manje ili više ne znači puno i to nije ključno. Problem je što se iz tih lokalnih izbornih rezultata stvorila jedna arogancija naprednjačke stranke da je ona već dominantna. Dok se stvari ne promene na izborima, SNS je dominantna onoliko koliko ima učešća u deobi vlasti.
Vidite li Nikolića u nekoj budućoj Vladi sa DS?
– I do sada mnoge stvari nisam mogao da predvidim pa su se dogodile, a pokazalo se i da pojedini u koje se sumnjalo mogu da budu dobri partneri. Ipak, moram priznati da me to zbunjuje. Nikolić svoju propagandu gradi na oštrim napadima na DS i brojne kadrove naše stranke, a s druge strane izjavljuje kako on sve može s predsednikom Tadićem da završi u četiri oka ili preko SMS poruke. To je jedna arogancija bez pokrića i ne doprinosi dobrim odnosima. Nije mi jasno kako neko ko je iskoristio svaku priliku da napada DS može istovremeno da ima tako prisan odnos s predsednikom.
Zašto Vlada ne uspeva da sprovede nijednu meru koju najavi za ublaženje krize, već se svaka od tih najava rasprši pod pritiskom javnosti?
– To je veliki problem oko koga se u vladi sigurno vode žestoke rasprave. S jedne strane MMF će insistirati da se ispune mere koje su dogovorene i koje je vlada prihvatila s optimizmom da će uspeti da ih izvrši. Međutim, ispostavilo se da je nemoguće smanjiti potrošnju u nekim sektorima gde je ona već ispod minimuma, kao kod penzija, socijalnih davanja i slično. Zato je potrebno videti gde se još može uštedeti. Jedna mogućnost je redukcija administracije, koja je u Srbiji dosta troma, glomazna i često nekvalifikovana u velikom domenu. Ako bi se ti ljudi otpustili, od toga ne bi trpela efikasnost države, mogla bi čak i da se poveća, ali se stvara problem nezaposlenosti. Druga mogućnost je da se novac sakupi od progresivnih poreza koji bi bili najviše usmereni ka ekonomskim magnatima. To je, po meni, socijaldemokratska i pravedna mera. Ali, ako postoji glad za investicijama, veliki porezi to mogu da ugroze. Mogli bi i da se smanje monopoli i marže, ali je tu problem otpora. Siguran sam da postoji više prostora da se zahvata iz kruga najbogatijih.
Ipak, ništa od toga nije urađeno?
– Problem je što je vlada pravljena tako da su određena mesta u administraciji deljena da bi se zadovoljile partije sa nekoliko mesta u parlamentu koje se bile neophodne za formiranje vlade.
Veliki problem su i pritisci tajkuna koji su dovoljno moćni da utiču na Vladu i njene mere.
Mislite li da će Srbija na vreme ispuniti uslove neophodne za viznu liberalizaciju?
– Da budem optimista, milim da hoće. Svi su svesni da je to izuzetno važno, posebno kada nam je Evropa izašla u susret i omogućila nam liberalizaciju viznog režima pre nego što su svi detalji završeni.
Ne čudim se Evropi nego naprednjacima
Šta se to dogodilo pa je Nikolić postao prihvatljiv za EU?
– Mislim da je preterivanje reći da je on prihvatljiv. To je jedna stvar, a sasvim je druga doći na prijem kod Olija Rena. Mene ne iznenađuje Evropa, oni bi želeli da su svi ili makar značajan krug političkih ličnosti proevropski orijentisani. Ali me iznenađuje s kojom brzinom SNS ulazi u tu priču. Posebno budući da još nisu jasno rekli da li to prihvatanje EU znači i puno podržavanje Haškog tribunala, hapšenje Mladića i slično.
