Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 23.Jun.2012, 19:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kosovsko pitanje u novom formatu?

BEOGRAD -

Brisel i Vašington su rešeni da se u bliskoj budućnosti načini odlučujući korak u razrešenju kosovskog pitanja, a najnovija zbivanja, mimo dijaloga Beograda i Prištine, kao i sve otvoreniji razgovori o promeni formata i podizanju dijaloga na politički nivo ukazuju da se pozornica na kojoj bi taj proces trebalo da se odigra uveliko priprema, složni su u oceni analitičari i poznavaoci kosovskih prilika.

"Međunarodna zajednica ima svoju agendu i uverljive >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << instrumente koje se neće libiti da upotrebi kako bi ispunila svoj cilj - a to je zatvaranje takozvanih paralelnih institucija na severu Kosova i Metohije do proleća 2013, kako bi nakon toga bili održani opšti izbori na celoj teritoriji Kosova. Šta ko do tada ponudi, tako će mu i biti", ukazuje za Tanjug direktor Foruma za etičke odnose Dušan Janjić.

U susret tom cilju, smatra on, aktivno se radi na dogovoru novog formata dijaloga Beograda i Prištine.

Za sada je izvesno da su na stolu tri varijante - nastavak dijaloga eksperstkih timova na tehničkom nivou za koji se, zvanično, zalaže Priština, zatim nastavak dijaloga na višem političkom nivou za koji se, navodno podržavajući ideju Beograda, zalaže međunaordna zajednica i formiranje dva paralelna nivoa pregovora - tehničkih i političkih, koji bi, po oceni analitičara, bili i najbolji za Srbiju.

Brisel i Vašington ne miruju

Državna sekretarka SAD Hilari Klinton saglasila se u Rio de Žaneiru sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem da treba otvoriti novu fazu dijaloga, a slične poruke stigle su i iz Brisela, prilikom Nikolićeve prve posete sedištu evropske administracije i susreta sa viskom predstavnicom EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton.

Da, međutim, ni u samom Briselu nisu sigurni kakav će format dijaloga biti u budućnosti, pokazuje i neizvesnost da li će dosadašnji posrednik u dijalogu Robert Kuper i dalje vršiti dosadašnju funkciju, ili, kako obaveštavaju Tanjugovi briselski izvori, planira u bliskoj budućnosti da se povuče u Mjanmar.

Simptomatično je, takođe, i da je Kuper tokom svoje posete Beogradu zamalo zaobišao razgovor sa šefom beogradskog tima u dijalogu Borislavom Stefanovićem, s kojim je sastanak naknadno dogovoren - bukvalno u danu posete, da bi se i sam Kuper, po završenim razgovorima u Predsedništvu, založio za podizanje dijaloga na viši nivo.

Ideja o podizanju dijaloga na viši nivo prvi put se javno mogla čuti od predsednika Srbije Tomislava Nikolića.

Nikolić je u svojoj prvoj zvaničnoj poseti Briselu rekao da smatra da bi dijalog u budućnosti trebalo da vodi premijer, a ranije je govorio i da je on, kao predsednik Republike spreman da taj proces, ukoliko je to neophodno, lično vodi.

Uključivanje predsednika ili premijera Srbije je, međutim, otvara neka druga pitanja.

Ko treba da vodi dijalog?

Deo javnosti, uključujući glavnog pregovarača Borislava Stefanovića, smatra da bi time defakto bila priznata nezavisnost Kosova.

Profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić, koji u poslednjim dešavanjima vidi težnju međunarodne zajednice da pripremi pozornicu za nezavisno Kosovo, smatra veoma opasnom ideju da predsednik ili premijer vode dijalog.

"U tom slučaju bi se već radilo o državnim pregovorima i 'de facto' bi se radilo o priznanju Kosova kao nezavisne države", rekao je Simić.

Prema njegovim rečima, Srbija je u političkom vakuumu još od početka predizborne kampanje, pogotovo sada zbog toga što vlada još nije formirana i, zbog toga, Beograd ne zna šta želi, a Priština "svesno i sposobno" koristi taj politički vakuum.

"U Srbiji ne postoje vladajuća koalicija i vlada, ali ni bilo šta što bi bilo bar nalik političkoj platformi Beograda. Poslednje što Beograd ima to su četiri tačke bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića", kazao je Simić.

"U ovom trenutku ići u pregovore, a da nije jasno šta Beograd želi da postigne, čini mi se da bi bilo kontraproduktivno", kazao je Simić.

Janjić, s druge strane, ukazuje da bi trebalo nastaviti dijalog na tehničkom nivou, kako bi se rešila pitanja energetike i telekomunikacija, a paralelno pokrenuti politički dijalog u kome bi uloga predsednika ili premijera bila strogo kontrolisana i sa ciljem da svojim autoritetom i funkcijom obezbeđuju saglasnost unutar vlade i države.

"To ne znači da će premijer voditi razgovore o vazdušnom saobraćaju, ali je promena utoliko da premijer mora da bude odgovoran za tehnički dijalog. Međutim, postoje i pitanja koja su pominjana ali ne i razmatrana u tehničkom dijalogu, a koja se tiču položaja srpske zajednice, njihovog statusa kao i satusa severa KiM", ukazuje Janjić.

Zbog takvih pitanja važno je učešće predsednika ili premijera, koje ne bi bilo direktno, ali bi, na primer, "trebalo da sede na prvom sastanku, tzv. 'sastanku mamuta', kao i na završnom, kada se bude, usmeno ili pisano, verifikovalo ono što je dogovoreno".

Janjić očekuje da Nikolić, nakon razgora koje je imao na marginama Samita u Rio de Žaneiru, predloži realnu platfomu koja će se posebno zasnivati na zaštiti ekonomskih kapaciteta i prirodnih bogatstava Srbije na Kosovu.

Istovremeno, ostaje nedorečeno da li je Priština i pod kojim okolnostima spremna da uđe u proces političkih razgovora, koji bi neminovno značili i mogućnost da bude primorana da iz svojih ruku ispusti deo vlasti koji je zahvaljujući ponašanju međunarodne zajednice polako ali sigurno preuzela od UNMIK-a.

Da se, međutim, i tamo razmišlja o promeni formata ukazuje informacija da je Hašim Tači smenio šeficu prištinskog pregovaračkog tima Editu Tahiri, čime se, kako navodi prištinski list "Koha ditore", završava tehnička faza dijaloga i najavljuje politička.

To što je ta smena demantovana ništa ne menja na utisku da se iza javnosti priprema pozornica za novu fazu rešavanja tzv. kosovskog pitanja.
Pogledaj vesti o: Vašington,   Izbori,   Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija,   Boris Tadić

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...