Izvor: Blic, 09.Jul.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Biro ne prisluškuje predsednika SRJ
Biro ne prisluškuje predsednika SRJ
BEOGRAD - Narodni pokret Otpor zatražio je od predsednika SR Jugoslavije Vojislava Koštunice i premijera Srbije Zorana Đinđića da, zbog ozbiljnosti situacije prouzrokovane aferom Pavković, 'izađu pred građane Srbije i daju konkretne odgovore na postavljena pitanja demokratske javnosti, kako bi se prekinula nemila politička farsa'.
Otpor je zatražio od Koštunice da 'odgovori da li je naredio Vojsci Jugoslavije da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << upadne u zgradu Vlade Srbije', dok se od Dinđića traži da objasni zadatak Biroa za komunikacije i 'da li se prislušni aparati nalaze u zgradi Biroa'.
'Želimo konkretne odgovore, a ne uvijena demagoška saopštenja. Od Anketnog odbora zahtevamo da utvrdi punu istinu, bez podleganja eventualnim pritiscima, kako se više nikada ne bi licitiralo političkim aferama', stoji u saopštenju Otpora.
Premijer Srbije sinoć je u odgovoru Otporu, istakao da 'pod punom moralnom i materijalnom odgovornošću tvrdi da se od 26. januara 2001. godine nijedna služba Vlade Srbije nije bavila nezakonitim aktivnostima'.
- Biro za komunikacije Vlade Srbije niti je imao prislušne aparate, niti se bavio tim aktivnostima uprkos insinuacijama koje se na tu temu plasiraju u javnost. Službe koje su osposobljene za ovakvu vrstu aktivnosti i nalaze se u MUP takođe su svoje poslove obavljale isključivo po zakonu i nikada nisu od mene ili bilo koga iz Vlade dobile nalog - zahtev da prisluškuju bilo koju političku ličnost u zemlji a pogotovo samog predsednika SRJ. Iza obe ove tvrdnje stojim i pod punom moralnom i materijalnom odgovornošću ponavljam: 'Ne, ni Biro, niti bilo koja služba republičke Vlade, nije prisluškivala predsednika SRJ Vojislava Koštunicu, to ne radi danas, a neće ni u budućnosti' - ističe se u izjavi Đinđića. Premijer dodaje da veruje da je aktivistima Otpora, 'kao uostalom i mnogim građanima Srbije, jasno da razlog za optužbe ne postoji u nekim konkretnim dokazima ili argumentovanim sumnjama, već u objavljivanju članaka i tekstova u pojedinim domaćim medijima, a koji su prepričani razgovori'.
- Prepričani razgovori i njihovo pojavljivanje u novinama mogu da budu dokaz upravo samo toga - prepričanog razgovora. Pojavljivanje takvih razgovora u novinama je pre dokaz da je jedan od sagovornika taj razgovor preneo nekome, nego dokaz zavere ili primene visokih tehnologija - zaključio je Đinđić. E.B.
