Izvor: Blic, 10.Okt.2011, 03:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Virus TV-reklama
Ako ste u novije vreme uspeli da odgledate neki film na malom ekranu od početka do kraja, bez težih mentalnih oštećenja - svaka čast! Izuzimam filmove sa inostranih kablovskih programa (poput TV-1000 ili HRT, gde nema umetnutih reklamnih blokova).
Izuzimam i neophodna ograničenja (nedostatak dobre bioskopske rezolucije, bioskopskog mraka koji je suštinski deo filmske čarolije, kao i blizinu frižidera sa pivom, pozive na mobilni i pritisak rodbine da se daljinac neprekidno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << uključuje).
Pa ipak, kad u programu nađem film koji nikad nije prikazan kod nas, sednem ispred ekrana i ponašam se kao u bioskopu. Ali, malo morgen, što reče onaj vragolan. Pre neki dan sam odabrao vrlo dobar autorski film (nije važno ime TV, ima nacionalnu frekvenciju).
Dva puta je film, koji traži punu posvećenost, prekidan blokovima reklama od po petnaestak minuta. Za to vreme skuvao sam kafu, izašao na prozor da udahnem, vratio se i - još je trajalo. Kad je krenuo nastavak, gotovo sam zaboravio gde smo stali.
Tako ti i treba, reče mi prijatelj. Ali, TV stanice sa nacionalnom frekvencijom su dobile od agencija RRA i Ratela obavezu ograničenja reklamnih blokova. To je obešeno mačku o rep, kao i sve ono drugo što stiže iz ovih agencija, koje su svojom praznom retorikom i izbegavanjem da urade bilo šta smisleno zaslužile nagradu koju ovih dana iz ruke čestnjejšeg Filareta dobi prepodobni Pahomije.
One i postoje, kao i sva druga državna tela, da bi stvorile privid zakonitosti.
Ali kopka me dodatno pitanje: pošto reklame unutar filmova postoje da bi normalan svet krenuo u bežaniju, ko plaća one blokove sa lepo depiliranim cickama i tekućinom „muškarci znaju zašto"?
Slutim da to služi za pranje love, ili što je još gore, da bi se narod, okupljen oko televizora za koji plaća pretplatu, bacio u još veće beznađe. A onda možeš da ga lažeš i sluđuješ od jutra do sutra.
