Izvor: Kurir, 13.Nov.2010, 07:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
UMRO POSLEDNJI ČETNIK
Radoica Radoičić (85), poslednji pripadnik Ravnogorskog pokreta iz kuršumlijskog kraja, prekjuče sahranjen ne dočekavši penziju
KURŠUMLIJA - Prekjuče je u selu Šatra kod Kuršumlije sahranjen Radoica Radoičić (85), poslednji pripadnik Ravnogorskog pokreta iz ovog kraja.
Da je primenjen Zakon o izjednačavanju prava ravnogoraca i partizana, koji je Skupština Srbije usvojila 2004. godine, >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Radoičina sahrana protekla bi uz sve državne počasti koje mu pripadaju kao borcu protiv fašizma. Ovako, poslednji Dražin vojnik iz Kuršumlije sahranjen je u prisustvu najbliže rodbine, ne dočekavši da ostvari pravo na penziju.
Predsednik Udruženja poštovalaca četnika Sreza kosaničkog „Kosta Milovanović Pećanac" iz Kuršumlije Mile Koprivica kaže da država, bar što se tiče Kuršumlije, više ne mora da brine, jer više nema živih četnika koji potražuju penziju i ostala prava koja im po zakonu pripadaju.
- Bio sam predsednik opštinske komisije koja je usvojila zahtev Radoice Radoičića da mu se prizna pravo na boračku penziju. Komisija je ovu odluku donela na osnovu priložene presude Vojnog divizijskog suda iz Niša, a kojom je on 1945. godine, zbog toga što je bio pripadnik Ravnogorskog pokreta, osuđen na pet godina zatvora i tri godine gubljenja građanskih prava. Drugostepena komisija iz Beograda, međutim, presudu ovog suda nije videla kao validan dokaz da je on bio Dražin vojnik, pa je njegov zahtev odbijen - Kaže Koprivica i dodaje da je na teritorije opštine Kuršumlije zahtev za priznavanje boračkih prava podnelo pet ravnogoraca i, kao u celoj Srbiji, niko nije dobio penziju.
Za razliku od većine ravnogoraca, Radoica je prošle godine, kao poslednji živi četnik iz Kuršumlije, na neki način ipak rehabilitovan. Naime, opština Kuršumlija i udruženje čiji je Koprivica predsednik platili su mu oporavak u Sokobanji, gde ga je službenim automobilom odvezao vozač iz opštine.
Kao i svi njegovi preci koji su se borili u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu, Radoica je kao 15-godišnjak 1941. godine otišao u rat za kralja i otadžbinu. Posle četiri godine ratovanja sud nove komunističke države osudio ga je na robiju i gubljenje građanskih prava.
Nije smeo ni na sabore
Mnogo godina posle rata Radojica je pričao da mu je gubljenje građanskih prava palo mnogo teže od ratovanja i robije.
- To je značilo da ja nisam smeo da se pojavljujem na mestima na kojima se okuplja narod. Najteže mi je bilo što nisam mogao da idem na seoske sabore na kojima su se okupljali momci i devojke. Igralo se kolo, momci su očijukali s devojkama, koristili priliku da ih u kolu čvršće stegnu za ruku, a ja sam sve to posmatrao s brda, sakriven, da me niko ne vidi - pričao je Radoica.
Pogledaj vesti o: Penzija
