Izvor: Politika, 22.Feb.2015, 10:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šeme srpskih biznismena u poreskim rajevima
Međunarodni konzorcijum novinara istraživača objavio podatke o 19 osoba iz Srbije koje posluju preko poreskih rajeva
Šta povezuje predsednika Fudbalskog kluba „Partizan“, muža Severine Vučković, i direktora „Salforda”? Sport i estrada – po svemu sudeći ne. Veza je pronađena na Kajmanskim i Kukovim ostrvima u poslovanju preko tamošnjih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ofšor zona.
I tu klupko različitih šema i načina poslovanja biznismena širom sveta polako počinje da se odmotava. Međunarodni konzorcijum novinara istraživača, koji je nedavno objavio podatke da je švajcarska filijala britanske banke HSBC u dobroj meri zapravo radila kao agencija za utaju poreza, pre toga je obelodanio dokumenta o načinima poslovanja više od 100.000 tajnih kompanija. Reč je o ofšor firmama osnovanim u 10 poreskih rajeva, kao što su Britanska Devičanska ostrva, Kajmanska ostrva, Kukova ostrva, Singapur, Kipar.
U ovoj obimnoj dokumentaciji koju je međunarodni konzorcijum novinara istraživača počeo da objavljuje još u aprilu 2013. godine nalaze se i imena 19 osoba čija je adresa iz lične karte u Srbiji. Na spisku privrednika koji posluju preko ofšor firmi nalazi se i Slobodan Petrović, direktor „Dunav hrana grupe”. Ovaj konzorcijum Petrovića označava kao direktora „Salford kapital partnersa”, registrovanog u Engleskoj. Prema njihovim podacima, on je direktor ove kompanije od 26. novembra 2003. godine. Kao direktor i akcionar u ovoj kompaniji navodi se i Judžin Džefi, koji se u Srbiji upravo i pojavljivao kao vlasnik i predsednik „Salforda”. Zanimljivo je, recimo, da ovaj konzorcijum ne nalazi vezu između Milana Beka i ove kompanije. Beko je, inače, nekoliko puta u javnosti demantovao da je vlasnik „Salforda”. Britanski „Gardijan” je objavio da je „Salford” uložio 750 miliona britanskih funti u Gruziji i Srbiji za gruzijskog oligarha Badrija Patarkacišvilija. Ovaj Gruzin je označen kao partner ruskog oligarha Borisa Berezovskog sa kojim je i pobegao u London. U istom tekstu je „Gardijan” apostrofirao Judžina Džefija kao manjinskog suvlasnika „Salforda”. Za Džefija je navedeno da je prvobitno radio u ruskom ministarstvu finansija, a da je kasnije stekao državljanstvo SAD i luksuzni stan u centru Londona u Hajd parku.
U bazi konzorcijuma novinara istraživača nalazi se i ime biznismena Milana Popovića, ali ne kao vlasnika „Almako grupe”, kako ga zna stručna srpska poslovna javnost. Ovaj kralj metala i bivši partner pevačice Severine Vučković, prema ovoj bazi podataka, direktor je „Rašn koper trejd limitida” još od 29. decembra 2004. godine. Bio je na rukovodećoj poziciji u firmi „Rašn koper kompani limitid” od 10. januara do 15. novembra 2005. godine.
I predsednik Fudbalskog kluba „Partizan” Zoran Popović takođe je na spisku državljana Srbije koji posluju preko ofšor zona. Ovdašnji mediji ga predstavljaju kao vlasnika kompanije „EMC holding”, koja se bavi uzgojem i izvozom svinja. Ali, sudeći prema bazi srpske Agencije za privredne registre, on ipak nije vlasnik ovog preduzeća, već je to Snežana Jakovljević.
Mediji pišu i da je Popović vlasnik i nekoliko firmi u stečaju: „Bravo Si end Si”, „Vip kompani”, „Agrina informatika” i „Vip korporacija Storitve”.
Na spisku onih koji posluju u ofšor zonama a povezani su sa Srbijom jeste i Viktorija Boklah, koja ima vlasnički udeo u „BL medija grupi”, a u Srbiji se pominjala kao član Upravnog odbora kablovskog provajdera SBB-a.
Na ovom interesantnom spisku našao se i Siniša Bogićević, koji je prema podacima konzorcijuma, akcionar u „Movbrej sistemima”, a bio je i član UO „Fidelinke”.
Novinari, autori ove velike baze podataka, koja je čak 160 puta veća od „Vikiliksa”, napominju da „nemaju nameru da sugerišu da su ličnosti ili kompanije koje posluju preko ofšor zona prekršili zakon”. Kako kažu, želeli su da omoguće novinarima da iz bilo kog dela sveta mogu da pristupe podacima koji su obično sakriveni od očiju javnosti.
Podaci su zauzeli 260 gigabajta, što je dovoljno da po obimu ispuni 500.000 Biblija. Zanimljivo je da je njihova baza podataka čak 160 puta veća od diplomatskih depeša koje je „Vikiliks” pustio u javnost 2010. godine. Vlasnici ovih podataka postali su kada je novinarima ovog konzorcijuma u Vašingtonu na računarskom disku anonimni izvor predao materijal o ofšor rajevima. Na disku se nalazilo 2,5 miliona dokumenata na osnovu kojih je 86 novinara iz 46 zemalja pokrenulo istraživanje čiji rezultati su u svetskoj javnosti izazvali puno polemike. Tu su se osim podataka nalazila i elektronska pisma, slike, šifrovane datoteke, dokumenta u vordu i PDF-u i po tome se ova baza razlikuje od „Vikiliksa”.
Anica Telesković
objavljeno: 22.02.2015.
