Izvor: Politika, 12.Avg.2010, 23:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ovacije Antiću uprkos porazu
Oko deset hiljada gledalaca burno pozdravilo selektora, iako je reprezentacija doživela neuspeh u prijateljskom meču sa Grčkom 1:0 (1:0). – Igra je bila u senci onog što se dešava poslednjih dana, danas se odlučuje da li Antić ostaje
Radomir Antić je izašao kao pobednik, jer ga je desetak hiljada gledalaca na stadionu Partizana ispratilo ovacijama, iako je najbolja reprezentacija Srbije doživela prvi poraz >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pod njegovim vođstvom na domaćem terenu i to od Grčke s 1:0 (1:0). Ovoliko publike najverovatnije neće pomoći selektoru da sačuva poverenje čelnika Fudbalskog saveza Srbije, koji bi trebalo danas da donesu konačnu odluku o njegovom statusu, pošto u naredna četiri susreta neće moći da sedi na klupi.
Kao što je Antić i kazao posle meča, prijateljska utakmica sa Grcima bila je u senci poslednjih događaja, tako da je igra bila u drugom planu. To se i te kako osećalo i na terenu i na tribinama. Gledaoci su prilikom izlaska fudbalera i stručnih štabova iz tunela stadiona u Humskoj, pre intoniranja himni, za vreme susreta i naročito po njegovom završetku skandiranjem selektorovog imena i salvom aplauza jasno iskazali svoje mišljenje. U preostalim delovima meča atmosfera je bila gotovo pozorišna, a za to su u delom „krive” gotovo prazne južna i severna tribina. Najvatrenije pristalice Partizana i Crvene zvezde nisu prisustvovale utakmici, tako da je i ovih desetak hiljada pozamašan broj okupljenih. Oni su ipak u većem delu nemo posmatrali dešavanja na terenu i uklopili se u sivilo sa zelenog tepiha.
Što se tiče prikazanog na terenu, valja konstatovati da je ovo bila jedna od slabijih partija našeg nacionalnog tima pod vođstvom Radomira Antića, pa s toga i ne čudi da je pretrpljen prvi neuspeh u devet mečeva i da je Antićev krčag zasluženo razbijen.
Gosti su bili bolji rival u prvih 45 minuta, na čijem kraju su i postigli pobedonosni pogodak, kada je Dimitrios Salpingidis iskoristio nepažnju naše odbrane, iskrao se iza leđa štopera i neometan glavom sa par metara matirao nemoćnog Anđelka Đuričića.
Vezni red kao da nije ni postojao, Žigić se previše vraćao nazad, ne bi li prihvatio neku loptu, a ni ostali igrači nisu bili previše raspoloženi za igru. Igralo se sporo i bezidejno. Krasić je samo dva-tri puta uspeo da probije po desnom boku i izvede dva korisna centaršuta, ali je udarac Jovanovića čuvar mreže Grka Sifakis lako zaustavio, dok je Žigić tukao, a lopta se od zemlje odbila preko prečke.
U nastavak Srbija je ušla sa trojicom, a Grčka s dvojicom novih igrača. Igra je postala nešto življa. Gosti su imali dve lepe prilike, a zatim su inicijativu preuzeli naši reprezentativci i propustili nekoliko kolosalnih šansi. Tošić je u 57. minutu žestoko uzdrmao prečku udarcem sa distance. U 68. minutu Žigić i Mrđa kao da su se utrkivali da ne daju gol. Najpre je starter Žigić šutirao glavom u golmana, da bi Mrđa odbitak poslao u prečku, a zatim i pored praznog desnog ugla.
U 73. minutu španski arbitar Fernando i njegovi pomoćnici nisu videli da je posle udarca glavom Subotića jedan od grčkih igrača igrao rukom.
Skočili su svi na terenu i na tribinama, poskočio je i Antić nemoćno šireći ruke, ali jedanaesterac nije dosuđen. Španac se nije ni osvrnuo, kao i nekoliko puta kada nije fudbalere kaznio kartonima zbog preoštrih startova, već se zadovoljio samo opominjanjem da to više ne čine.
Na kraju uspešan debi Santosa na klupi Grčke i poraz Srbije, koji predstavlja „so na ranu” aktuelnoj situaciji i najavljuje skori kraj „Antićeve ere”.
Đorđe Smiljanić
objavljeno: 13/08/2010
