Izvor: Sportski Žurnal, 09.Jun.2012, 00:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
IZ PERA DOAJENA: Ukazanje
Piše: Danilo Šotra
Profesor Pešić nije iz Međugorja, ali mu se, ipak, s vremena na vreme ponešto ukaže! Istina, nije to Gospa, kao što nas uveravaju hercegovački vidioci, ali jeste pobeda nad nekada večitim rivalima.
Verovali ili ne, ostvari se najzad ukazanje poznatog stručnjaka. Posle šest poraza ove sezone pobedi i Zvezda Partizana! Istina, ovaj uspeh je Pešić video još pre tri dana u prvoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << finalnoj utakmici, ali za ostvarenje velikih želja nikada nije kasno.
Ja sebe ne ubrajam među vidioce, ali mi se desi da ponešto i pogodim. Šta više, ne tako retko. Ima tome dosta vremena, još onda kada su crveno-beli bili stalne mušterije komšijama, napisao sam da se, kako večiti šampion ove zemlje igra, može uskoro očekivati i Zvezdina pobeda.
Dočekasmo i to, bez obzira što se čini da su se oba tima svojski upinjala da – ne pobede!? Partizan u prve tri, Zvezda u dobrom delu poslednje četvrtine! Šta se to zbilo sa crveno-belima u prvih sedam minuta poslednje deonice, ni stručnjak kalibra profesora Pešića neće uspeti nikako da mi objasni.
Sto odsto sigurnu pobedu sa 2:7 u prvih sedam minuta tako dovedoše crveno-beli pod veliki znak pitanja. Što se Pešićevo ukazanje ipak ostvarilo, više je zasluga obezglavljene i plašljive Partizanove čete nego kvaliteta Zvezde koja je, da se odmah razumemo, potpuno nadigrala crno-bele (mnogo bolji skok i šut) i više nego zasluženo slavila.
Tako će se finalni duel na radost mase preneti i u Železnik, gde će se 15. juna igrati i četvrti meč. Kada je već hleba sve manje, neka bude igara što više!
Iz ovog okršaja može se izvući još jedan zaključak. Trojke jesu moćno oružje, ali retko kada pale, skoro nikada, na duže staze i prvenstveno su posledica slučaja. Pogledajte dobro statistiku i sve će vam brzo biti jasno.
Još nešto, pored ove sezone tradicionalno loše igre koja im je nažalost postala glavno obeležje, šampioni su mi ličili na preplašene zečeve! Zašto, kada je atmosfera u dvorani bila tipično – srpska. Paklena, sa morem verbalnih uvreda i salvama raznih predmeta bačenih na parket, ali bez opasnosti po bilo čiji život.
Grobari su mali milion puta donosili pobede svojim ljubimcima, ovog puta su Delije bili pobedonosni teg na terazijama nekada večitog derbija. Tu nema nikakvog zbora, sve o srpskoj košarci je kristalno jasno. Jedino pitanje je da li još uopšte i postoji?
Nastavak na Sportski Žurnal...
