Izvor: MozzartSport.com, 24.Maj.2016, 10:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
FK Partizan: Još jednom o punomoćjima i mandatima
Crno-beli izdali novo saopštenje pred današnju Skupštinu
Fudbalski klub Partizan izdao je novo saopštenje pred današnju sednicu Skupštine na kojoj će delegati birati novog predsednika, a kandidati su Ivan Ćurković i Nenad Bjeković. Saopštenje prenosimo u celosti:
„U pojedinim dnevnim listovima osvanulo je izvesno pismeno Ministarstva >> Pročitaj celu vest na sajtu MozzartSport.com << omladine i sporta Republike Srbije od 20. maja 2016, u kojem se iznosi mišljenje na „traženje“ Ostoje Mijailovića, donedavnog člana Skupštine Partizana i aktivnog člana Skupštine Borca iz Čačka.
Uprkos okolnosti da je izneto mišljenje jedino bogato jezičkim rogobatnostima, rečeničnim nezgrapnim sklopovima, pravničkim nejasnim piruetama i, posebno, esencijom pravničke neukosti, radi javnosti kojoj je ono dato na uvid, slobodni smo da podnesemo nekoliko zaključaka:
Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije NIJE NADLEŽNO da daje autentična tumačenja zakona. Ova nadležnost pripada isključivo Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Ovo mišljenje sledstveno čl. 80. Zakona o državnoj upravi NIJE OBAVEZUJUĆE i ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo.
Zakon o sportu, Zakon o udruženjima i Statut FK Partizan NISU IZRIČITO ZABRANILI mogućnost da članovi Skupštine FK Partizan ostvaruju svoje pravo učešća u radu Skupštine preko punomoćnika, koji bi, po osnovu overenog punomoćja, postupali u ime i za račun svog vlastodavca u radu Skupštine.
Budući da navedeni pravni akti nisu ni predvideli rešavanje ovog pitanja, (dakle, reč je o pravnoj praznini) analogijom se, radi njenog popunjavanja, mogu primeniti relevantne odredbe Zakona o privednim društvima koje regulišu postupanje zastupnika akcionara na Skupštini privrednog društva. Tako, čl. 344, st. 1. ZPD predviđa pravo akcionara da putem punomoćja ovlasti određeno lice da u njegovo ime učestvuje u radu skupštine, uključujući i pravo da u njegovo ime glasa. Isti član ZPD u stavu 2. napominje da punomoćnik ima ista prava u pogledu učešća u radu skupštine kao i akcionar koji ga je ovlastio. Posebno ističemo stav 14. istoga člana ZPD koji nedvosmisleno predviđa da, ukoliko punomoćje za glasanje sadrži uputstva i naloge za ostvarivanje prava glasa, punomoćnik je dužan da postupa po njima.
Po istom osnovu, moguće je primeniti i odredbe Zakona o obligacionim odnosima koje se odnose na zastupanje uopšte i punomoćje, a koje su regulisane članovima 84. do 94. ZOO. One predviđaju mogućnost da se pravne radnje mogu preduzimati preko zastupnika na osnovu ovlašćenja koje vlastodavac pravnim poslom daje punomoćniku.
Potpisnik ovog mišljenja ne razume da se punomoćje može davati samo već izabranom članu Skupštine. U tom pogledu deluje pravnički (a i logički) neutemeljen izneti stav da „da iz toga proizlazi da član Skupštine mora uvek da predstavlja članove sportskog udruženja koji su ga birali, što ne bi bio slučaj kada bi u radu i odlučivanju Skupštine učestvovalo lice koje nije izabrano od članova udruženja“. Naprotiv, reč je o tome da punomoćnik može biti samo lice koje je izbarano a to je neki drugi postojeći član Skupštine, što je baš slučaj u Skupštini FK Partizan. Dakle, punomoćja su, podvucimo to još jednom, data drugim VEĆ IZABRANIM ČLANOVIMA Skupštine, pa ovaj neuki „argument“ potpisnika mišljenja otpada.
Potpisnik ovog mišljenja pokazuje elementarno neznanje i nerazumevanje instituta punomoćja. Punomoćnik, naime, istupa u ime i za račun trećeg lica koje zastupa. Ovde se NE RADI O PRENOSU PRAVA već o PRENOSU VRŠENjA PRAVA. Član Skupštine, koji iz bilo kojih razloga nije u mogućnosti da prisustvuje sednici, specijalnim punomoćjem punomoćniku IZRAŽAVA SVOJU PRAVNO RELEVANTNU VOLjU. Punomoćnik je, u stvari, ništa drugo do posrednik koji sprovodi volju vlastodavca. Odgovornost je uvek na vlastodavcu a ne na punomoćniku. U pravnoj teoriji postoji institut tzv. neutralnih pravnih poslova koji do tančina opisuje ovaj slučaj. Jasno je, dakle, da vlastodavac nije fizički prisutan Skupštini, ali jeste svojom voljom izraženom u specijalnom punomoćju po kojem postupak punomoćnik. Najzad, vredi napomenuti da gotovo svi pravni poslovi (osim sastavljanja zaveštanja) mogu biti zaključeni preko specijalnog punomoćja (npr. prodaja i kupovina, naslednička izjava, čak i zaključenje braka). Sledstveno ovome, deluje pravno proizvoljno i istinski zaprepašćujuće mišljenje potpisnika u delu koji navodi „da bi član Skupštine mogao na nezakonit način da izbegne svoje dužnosti i odgovornost prema sportskom udruženju kada bi mu se dopustilo da samostalno odlučuje kada će učestvovati u radu Skupštine i kada će ga menjati drugo lice“.
Potpisnik ovog mišljenja, pored iskazanog elementarnog nepoznavanja instituta građanskog prava u celini, odgovara na nepoznati dopis izvesnog Ostoje Mijailovića, koji nije nigde dostupan javnosti. Od značaja je bilo objaviti i sadržinu tog dopisa, budući da od pitanja uvek zavisi i odgovor. Želimo da verujemo da potpisnika ovog mišljenja, pomoćnika ministra Uroša Zekovića, nije isključivo inspirisalo opšte poznato i javno deklarisano navijačko opredeljenje prema našem rivalskom klubu.
U pojedinim listovima i internet portalima obrelo se i mišljenje dr Zorana Lončara, profesora Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. U kontekstu navedenih argumenata uvaženog profesora i kolege u vezi sa mandatima izvesnog Ostoje Mijailovića i Dragoljuba Vukadinovića, u prilici smo da samo ukratko ponovimo neke od dosadašnjih zaključaka:
Ivan Ćurković je na čelo Privremenog organa uprave, Radne grupe FK Partizan, izabran jednoglasno od strane svih prisutnih članova Upravnog odbora FK Partizan. Pravni osnov ovoj odluci pronađen je u čl. 39. st. 33. Statuta FK Partizan koji daje u nadležnost Upravnom odboru sve druge aktivnosti vezane za ostvarivanje ciljeva kluba koje su u njegovoj nadležnosti ili koje nisu u isključivoj nadležnosti drugih organa kluba. Kako formiranje Privremenog organa uprave nije u isključivoj nadležnosti ni jednog drugog organa kluba (a vanredna situacija u Klubu je nalagala promptno ostavrivanje ciljeva Kluba u tom trenutku), to je Upravni odbor doneo ovakvu odluku jednoglasno, uz prisutvo i glas, između ostalih, i izvesnog Ostoje Mijailovića, Dragana Veljića i Vojislava Nedića. Vojislav Nedić je, štaviše, bio inicijator i glavni zagovornik njenog osnivanja. Radna grupa FK Partizan je, u stvari, njegovo idejno čedo kojeg se, tek nakon dva i po meseca, tako olako odrekao, prethodno glasajući za SVE njene odluke i bivajući NA SVIM njenim sednicama.
Ivan Ćurković je, na osnovu ovoga, raspolagao prerogativima predsednika Kluba (budući da je prethodni, g. Zoran Popović, bivajući izložen neviđenom pritisku i neprimerenim optužbama od strane izvesnog O. Mijailovića i V. Nedića, podneo neopozivu ostavku na mesto predsednika). Te je prerogative dva i po meseca priznavao i Vojislav Nedić, čak im upućivao i obilatije komplimente od uobičajenih. Imajući to u vidu, pod rukovodstvom Ivana Ćurkovića su obavljeni brojni poslovi (prelazni rok, organizacija i konsolidacija unutrašnje organizacije kluba, pribavljanje i potpisivanje svih dokumenata za licencu Partizana, korespondencija sa UEFA), uključujući i sazivanje odgovarajućih kandidacionih zborova, nakon konstatacije upućenih ostavki.
U slučaju izvesnog Ostoje Mijailovića, postupak je vodila Disciplinska komisija FK Partizan, obrazovana na osnovu zaključka i naloga Upravnog odbora Sekeretarijatu Partizana. U pitanju je nadležnost Disciplinske komisije po osnovu belodanog sukoba interesa (koje izrekom tretiraju čl. 27. i 56. Statuta FK Partizan) budući da je izvesni O. Mijailović bio istovremeno član skupština i Partizana i Borca iz Čačka. O. Mijailović nije odgovorio na dopis Disciplinske komisije da se izjasni o navodima koje je, protiv njega, podneo predsednik JSD Partizan, Milorad Vučelić. Komisija je donela odluku o isključenju iz Kluba (što povlači sobom i prestanak mandata člana Skupštine Partizana jer je, kao član kluba, i imao pasivnu legitimaciju) i omogućila Mijailoviću petanestodnevni rok da podnese žalbu. Ona u tom roku nije podneta. Odluka je, sledstveno ovome, postala pravosnažna i zakazan je, u skladu sa Statutom, odgovarajući zbor, na kojem je, za člana Skupštine, izabran Milorad Vučelić.
Najzad, u slučaju Dragoljuba Vukadinovića, Disciplinska komisija je, po prijavi dr Vladimira Vuletića, otvorila Disciplinski postupak, jer je Vukadinović vlasnik Metalac grupe koja većinski finansira FK Metalac iz Gornjeg Milanovca. Uz to, sve do 21. aprila 2016. godine, Vukadinović je obavljao i funkciju predsednika UO FK Metalaca istovremeno sa obavljanjem funkcije člana Skupštine Partizana na koju je, podsećamo, izbaran decembra 2015. godine. Bez namere da prejudiciramo tok postupka i odluku Komisije, ističemo da Disciplinska komisija postupa po Pravilniku o disciplinskoj odgovornosti članova Partizana (na šta je obavezuje čl. 54. Statuta) u kojem nedvosmisleno stoji da se licu, protiv koga se vodi disciplinski postupak, do pravosnažnosti odluke Komisije suspenduju sva prava člana kluba. Sledstveno prethodno navedenom, suspenduju se i njegova prava člana Skupštine Partizana".
Izborna Skupština zakazana je za 17.00 na Zemunelu.
(Foto: STAR SPORT)
Nastavak na MozzartSport.com...
