Izvor: Dzungla.org, 31.Avg.2013, 22:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đurićeve žrtve Nađ i Rašović!
SMEŠI se, jer sutra će biti gore. Marfijeva filozofija dopunjena tezom da sve što dobro počne može loše da se završi, a sve što loše počne postane još gore, predstavlja sliku i priliku šestostrukog uzastopnog šampiona Srbije na početku meseca koji je planiran za evropske izazove. Evrope više nema, a projekat bez projekta je, pokazalo se to u Tunu, predstavljao samo tragikomičnu improvizaciju. Besmislena floskula o ozbiljnom radu na svim nivoima je trebalo da gurne pod tepih >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << svu samovolju, bahatost i maksimalnu nedoslednost onih koji se pitaju za sve u Humskoj.Tamna staza kojom je Partizan išao ovog leta i na kraju u mrklom mraku simpatičnog švajcarskog gradića udario svom snagom u zid mogla je jasno da se napipa već na završetku prethodne sezone. Kada se činilo da je „potrošnja“ imena stigla do završnog čina, Dragan Đurić uspeva da pronađe dve nove „žrtve“. Vuk Rašović je prihvatio klupu koja se ne odbija sa nerealnom željom da bude shvaćen i prihvaćen od onih koji su mu od prvog dana držali mač nad glavom. Već posle Širaka bilo mu je jasno koliko je sati, a tako načet kasnije nikako nije uspevao da se izbori sa tuđim odlukama i svojim greškama.Direktor nužnostOjačanje temelja za svesno ili nesvesno urušavanje dominantnog fudbalskog faktora u Srbiji prvi čovek kluba dobio je promovisanjem Alberta Nađa za sportskog direktora. Činjenica da je njegovo postavljanje na funkciju obavljeno dan pre isteka roka za prijavljivanje relevantnih klupskih funkcionera UEFA, jasan je pokazatelj da je saradnja počela kao nužnost, a ne kao potreba kluba. Na način na koji je postavio sportskog direktora, Đurić se i ophodio prema njemu u prethodna tri meseca. Dozvolio mu je da se meša u svoj posao tek toliko da bi kada jednog dana naiđe Tun, imao šta da mu prebaci. Čovek koji je tokom igračke karijere poturao glavu gde mnogi ne bi nogu, u udobnoj fotelji sportskog direktora nije uspeo ni da podigne glas. A kolika je krivica onog koji je funkciji predsednika dodao ulogu menadžera, tolika je i onih koji su ćutali.Sa tako postavljenim principom funkcionisanja, Partizan je ovog leta u potpunosti bio prepušten „vizijama“ jednog čoveka. Uzalud su i Rašović i Nađ preko medija vapili za pomoć, etiketirali sve bolne tačke evidentno limitiranog tima, kada u razgovoru sa Đurićem nisu uspevali da izdejstvuju ni gorču kafu. Onog trenutka kada su Ivanova i Mitrovića markirali kao osnove ambicije da se Partizan ove jeseni dočepa grupne faze jednog od dva evropska takmičenja, očigledno su im potpisali ispisnice.OslabljenjeI sve bi to nekako i moglo da predstavlja savladivu prepreku na putu ka „evro integracijama“, da u drugom smeru nisu pravljene još nelogičnije greške. Reče trener košarkaša kragujevačkog Radničkog Miroslav Nikolić jednom prilikom u prepoznatljivom naletu inspiracije: „Svi klubovi dovode pojačanja, samo, izgleda, meni dovode oslabljenja“. Upravo je to slika i prilika kluba iz Humske ovog leta. Sa zaključanom kasom i pored dve ozbiljne prodaje, uz spremnost da se učini usluga sportskim prijateljima (menadžerima), sakupljani su igrači sumnjivih karijera koji uz nedostatak kvaliteta nemaju ni osećaj pripadnosti klubu. Dok su se deca Partizana čiji je doprinos prethodnoj tituli bio nemerljiv ukrcavala u prvi inostrani voz, sa drugog perona su stizali fudbaleri koji definitivno nemaju kapacitet za ozbiljnija ostvarenja.Nedostatak hrabrosti, kvaliteta i pozitivne fudbalske drskosti postavio je tako srpskog šampiona kao legitimnu metu čak i pred skromnu ekipu Tuna. Zbog poteza koji su povlačeni u prethodnih nekoliko meseci, crno-beli nisu imali nijedan zdrav rezon za optimizam kojim su pokušavali da „zakopaju“ jedno po jedno luzersko izdanje na evropskoj sceni. OpširnijeVečernje Novosti
