Izvor: Večernje novosti, 23.Apr.2014, 23:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Crnogorski kolonisti traže povraćaj imanja

VIŠE stotina kolonista iz Crne Gore, doseljenih u Vojvodinu posle Drugog svetskog rata, zainteresovano je za povraćaj dedovine u krajevima iz kojih su potekli. Po rečima dr Milana Ristanovića, sorbonskog đaka, istoričara, predavača uporedne lingvistike u Francuskoj i člana tamošnjeg Udruženja književnika, zainteresovanih ima čak 3.000. I on je među njima. Poreklom je iz Bukovca kod Pljevalja. Otac mu je poginuo kao partizan, a majka bila zatočena u banjičkom logoru. U Sivcu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << u Bačkoj, dobili su posle rata napuštenu švapsku kuću i po jutro i po zemlje po glavi. - Na mene se ne vodi ništa, pa praktično nemam imovinu u Srbiji i za to imam potvrdu. Zemlja se vodi na braću. Ali i oni na koje se nešto vodi, u Vojvodini su dobili manje nego što su iza sebe ostavili šuma u Crnoj Gori. Imam i rešenje komisije u Bijelom Polju da imovina nikad nije oduzeta od mog oca, već je oteta - kaže dr Ristanović, i najavljuje da je spreman da se do smrti bori za dedovinu. I dodaje da nije pošteno da kolonisti koje su terali u Vojvodinu, nemaju pravo na povraćaj nekretnina. Čak i oni koji su dobili zemlju u Bačkoj, pa je preveli na sebe i prodali, prodali su je zadrugama, na silu, ispod cene.NEĆE VRAĆATI KUĆE NEMCIMA AGENCIJA za restituciju u Srbiji može da potvrdi da kolonistima neće biti oduzimane kuće i imanja u korist bivših vlasnika, mahom Nemaca. Da li će oni dobijati nazad i zemlju sa koje su došli, nije pitanje za Agenciju. To zavisi od zemalja porekla. Većina verovatno neće, jer su došli kao bezemljaši, kaže Strahilja Sekulić, direktor beogradske Agencije. - Pričao sam sa predsednikom Crne Gore i rekao mi je da kolonisti neće biti diskriminisani, ali u opštini Pljevlja nema volje da nam zemlja bude vraćena. Danas na našoj imovini uživaju četničke porodice, a partizanske su proterane u ravnicu, da rade kao nadničari - optužuje dr Ristanović. U 114 vojvođanskih gradova i sela doseljeno je posle rata oko 250.000 ljudi, od čega 38.000 iz Crne Gore. Željko Kaluđerović iz Udruženja Crnogoraca „Lovćen“ iz Lovćenca za broj kolonista iz tog kraja koji traže povraćaj u Crnoj Gori kaže da je zanemarljiv, jer su tu „dođoši“ iz Cetinjskog i Barskog kraja koji su se odrekli onoga što su imali u korist rodbine koja je ostala: - Više takvih zahteva bilo je za imovinu u primorju, posebno u Herceg Novom i Boki Kortorskoj. Znam ljude iz Feketića koji su dobili nazad kuće i imanja, jer su imali papire da se to sve vreme vodilo na njih. Naravno, zadržali su i kuće i zemlju u Vojvodini. Slobodan Medojević, iz Crnogorskog naučno-kulturnog centra, objašnjava da je posleratni princip bio da jedan brat ostane, a dvojica idu u Panonsku niziju. Onda tom jednom ostane zemlja do propisanog maksimuma, a ostalo je konfiskovano ili nacionalizovano. Oni koji su otišli dobijali su, najčešće, kuću s okućnicom i po dva jutra. Oni su izgubili i crnogorsko državljanstvo: - Mislim da je to sada vrzino kolo, koje će biti teško razmrsiti. U nekim slučajevima nije pravedno da oni koji su dobili bolje kuće i imanja u ravnici traže imovinu u Crnoj Gori. U drugim su došli na manje, ali su njihova imanja odavno prodata, a i oni imaju nekoliko generacija naslednika, pa se teško može raščivijati šta kome pripada. Pitanje je kako će Crna Gora to rešiti. U crnogorskoj ambasadi u Beogradu kratko nam je rečeno da se svi koji imaju problema sa restitucijom obrate konzulatu.
Pogledaj vesti o: Partizan

Nastavak na Večernje novosti...