Izvor: Politika, 17.Okt.2014, 12:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Nobel” za kritiku slobodnog tržišta
Francuski ekonomista Žan Tirol nagrađen za rad koji pokazuje da se monopol može sprečiti jedino njegovim regulisanjem
Specijalno za „Politiku”
Pariz – Prvo pitanje koje su novinari postavili Žanu Tirolu, novom dobitniku Nobelove nagrade za ekonomiju, bilo je da li treba rasformirati „Gugl”. Profesor na ekonomskom fakultetu u Tuluzi, koji se preko noći našao u žiži interesovanja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pokušao je, međutim, da se odbrani od medijskog pritiska.
„Svaka oblast, svaki učesnik u svakom domenu ekonomskog života je poseban slučaj čije funkcionisanje treba posebno proučiti pre nego što se da ocena”, rekao je u intervjuu listu „Mond”.
Tirol je do pre neki dan bio nepoznat široj francuskoj i svetskoj javnosti iako ga je švedski komitet u obrazloženju nagrade nazvao „jednim od najuticajnijih ekonomista našeg doba”. Godinama je bio među potencijalnim dobitnicima nagrade, ali je njegov izbor iznenadio čak i njegove sunarodnike. To ne čudi kada se pogleda lista dosadašnjih dobitnika, koji su uglavnom dolazili sa američkih univerziteta.
Težište istraživačkog rada francuskog ekonomiste je raznoliko, od industrijske organizacije, bankarskog i finansijskog sektora do psiholoških aspekata ekonomije, ali je Nobelov komitet naročito istakao njegov doprinos regulisanju tržišta na kojima vlada monopol nekoliko moćnih preduzeća.
Protekle decenije obeležila je koncentracija mnogobrojnih industrija i pojava preduzeća koja kontrolišu tržište, naročito u domenu tehnologije, kao što je slučaj sa „Microsoftom” i „Guglom”.
„Mnoge vlade su otvorile javni monopol privatnicima. To je slučaj sa železnicom, putevima, vodom, poštom i telekomunikacijama, ali i sa obrazovanjem i zdravstvom”, konstatuje Nobelov komitet u komentarima o doprinosu francuskog istraživača ekonomskim istraživanjima. Pokazalo se, međutim, da je mnogo teže kontrolisati privatna preduzeća nego što se to očekivalo.
Finansijska kriza je otvorila pitanje banaka „suviše velikih da bi propale”, koje su države morale da vade iz bankrota, što je posledica neregulisanog tržišta.
Odmah nakon proglašenja nagrade, Tirol je izjavio da se pitanje regulisanja ovih fuzioniranih preduzeća koja dominiraju tržištem više ne postavlja na nivou jedne zemlje.
Komentarišući izbor novog dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju, američki „Njujork tajms” konstatuje da je ovo druga godina zaredom da je nagrađen ekonomista čiji rad ukazuje da su tržišta često neefikasna. To je suprotno pogledima takozvane čikaške škole, sa Miltonom Fridmanom na čelu, čija je liberalna dogma o slobodnom tržištu koje samo sebe reguliše bila opšteprihvaćena prethodnih decenija.
Tirolova istraživanja sprovedena osamdesetih i devedesetih su delimično odgovor na ekonomsku transformaciju evropskih društava koja su želela da umanje državni monopol i podstaknu ulaganje i inovacije, ali i da spreče da se tržišta pretvore u plen za moćne predatore. Njegov rad ga svrstava u one koji smatraju da bi regulisanje tržišta imalo bolji ishod za društvo.
Ali Tirol nije ideolog, nije čak ni tvorac novih pravila. Njegova istraživanja, koja se oslanjaju na primenjenu matematiku, teorijska su, ali ih primenjuje na konkretne slučajeve.
Za francusko i ostala evropska društva u recesiji kaže da je potrebno hitno nešto preduzeti kako bi se novim generacijama obezbedila budućnost. Jedan od njegovih predloga u borbi protiv nezaposlenosti je uvođenje nove vrste ugovora koji podrazumeva da prava zaposlenog progresivno rastu u odnosu na godine službe.
„Nezaposlenost traje poslednjih trideset, četrdeset godina i mladima se u najvećem broju slučajeva nude privremeni ugovori zato što se preduzeća plaše da im ponude stalne ugovore. Tako smo došli u potpuno apsurdnu situaciju u kojoj previše štiteći radnike ne štitimo ih uopšte”, izjavio je francuski naučnik. „Nije slučajno to što u čitavoj južnoj Evropi, koja ima istu organizaciju tržišta rada, vlada velika nezaposlenost, dok je u severnoj Evropi, u skandinavskim zemljama, na primer, koje imaju drugačiji sistem, nezaposlenost slaba.”
Nagrada koju mu je dodelila akademija u Stokholmu za njegove sunarodnike je znak da Francuska nije izgubila svetski prestiž.
Ana Otašević
objavljeno: 17.10.2014.
