Izvor: Večernje novosti, 23.Sep.2012, 11:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Francuska: Decu će i tate “rađati“

Od stalnog dopisnika: Pariz SUDBONOSNO „da“ u Francuskoj će uskoro moći da kažu i istopolni parovi. Projekat zakona koji će omogućiti homoseksualna venčanja već je na stolu. Vlastima se žuri: to je bilo jedno od obećanja i prioriteta novog francuskog predsednika Fransoa Olanda. Sadržaj predloga biće poznat krajem oktobra, ali je ministarka pravde Kristin Tobira već >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << otkrila glavne pravce. Homoseksualni parovi će, osim što će steći pravo na venčanje, moći i da usvajaju decu. Većina u francuskom društvu smatra da su se danas izbrisale granice između uloge oca i majke u vaspitavanju dece: moderno je doba, mnogi žive samo s majkama ili samo s očevima, pa što onda ne bi mogli s dve majke ili sa dva oca? S druge strane, ženama iz istopolnih parova neće biti omogućeno da pribegavaju veštačkoj oplodnji s ciljem da imaju porod. Sadržaj predloga zakona, ipak, nije definitivan, i još je u razradi, s obzirom na polemiku koja se povela i osetljivost ovog pitanja u francuskom društvu. Ako sve bude išlo po planu, prvi homoseksualni brakovi bi ovde mogli da budu ozakonjeni sredinom sledeće godine. DVE TREĆINE TRAŽE RAZVOD FRANCUSKA je još 1999. godine uvela Civilni pakt solidarnosti (popularni PAKS), svojevrsno ozvaničenje parova, bez obzira na pol, s ciljem da se omogući administrativno i efektivno obavezivanje onih koji nisu u braku. Broj „paksovanih“ i venčanih se danas približio: godišnje PAKS potpiše oko dvesta hiljada parova, a bračni list oko dvesta pedeset hiljada. Homoseksualci, međutim, žele više. Zanimljivo je da oni traže brak u trenutku dok se heteroseksualci sve ređe odlučuju na ovaj korak. Brakova je u Francuskoj dvostruko manje nego sedamdesetih. Razvodi se u proseku svaki drugi brak, a u urbanim sredinama čak dve trećine. Više od polovine dece rodi se u vanbračnim vezama. Ovih dana se u Francuskoj vodi živa debata na tu temu. Levica i „zeleni“ su za venčanja, protiv su donedavno vladajuća desnica i verski velikodostojnici, mada Katolička crkva, u kojoj ima i nekih unutrašnjih polemika, zvanično još nije zauzela definitivni stav. Protivnici homoseksualnog venčanja stali su odbranu institucije braka, porodice i konačnog cilja produžetka vrste. U suprotnom bi, kažu, morali da se menjaju i udžbenici, dečje pesme, tradicija, običaji. S druge strane su oni koji smatraju da brak jednostavno treba da bude ozvaničenje veze dveju osoba koje se vole. Kada je reč o homoseksualnim brakovima, Francuska je u velikom zaostatku u odnosu na okolne zemlje, kao što je, na primer, izrazito katolička Španija, gde je istopolni brak dozvoljen još 2005. godine. To je svojevrstan paradoks, jer vernika ovde ima daleko manje i crkva nije ni izbliza toliko jaka kao na Iberijskom poluostrvu. U kritikama danas u Francuskoj prednjače upravo predstavnici crkve. Neki od njih traže raspisivanje referenduma na ovu temu, dok je lionski nadbiskup, kardinal Filip Barbaren, otišao korak dalje, istakavši da su sada otvorena vrata i za incest i poligamiju, postavljajući pitanje gde je prirodna granica za brak između dveju osoba koje se vole. On poručuje da je brak osnovni stožer društva, svih civilizacija, kultura i religija. Francuska, trenutno, ne samo da ne dozvoljava homoseksualne brakove već ne priznaje ni one koji su sklopljeni u inostranstvu. To će se, očigledno, vrlo brzo promeniti. Odnos francuske javnosti prema ovom pitanju je evoluirao proteklih godina. Trenutno istopolne brakove podržava 65 odsto Francuza, dok se istovremeno 53 odsto slaže da venčani homoseksualci mogu da usvajaju i decu. Za korak dalje, odnosno za veštačku oplodnju, mišljenja su umerenija. Predlog zakona to, zasada, ne predviđa. Između ostalog se smatra da bi to bila diskriminacija prema muškim parovima, i da bi, zbog ispravljanja te nepravde, trebalo dozvoliti i postojanje surogat majki, što dosta komplikuje stvar i otvara čitavu seriju novih škakljivih pitanja etičke prirode. TREĆI RODITELj U VELIKOJ Britaniji je upravo pokrenuta javna debata o novoj tehnici koja kroz učešće treće osobe u vantelesnoj oplodnji omogućuje prevenciju od prenošenja određenih teških genetskih oboljenja. Pojednostavljeno, reč je o zameni oštećenih majčinih DNK ćelija onima od zdrave donatorke. Debata će pomoći vlastima da odluče da li da dozvole primenu ove tehnike.

Nastavak na Večernje novosti...