Izvor: Vostok.rs, 15.Sep.2013, 15:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukratko o Olimpijadi
15.09.2013. - Olimpijska baklja će putovati 65 hiljada kilometara
Štafeta olimpijske vatre Sočinske olimpijade će biti najveća u istoriji zimskih igara. Započevši 7. oktobra 2013. u Moskvi, ona će trajati tačno 4 meseca. Za to vreme olimpijska baklja će putovati, leteti, proći i čak projahati, distancu od 65 hiljada kilometara preko teritorije čitave Rusije.
Videće je stanovnici >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << 2900 naselja zemlje. Baklja će se popeti na Elbrus – najvišu tačku Evrope, glavni simbol Kavkaza. Zatim će se spustiti na dno Bajkala – najdubljeg jezera na planeti. Štafeta će stići u Jasnu Poljanu, gde je Lav Tolstoj napisao najpoznatija dela Rat i mir i Ana Karenjina. Prvi put Olimpijska baklja će posetti Međunarodnu kosmičku stanicu i Severni pol.
Tradicija da se pali olimijska vatra pojavila se 1928. na letnjim igrama u Amsterdamu. A štafeta olimpijske vatre bila je prvi put održana 1936. na igrama u Berlinu – iz Olimpije u glavni grad Nemačke ona je bila prebačena zahvaljujući učešću 3000 atleta, koji su trčaki preko čitave Evrope sa juga na sever i predavali jedni drugima baklju. 1950. godine pojavila se tradicija da se štafeta ne započinje u Grčkoj, već u glavnom gradu države domaćina Olimpijade. Do prestonice baklja je doletala avionom, zatim je predavana sportistima i započinjala je putovanje po zemlji. 2004. godine olimpijska baklja je jedini put u svojoj istoriji prošla put oko sveta – to je bilo pred Olimpijadu u Grčkoj.
Hokej na ledu se prvo pojavio u programu letnjih Olimpijskih igara. To se desilo 1920. u Antverpenu. Prvi šampioni bili su osnivači ove igre, Kanađani, oni su decenijama držali prvenstvo u tom vidu sporta, dok na scenu nije izašla reprezentacija SSSR koja je osam puta osvajala Olippijadu od 1956. do 1992. godine. Kanađanima je pošlo za rukom da vrate sebi zlatnu medalju tek 1998. u Naganu. Hokejaško finale tradicionalno zatvara Olimpijske igre, a mnogi navijači će čekati susret upravo Rusije i Kanade, jer tradicionalno upravo ovi timovi su večiti rivali, a njihovi susreti su uvek ukras svakog turnira.
Olimpijada u Sočiju će biti rekordna po broju medalja za koje se igra. Sportisti će podeliti 98 kompleta nagrada, pri tome u nekim vidovima sporta prvi put u istoriji Igara. 9 novih disciplina će se pojaviti u skijanju, 8 za ljubitelje frisajla i snouborda. U Sočiju će se odrediti prva u istoriji olimpijska šampionka u skoku sa skakaonice – ranije je ovaj vid programa bio dostupan samo za muškarce. Eksperiment mogu da budu i ekipna takmičenja u umetničkom klizanju, štafeta u bobu i mešovita štafeta u bijatlonu.
Takmičenja će se odvijati u oba klastera olimpijskog Sočija. Na teritoriji obalskog klastera igraće se za 29 kompleta medalja, između ostalog turnir u hokeju. A u planinama se nalaze sve skijaške, bijatlonske trase, strase za sankanje – tamo će se igrati za 69 kompleta medalja.
Raznovrsna klima, bogata priroda
Soči je drugi po veličini grad Krasnodarske pokrajine i jedno od najboljih njenih letovališta. Klima u gradu i okolini je vlažna suptropska. Minimalna temperatura u februaru je 13,4 stepeni, maksimalna 30 stepeni u toku leta.
Crno more, na čijoj obali se nalazi grad, skoro nikada se ne smrzava. Fiksrano je najviše 20 toliko surovih zima da je površina mora bila pokrivena ledenom korom.
Iza grada nalazi se zapadni deo Kavkaskog planinskog grebena. Tamo je temperatura mnogo niža nego na obali mora. A mnogobrojna planinska jezera, tradiconalna mesta hodošašća turista i ljubitelja sporta, po 7-8 meseci godišnje su okovana ledom. Najpoznatije od njih je jezero Kardivač koje se nalazi na 1837 metara nadmorske visine.
Ako krenete duž Crnomorske obale na zapad, možete da nađete još nekoliko prirodnih zmanenitosti. Na 250 kilometara od Sočija nalazi se jedinstvena plaža Praskovjevka, na kojoj stoji pljosnata stena Jedro. Jedan njen kraj zapljuskuje more, a drugi se oslanja o obalu. Visina stene je 30 metara, širina 20. U osnovi je okrugla rupa od topovskog đuleta koaj je probila kamen za vreme jednog od rusko-turskih ratova u 18. veku. A ako prođete još 185 kilometara, možete da stignete do kavkaskih vulkana kod Tamanja i do Kerčenskog moreuza koji spaja Crno i Azovsko more.
Izvor: Glas Rusije, foto: RIA Novosti
Pogledaj vesti o: Moskva
