Izvor: Politika, 07.Sep.2015, 08:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez bola nema igre
Naša atletika imala je i svetsku rekorderku, evropske šampione i osvajače olimpijskih bronzi, ali sve njih nadmašila je 25-godišnja atletičarka novosadske Vojvodine Ivana Španović, iako je samo rekorderka Srbije i iako još nije osvojila olimpijsko odličje.
U evropskom i svetskom vrhu u skoku udalj bila je kao kadetkinja, juniorka i mlađa seniorka i osvojila sedam medalja, a taj trend nastavila je i kao seniorka – na pet uzastopnih svetskih i evropskih šampionata od >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 2013. godine osvojila je medalje, a takav kontinuitet bez ijednog kiksa nije imao nijedan pripadnik naše „kraljice sportova”.
Posle tri bronze sa svetskih prvenstava, dve s otvorenih borilišta i jedne iz dvorane, evropskog srebra na otvorenom i zlata pod krovom, postala je kandidat za olimpijsko odličje u Riju i to najveći uz Amerikanku Bartoletu koja se skoku udalj vratila prošle godine i posle tačno deset godina u Pekingu ponovo postala šampionka sveta.
Na ciriškom mitingu Španovićeva se u poslednjem pokušaju vratila na prvo mesto i tako revanširala punom merom Amerikanki, koja joj je u Pekingu u poslednjem, pobedničkom skoku skinula srebro s vrata. To je trener Goran Obradović, naslednik Janija Hajdua koji je Španovićevu doveo do juniorskih uspeha i seniorskih rekorda, ocenio kao novi kvalitet svoje učenice.
Nema predaje, uostalom njen životni moto je „bez bola nema igre”, dakle bez velikih napora nema uspeha ni radosti.
Na Svetskom prvenstvu videlo se i da više nema medalja bez skokova iznad granice od sedam metara, to je potvrđeno i u Dijamantskoj ligi u Cirihu, a Ivana Španović je na vreme uspela da preskoči sedam metara, o čemu je dugo sanjala. Posle skoka od 6,78 m na Ekipnom prvenstvu Evrope 2010. rekla je: „Malo je nedostajalo da padne sedmica. Spremna sam za velike daljine, a uz malo sreće već u Barseloni mogu to da ostvarim”. Fortuna nije uslišila tu njenu želju i, iako je od 2007. svake godine popravljala lične rekorde (izuzetak je samo 2012), skok preko granice od sedam metara izmicao joj je sve do 28. avgusta ove godine kada je u prvom i šestom skoku na Svetskom prvenstvu skočila 7,01 metar.
Psihološka barijera je najzad pala. Da joj je sada mnogo lakše videlo se pre tri dana u Cirihu. U poslednjem skoku za pobedu bilo joj je potrebno da nadmaši Bartoletinih 6,97 i ona je skočila 7,02 m, treći put preletevši sedam metara.
Osvajač prvog odličje na svetskim prvenstvima za našu atletiku mogla bi u Riju iduće godine da osvoji i prvu olimpijsku medalju u atletici posle 60 godina i maratonskog srebra Franje Mihalića. To ne bi bilo nikakvo iznenađenje. Ivana Španović je ove godine nakupila deset godina skakačkog staža i nema sumnje da je načinila pravi potez kada je napustila rukomet i došla na atletski trening zrenjaninskog Proletera u čijem je dresu njena majka Vesna ostvarila zapažene rezultate kao juniorka u sprintu i skoku udalj…
Pogledaj vesti o: Olimpijske igre
