Izvor: Glas javnosti, 25.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fatva protiv ženskog sporta
Šezdesetih godina sportisti Južnoafričke Republike izgubili su pravo učešća na Olimpijskim igrama zbog politike aparthejda. Uticajni direktor Instituta za Persijski zaliv Ali al-Ahmet pokrenuo je inicijativu da se na isti način postupi i sa islamskim zemljama koje zabranjuju ženama da se bave sportom.
Na Olimpijadi u Barseloni 1992. godine 35 islamskih zemalja nije imalo ženske timove niti takmičarke. U Atlanti (1996) takvih zemalja je bilo - 26, u Sidneju (2000) - 10, a na Letnjoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << olimpijadi u Atini (2004) - samo četiri. Nijednog ženskog učesnika pod olimpijskim krugovima nisu imale: Saudijska Arabija, Brunej i Ujedinjeni Arapski Emirati. Poseban problem, upozorava Al-Ahmet, predstavlja Saudijska Arabija, u kojoj je ženama čak zabranjeno da se bave sportom i da uopšte dolaze na stadione.
Zarada za šeike
Konzervativno-vehabijsko kraljevstvo zabranu je zvanično obrazložilo „brigom“ za očuvanje kulturno i verskih temelja „države“. Ta briga se, naravno, ne odnosi na muškarce. Sasvim obrnuto, od 1990. u Saudijskoj Arabiji su nekoliko puta održavana takmičenja vodećih svetskih fudbalskih reprezentacija za Kup kralja Fahda. Mnoge svetske fudbalske zvezde u domovini proroka Muhameda - zarađujući od lokalnih šeika ogromne sume - igraju poslednje godine svoje karijere. Da sve bude još čudnije, u Saudijskoj Arabiji postoji ilegalni ženski sport. Igraju se i fudbal i košarka, ali se takmičenja odvijaju u ne samo „uskom krugu“, nego - dok ih imami fundamentalisti ne zabrane.
S HIDŽABOM NA TERENE
Muslimanke, malo po malo, sve više ulaze u veliki međunarodni sport. Alžirka Hasiba Bulmerka pobedila je 1992. na Olimpijadi u trčanju na 1.500 metara. Uprkos tome što su verski fundamentalisti dizali prašinu zbog toga što je „isuviše dugo trčala sa obnaženim nogama pred očima muškaraca“. U istoj disciplini je olimpijsku medalju 2000. osvojila njena zemljakinja Nurija Merah-Benida. I ona bez hidžaba, specijalnog dresa za islamske sportistkinje koji pokriva i ruke i noge.
U takvom dresu trenutno trči sprinterka iz Bahreina Rakija al-Gasri. NJena disciplina je 100 metara, a na atinskoj olimpijadi postigla je vreme 11,49 sekundi i malo je nedostajalo da uđe u četvrtfinale. Ona, međutim, nema ništa protiv hidžaba, čak tvrdi da joj on pomaže da trči sve brže. Na isti način u Atini je nastupila i Robina Nutimijar iz Avganistana, ali je ostvarila mnogo skromniji rezultat. Želeći da na svemu zarade, proizvodnju hidžaba započele su gotovo sve velike firme poput „Najka“ i „Adidasa“.
Nedavno je Vašington post objavio reportažu iz saudijskog grada Džide. Napisao je, pored ostalog, da u njemu postoji više od 10 ženskih košarkaških ekipa: neke u sastavu privatnih škola, neke - pod pokroviteljstvom dobrotvornih organizacija, a neke - potpuno ilegalno. Ovim poslednjim pripada ekipa „Džida junajted“, sastavljena od studentkinja i domaćica, čije igračice izjave daju isključivo anonimno i izbegavaju svako fotografisanje.
Januara ove godine list Al-Vatan objavio je da je u jednom saudijskom gradu odigran prvi meč ženskih ekipa, ali imena igračica nisu navedena. „Iz razloga predostrožnosti“. Bilo je otkriveno samo da su utakmicu odigrale ekipe Univerziteta princa Muhameda bin Fadha iz grada Hobara i Koledža Al-jamama iz Rija, i da je rezultat bio 2:2.
Zadnja reč Amerikanaca
O stanju stvari dovoljno govori i činjenica da je vrhovni muftija Saudijske Arabije Abdulaziz al-Šejh u martu zabranio ženski maraton u glavnom gradu države. Prošle godine su dve ženske ekipe, iz jedne istočne provincije, imale nameru da odigraju svoj prvi meč, ali je vrhovni muftija na vreme intervenisao.
Možda i zbog pretnji isključivanjem iz Olimpijskog pokreta (Međunarodni olimpijski komitet dao je Saudijskoj Arabiji rok, pod pretnjom isključenja, da dozvoli ženski sport u roku od naredne dve godine), vlasti u Rijadu izgleda pokazuju spremnost da donekle popuste. Najavljuje se ukaz kojim bi bilo odobreno formiranje ženskih sportskih klubova po celoj zemlji. Prvo u najvećim gradovima: Rijadu, Džidi, Damamu i Buridu, a zatim i u ostalim. Navodno najkasnije do 2010. godine.
Vlast je na muci, tri autoritativna saudijska teologa - Abdur Rahman al-Baruk, Abdula al-Džibrin i Abdulaziz al-Radžhi - izdali su fatvu koja zabranjuje formiranje ženskih sportskih klubova. U obrazloženju su napisali: „Ako budu dozvoljeni, ženski sportski klubovi će širom otvoriti vrata širenju moralne degradacije nacije. Potpuno je jasno da će svaka žena koja bude posećivala takve klubove kršiti moralne norme i, možda, postati sasvim nemoralna“.
Zvanični Rijad se nada da iz MOK neće biti isključen ni 2010, pošto u toj organizaciji glavnu reč imaju Amerikanci, koji sa Saudijcima imaju „posebne odnose“.
