Izvor: Vostok.rs, 05.Avg.2012, 12:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Džudo na Balkanu
05.08.2012. -
Današnju temu smo lako našli - ako pogledate olimpijsku riznicu Rusije, složićete se sa naslovom iz današnjeg broja ruskog lista „Komersant“ – „Džudo doživljava svoju renesansu“. Prva tri ruska zlata osvojena su na tatamiju. Valja naglasiti, bilo je to na očigled šefa države. Ako niste videli zagrljaj sportiste Haijbulaeva i predsednika Putina, posetite našu Fejsbuk stranicu.
Danas govorimo o džudou na Balkanu, a naši gosti su dvojica >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << sportista iz regiona. Njihov uspeh na Olimpijskim igrama bio je skroman, ali ipak vredan. I samo pojavljivanje na igrama u Londonu, dokaz je da ovi sportisti pripadaju sportskoj eliti. Odmah da naglasimo da se ovi sportisti nikada nisu sreli na terenu, što je šteta. Ali, zato možemo objaviti: prvi put Dmitrij Gerasimenko (Srbija) i Srđan Mrvaljević (Crna Gora) susreli su se ne na tatamiju, već za okruglim stolom „Glasa Rusije“
Priča je veoma interesantna: Dmitrij Gerasimenko koji potiče sa južnog Urala, prvo je otišao u Moskvu, a zatim je dobio novi - srpski - pasoš i postao lider balkanskog tima.... Na Olipmijadi, zaustavljen je u osmini finala u kategoriji do 90 kilograma.
Dmitrij, kako ste se Vi uopšte našli u Srbiji, da li ste dugo razmišljali o ponudi i kako je do toga uopšte došlo?
- To se dogodilo posle Univerzijade 2009. godine, koja se održavala u Beogradu i na kojoj mi se posrećilo da pobedim. Tada sam se prvi put upoznao sa Džudo federacijom Srbije. Već sledeće, 2010.godine, zajedno sa mojim trenerom, odlučili smo da pokušamo sa saradnjom i da nastupam za ekipu Srbije. Neko vreme je bilo neophodno da se obave formalnosti i da dobijem pasoš, tako da od prošle godine nastupam za srpsku reprezentaciju.
Kakvi su Vaši prvi utisci o Srbiji i kako ste primljeni?
- Dopadaju mi se ljudi u Srbiji, jer su veseli i dobri. Meni se čini da su Srbi i Rusi jako slični.
Ne žalite što ste se otisnuli u Srbiju? Kako su na Vašu odluku reagovali Vaši roditelji, prijatelji i klupske kolege?
- Ne, ne žalim. Moja porodica i prijatelji su me podržali. Kolege iz ruske ekipe su takođe, u principu, razumele moju odluku.
Kakva je po Vama srpska džudo ekipa?
- Mogu reći da srpska ekipa ima jako dobre mlade sportiste, koji će kada stasaju, na sledećim Igrama dostojno moći da brane boje svoje reprezentacije. Oni će takođe moći da pretenduju na visoke plasmane...
Da li postoje neke razlike između srpske i ruske džudo škole?
- Da, postoje. U ruskoj školi ima dosta elemenata nacionalne borbe, elemenata veštine samoodbrane. Mislim i da je džudo popularniji u Rusiji. Po meni, u tom smislu postoje suštinske razlike...
A drugi učesnik našeg okruglog stola je crnogorski džudista, nosilac brojnih medalja Srđan Mrvaljević, koje je takođe stigao do osmine finala olimpijskog turnira.
Kako tumačite činjenicu da najvećom državom na svetu, Ruskom Federacijom rukovodi čovek koji se uspešno bavi džudoom? Podsetimo da je Vladimir Putin nosilac crnog pojasa, 6.dan...
- Sigurno da je to, što je gospodin Vladimir Putin bio džudista, jedan ogroman plus za svetski džudo. Sa pozicije na kojoj je sada, on mnogo pomaže džudo i zaista je uradio kapitalne stvari za razvitak džudoa u poslednjih 5-6 godina. Ne samo ja, već i džudisti širom sveta, možemo biti ponosni što je takva osoba i tako veliki čovek- naš bivši kolega.
Koji kvaliteti se razvijaju treniranjem džudoa?
- Džudo u materjalnom smislu možda ne može da pruži toliko, koliko možda mogu neki ekipni, loptaški sportovi. Što se toga tiče, džudo takvim sportovima ne može da parira, ali kroz džudo se ujedno razvija i duh i telo, veoma se jača karakter. Čovek nauči da bude jak i u porazu, a da u pobedi, opet, ne poleti, da ga pobeda ne ponese. Takođe, treniranjem džudoa, čovek nauči da mora da radi mnogo, da daje celog sebe, da bude posvećen radu da bi na kraju napravio uspeh. To je ono što džudo daje i što posle pomaže u životu, bilo čime da se čovek bavi.
Vaš nastup na Olimpijskim Igrama, znači da ste ušli u 16 najboljih džudista sveta. Kakve ste Vi lekcije naučili tokom priprema i tokom samog nastupa na igrama?
Ovo je moja druga Olimpijada. Pre Londona sam učestvovao na igrama u Pekingu, gde sam ostvario bolji rezultat- bio sam sedmi. Nakon toga sam bio i vice-šampion sveta. Na ovoj Olimpijadi sam zaista imao mnogo zdravstvenih problema i bilo je pitanje da li ću uopšte nastupiti. Eto, ipak sam odlučio da nastupim. Prošao sam prvo kolo, ušao sam u 16. Sigurno je da je svaka Olipijada jedno veliko iskustvo. To je najveći planetarni sportski događaj. Što se tiče priprema, one su bile naporne, u skladu sa mojim zdravstvenim mogućnostima. Ispostavilo se da, ovog puta to nije bilo dovoljno za medalju. Ali, sigurno da će mi samo učešće i ta dva meča mnogo koristiti u nastavku karijere.
Recite nam nešto o Vašim planovima za budućnost?
Moji planovi su vezani za još jedan olimpijski ciklus, dakle u naredne četiri godine imam 3 prvenstva sveta, 4 prvenstva Evrope i nadam se, Olimpijske Igre u Rio de Žaneiru. Spreman sam da neredne 4 godine budem posvećen kao i do sada, da mnogo radim i da pokušam da osvojim još neku veliku medalju za svoju zemlju.
Bili ste proglašeni za sportistu godine u Crnoj Gori (2011. godine). Dakle, kao vrhunski sportista, kako sagledavate razvoj džudoa i sporta uopšte u Crnoj Gori?
- Mi smo mlada zemlja u svemu, pa tako i u džudou. Sigurno da za neke prave stvari treba mnogo vremena, rada i strpljenja. Bolje je nego što je bilo, sigurno je da mora još više da se ulaže, ne samo u džudo, već kompletno u sport. Nadam se da sam svojim rezultatima na međunarodnoj sceni podigao nivo popularnosti džduoa. Po nekoj statistici, sada vežba 6 puta više dece, nego pre 3-4 godine. Tako da se nadamo da će iz tog kvantiteta proisteći i kvalitet. Idemo napred i svi zajedno- moj savez i ja činimo sve da džudo unapredimo i da ga postavimo na mesto koje mu pripada.
Jovana Vukotić,
Izvor: Golos Rossii, foto: RIA Novosti
Pogledaj vesti o: Olimpijske igre, Facebook, London
.jpg)
