Izvor: Politika, 03.Jun.2010, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Pomorandža” sa ukusom pelina
Možda sam malo više nostalgičan, ali smatram da je ranije teatar bio britkiji, angažovaniji, oštriji, sa puno fantazije, kaže reditelj Rahim Burhan, koji ovih dana boravi na Sterijinom pozorju
Novi Sad – Bojim se politike u širokom smislu, jer je napravila mnoge nedaće, ne samo na ovim prostorima, već i u celom svetu. Vidite koje sve probleme imamo. Došli smo do ekonomskog kolapsa. Svi smo zbunjeni, a oni još više. Ne znaju iz tog haosa da nas izvade. Ko zna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << do kada će trajati i na šta će sve to ispasti, samo zato što nisu predviđali na vreme šta i kako će se dešavati.
Ovo je za „Politiku” juče izjavio romski reditelj Rahim Burhan, umetnik koga smo zateklu smo u Novom Sadu, gde boravi ovih dana kao gost 55. Sterijinog pozorja. Burhan je poznat kao pokretač prvog romskog teatra u Evropi „Pralipe”, davne 1970. godine, u Skoplju. Zahvaljujući njegovom rediteljskom daru, ovaj ansambl vrlo brzo postiže zapažene uspehe. Teatar „Pralipe” se 1991. godine seli u Nemačku, odakle kreće na veliku turneju kroz 23 zemlje, a za kratko vreme odlikovan je renomiranim priznanjima: nagradom Saveza nemačkih kritičara 1992. godine, Lorkinom nagradom u Granadi, 1998. godine... Ove nagrade, kao i političko ubeđenje, podstakli su Burhana da komade izvodi na romskom jeziku, sa ciljem da se očuvaju jezik i kultura Roma. Ipak, kako tvrdi reditelj, svojim predstavama ne obraća se samo Romima, već svim ljubiteljima pozorišta.
– Došao sam sa velikom radošću, posle 20 godina, na Sterijino pozorje i baš mi je lepo. Proteklih dana boravio sam u Nacionalnom teatru u Temišvaru gde sam radio Šekspirov komad „Romeo i Julija”, pa sam baš poželeo da svratim u Novi Sad, da vidim šta ovogodišnja selekcija Pozorja nudi. Dugo nisam bio ovde i osećam veliku nostalgiju. Poželeo sam da vidim svoje kolege, radujem se susretu sa svima njima. Ujedno da gledam i predstave. Naravno da pratim pozorišna dešavanja u Nemačkoj, ali ovo je nešto što je bliže meni. Nostalgija je neprestano prisutna, kada vas godine pregaze, onda su ti osećaji još jači. Otišao sam 90-ih godina prošlog veka u Nemačku. Oni su me tamo pozvali da negujem svoju estetiku, naravno i da je nadgradim. Posle 15 godina prestali smo sa radom, kaže Burhan i dodaje:
– I nemački teatar je sa padom Berlinskog zida doživeo promene. Došlo je i do smene generacija. Sada je ponovo u ekspanziji, došli su mladi ljudi koji imaju svoje razloge da se bave teatrom. U jednom periodu činilo mi se da se izvestan broj reditelja isključivo bavio pozorištem zbog egzistencije, a ne zbog neke duboke unutrašnje potrebe. Sada su došli ponovo mladi ljudi koji se bave teatrom, kao svojom istinskom potrebom.
Rahim Burhan je proteklih dana sa velikom pažnjom pratio scenska dešavanja na 55. Pozorju. Dopale su mu se mnoge predstave. Prisetio se i kako je to bilo pre 20 godina kada je sa posebnim žarom dolazio na prestižni pozorišni skup u Novi Sad.
– Razlika u odnosu na prethodni period postoji. Možda sam malo više nostalgičan, ali mi se čini da je ranije bio britkiji, angažovaniji, oštriji teatar, sa puno fantazije. Ipak, bojim se da u tome ne pogrešim jer je to, možda, proisteklo iz tog mog nostalgičnog osećaja. Dopalo mi se kako je Andraš Urban postavio komad „Banović Strahinja”, ili Kokan Mladenović koji je tako vešto, maštovito, majstorski izrežirao, recimo, „Pomorandžinu koru” Maje Pelević, sa sjajnim ansamblom Novosadskog pozorišta. Tako sam se slatko nasmejao, i na kraju sam osetio kao da u ustima imam pelin, kaže Burhan.
Kada je reč o pozorišnoj umetnosti uopšte, Rahim Burhan naglašava da ona svuda u svetu govori univerzalnim scenskim jezikom.
– Nadogradnja zavisi od mentaliteta, senzibiliteta. Teatar je svuda sličan. U jednom delu se javlja izvestan princip, u drugom delu sveta vlada druga estetika, tipična za tu govornu kulturu. Glumci su svuda disciplinovani, vešti u svom zanatu: plešu, pevaju, glume… Sada je prisutna mlada generacija glumaca koji sve to rade. Mi ovde, imamo svoju vrstu teatra koja zrači emocijama. Ona je specifična za ovo područje, i treba je negovati. Ta bogata emocija i jaka disciplina je izuzetno dobar spoj i treba istrajati na tome, kaže Rahim Burhan.
---------------------------------------------
„Zagrebački pentagram” za kraj
Sterijino pozorje biće završeno večeras tradicionalnom dodelom nagrada najuspešnijim ansamblima i umetnicima. U čast nagrađenih u programu „Drugo vi” biće izvedena predstava „Zagrebački pentagram”, nastala prema tekstovima pet hrvatskih autora: Damira Karakaša („Skoro nikad ne zaključavamo”), Nine Mitrović („Javier”), Igora Rajkija („Pljačka”), Filipa Šovagovića („Zona snova”), i Ivana Vidića („Zoo”). Po porudžbini reditelja Paola Mađelija predstavu „Zagrebački pentagram”, koja na komičan način prikazuje probleme marginalnog života u gradu: nemaštinu, nesrećne ljubavi, porodične probleme, prošlost, budućnost, imaginaciju i surovu stvarnost, izvešće Zagrebačko kazalište mladih.
Borka Trebješanin
[objavljeno: 04.06.2010.]
