Izvor: Politika, 06.Jun.2014, 16:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tea Obreht: Nedopustiva nonšalancija Zapada prema poplavljenom Balkanu
Mediji su se oglasili tek kada je Novak Đoković kritikovao Si-En-En i Bi-Bi-Si
Tea Obreht, mlada američka spisateljica rođena u Beogradu, koja je za svoj roman prvenac „Tigrova žena” 2011. dobila prestižnu britansku nagradu Orindž, na svom blogu u magazinu „Njujorker”, objavljenom pre tri dana, pisala je o nezapamćenim poplavama koje su sredinom maja opustošile Srbiju, o činjenici da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svemu što se ovde dešavalo strani mediji nisu posvetili ni približno dostojnu pažnju i o nonšalanciji Zapada spram celog regiona Balkana.
Podsećajući na na ogromnu količinu vode koja se slila na područja Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije, na pustoš koju je voda ostavila za sobom, mlada autorka detaljno je opisala spasilačke operacije, nabujalu Kolubaru, potopljeni Obrenovac, kolektivne prihvatne centre, uginulu stoku, uništene kuće i one srušene u klizištima. Ocenjujući da će za saniranje posledica biti potrebno vreme, Tea Obreht dodaje da će šteta koje su poplave izazvale prevazići štetu nastalu tokom ratova nakon kojih se Jugoslavija raspala i postavlja pitanje: ko mari za to?
„Odgovor je, izgleda – niko, bar ne sudeći prema vodećim zapadnim medijima. Sedamnaestog maja, nakon dva gotovo potpuno tiha dana, srpski teniser Novak Đoković kritikovao ih je, posebno Si-En-En i Bi-Bi-Si, zbog propusta u praćenju poplava, kojih uopšte nije bilo u glavnim vestima tih stanica” piše Obreht i dodaje da se situacija tek nakon toga toga popravila i da su se pojavile vesti na društvenim mrežama.
„Kao Amerikanka jugoslovenskog porekla, sada stanovnik Njujorka, morala sam da se setim uragana ’Sendi’ – neprekidnog medijskog praćenja događaja i razaranja Istočne obale, angažovanja 74.000 pripadnika Nacionalne garde, globalnog izliva saosećanja, i humanitarnog koncerta muzičkih zvezda. Nije bilo moguće da se ne zapitam zašto je većina mojih prijatelja i kolega, od kojih svi prate vesti i na društvenim su mrežama, tek nedeljama nakon poplava počelo da se raspituje za to kako je moja porodica na Balkanu preživela katastrofu. Tišina upućuje na tužnu realnost – nonšalancija spram poplava samo je poslednji primer zapadnog pranja ruku u istrajnom procesu napuštanja i klevetanja Balkana, koje je počelo ranih devedesetih prošlog veka i nastavlja se do danas.”
Autorka podseća i na to da bivša Jugoslavija nikada nije bila posebno popularna, da se za nju smatralo da se „šćućurila negde između poželjnih letovališta Italije i Grčke”. Istina, dodaje, danas se ipak govori o Dubrovniku i Beogradu kao mestima koja su važna na turističkim mapama, priča se o legendarnim sportistima, Vladi Divcu i Jeleni Janković, o „Egzitu”, pri čemu srpska dijaspora ipak polako pušta korene u institucijama na Zapadu. To je, kaže, značajan uspeh nakon niza asocijacija koje su bile automatski „lepljene” uz Balkan – izbeglice, paramilitarne jedinice sa fantomkama, sedamdesetogodišnjaci naslonjeni na grabulje, iza kojih se vide spaljena kuća i minsko polje.
„Kada na zabavi uz roštilj čuju da ste iz tog dela sveta ljudi obično kažu: ’Bio sam tamo 1973, bilo je fenomenalno – užasno je sve ovo što se dogodilo’, dok vi pokušavate da objasnite da redovno posećujete svoju zemlju, da ’Tviter’ postoji u na Balkanu i da je, naravno, potpuno bezbedno tamo putovati, osim kada su derbi utakmice ili kvalifikacije za Svetski kup, kao što to biva i u drugim regionima u kojima je fudbal popularan. Ako vam je poreklo slično mojem onda objašnjavate i to da vam je porodica puna Bosanaca, Slovenaca i Srba, čime obarate uobičajene stereotipe: da su Srbi nacionalisti i divljaci, da su Bosanci užasni seljaci, a da su Hrvati zgodni, mada pomalo grubi emigranti, sa kojima se vaša frizerka viđala u njenim ranim dvadesetim, povremeno, naravno.”
Tea Obreht ocenjuje da se ovakvo prišivanje epiteta može desiti bilo gde bilo kome, ali da retko imamo priliku da prisustvujemo kumulativnim efektima toga – sve pomenuto dovelo je do toga da se bilo kakva neprilika koja zadesi Balkan odmah smatra neizbežnom, karmičkom. Stav o divljacima koji su sami sebi naneli razaranja tokom ratova kalcifikovao je globalni kapacitet za empatiju do te mere da je čak i sada, kada su poplave na Balkanu uspele da se ogrebu o prostor na „Gugl” vestima, reakcija javnosti svedena na prevrtanje očima i pitanje: I dobro, šta sada?
„Naravno, ne zahtevam od čitalaca i zabrinutih građana da ostave u trenutku ono što tada rade, otrče na najbliži aerodrom koji ima vezu sa Balkanom i doniraju ogroman novac. Pitanje nije da li je Zapad izneverio bivšu Jugoslaviju devedesetih godina. Jeste, izneverio ju je, ali je i bivša Jugoslavija izneverila samu sebe. Bitno je da Zapad ne izneveri Balkan danas. Svetlo prijateljskog saosećanja prema Balkanu odavno se ugasilo, a godine namerne nemosti su ga istrebile. Nije li vreme da se to svetlo sada ponovo upali?”
Priredila: M. Dimitrijević
objavljeno: 06.06.2014.
.jpg)
