Izvor: S media, 18.Sep.2011, 02:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski jezik nije "in"?
Ne postoji institucija koja bi tačno rekla šta se sme, a šta ne sme, kao ni ona koja bi odlučivala koja strana reč može da i zvanično uđe u naš rečnik ili da se potraži alternativa. Sve se radi stihijski.
Ako blogujete i surfujete, sigurno ste videli da je Novak Đoković „tvitovao" novu fotku i da je po broju fanova i „tagovanja" na Fejsu pretekao Rafu i Rodžera.
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media << />
Šta nije u redu sa ovom rečenicom? Za internet generaciju, ali i ne samo nju - apsolutno ništa. Samo što se nijedna od ovih „stranih" reči ne nalazi ni u jednom rečniku srpskog jezika, niti ima šanse da se u dogledno vreme tamo nađe. A još manje da, možda, bude zamenjena nekom „srpskijom". Dok se u svetu rečnici svaki čas „apdejtuju" - pardon, dopunjuju - u Srbiji kao da se niko ne bavi čuvanjem jezika i proširivanjem rečnika.
„Očevidno" zaostajemo
Jer, još od velikog Vujaklijinog rečnika stranih reči i izraza srpski je oštro podeljen na „naše" i „njihove" reči i to se neće uskoro promeniti, a nema stručnjaka koji bi izričito rekli šta je dozvoljeno, a šta nije. Možda se baš zbog toga dešava da se u formularima PIO fonda u Vojvodini pojave hrvatske kovanice, kao što je „zamolnica" i „očevidnik".
Počeo projekat "Svaki Srbin zna srpski“
Bećković: Srpski jezik u Crnoj Gori progoni se zbog imena
Crna Gora: Nastava i na srpskom jeziku
Za sada, osim monumentalnog poduhvata velikog rečnika koji trenutno ima 18 tomova i koji veoma sporo radi Institut za srpski jezik pri SANU, postoji i jednotomni rečnik koji je objavljen 2007, a novo dopunjeno izdanje trebalo bi da ugleda svetlost dana na predstojećem Sajmu knjiga u Beogradu.
Ni u njemu neće biti izraza koji su mahom iz engleskog jezika uplivali u srpski, poput reči „blog", „surfovanje", „daunloudovanje" i tome slično. A ne postoji ni rečnik koji bi ponudio alternativu za ove reči na srpskom jeziku.
Za to vreme komšije Bugari rešili su da pomire domaći i strani fond izraza: najavili su da će objaviti novi rečnik, sa 20.000 novih reči, koji će sadržati i mnoge anglicizme koji su u međuvremenu ušli u bugarski jezik, a među njima su i „rep", „rejv" i „tehno".
Prema rečima poznatog lingviste Ivana Klajna, država bi trebalo da formira leksikografski zavod koji bi se ovim pitanjima bavio ozbiljno i sistematski, ali tako nešto izgleda još nije u planu. Klajn je i ranije upozoravao da kod nas ne postoji utvrđeni postupak za uvođenje novih reči i da se sve radi stihijski.
- Mi smo imali šestotomni rečnik iz 1976. godine, koji je glomazan i ne može da se koristi za svakodnevne potrebe, i imamo i najnoviji rečnik iz 2007. I taj koji je objavljen pre četiri godine je težak šest kilograma. Svakako da reči koje su ušle u upotrebu kroz razgovor i preko medija treba da se nađu i u nekom novom rečniku. Najbolji način da se pojavi kvalitetan i dobar rečnik jeste da neki izdavač shvati važnost tog poduhvata i podrži njegovo objavljivanje - kaže Ivan Klajn.
(P R E S S)
