Izvor: RTS, 17.Nov.2008, 04:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (17.11.2008.)
Blic: Podvig tenisera za istoriju; Politika: Lideri G-20 usaglasili obećanja, Ištvana 24 godine niko nije posetio; Novosti: Potpisi ili ćorsokak, Sabor pomirio vladike
Današnje dnevne novine najviše prostora posvetile su "Podvigu tenisera za istoriju", samitu G-20 o oporavku svetske ekonomije, pregovorima o energetskom sporazumu sa ruskim "Gaspromom", odnosu među vladikama SPC, dvadesetčetvorogodišnjem Ištvanu, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << koga u Specijalnom institutu Štimlje 24 godine niko nije posetio ...BLIC
Podvig tenisera za istoriju
Sjajna godina za Novaka Đokovića! Sezonu je otvorio pobedom na Grend slemu u Australiji, a zatvorio trijumfom na poslednjem Mastersu osmorice najboljih u Šangaju. Konačno, prišao je Rodžeru Federeru na samo 10 poena razlike na ATP listi. Nikolaja Davidenka je u finalu Šangaja dobio sa 2:0 (6:1, 7:5).
Masters u Šangaju završen je trijumfima trojice igrača rođenih u Beogradu. Pre Novaka, tutulu u dublu su osvojili Nenad Zimonjić i Kanađanin Danijel Nestor, rođen u glavnom gradu Srbije kao Nestorović.
Đoković je zaradio 1,24 miliona dolara i automobil "mercedes", a Zimonjić i Nestor će podeliti 330 hiljada dolara.
Đoković je prvi put u karijeri osvojio završni godišnji masters turnir. "Presrećan sam zbog ove titule. Ovo je za mene veliki uspeh. Pobedio sam na turniru na kome su učestvovala osmorica najboljih tenisera sveta, a to samo po sebi najbolje govoru o kvalitetu takmičenja i protivnika", rekao je Đoković nakon pobede u finalu protiv Rusa Nikolaja Davidenka.
"Zbog kvaliteta tenisera protiv kojih sam igrao ovaj turnir može da se izjednači sa gren slem takmičenjem. Nije bilo lakog protivnika, a želim da čestitam Davidenku koji je odličnim igrama zaslužio da se nađe u finalu. Dokazao je da treba da bude među pet najboljih tenisera sveta", rekao je Đoković, koji je posebno zahvalio publici na velikoj podršci.
Osim pehara namenjenog najboljem dublu na završnom turniru sezone, srpsko-kanadska kombinacija dobila je i staklenu statuu za prvo mesto na ATP rang-listi koje su preuzeli upravo od braće Brajan.
Tako je zaključena sjajna godina Zimonjića i Nestora, inače poreklom iz Beograda, koji su osvojili i Vimbldon, dva turnira iz Masters serije u Hamburgu i Torontu, i Kvins u Londonu.
Oni su u 2008. godini igrali još tri finala, na turnirima Masters serije u Indijan Velsu i Rimu, kao i na Rolan Garosu, ali su pretrpeli poraze.
- Ja sam sada svoj san ispunio. Pre svega, želeo bih da se zahvalim Daniju (Nestoru), jer da nije bilo njega, ne bi bilo ni ovog uspeha, a ni moje prve grend slem titule. Velika je čast predstavljati Srbiju, tako malu zemlju, i to kao najbolji na svetu. Veoma sam srećan što će mom narodu ova pobeda doneti barem malo radosti - rekao je srpski reprezentativac.
On je dodao i da jedva čeka novu sezonu, koja će početi posle nešto manje od dva meseca. U toj pauzi Zimonjić će postati otac jer njegova supruga Mina nosi blizance i trebalo bi da se porodi oko Nove godine, pa će se Nenadova uspešna godina potpuno zaokružiti.
Teniseri doneli u Srbiju 17 trofeja
Srpski teniseri iza sebe imaju fantastičnu sezonu. Dvoje srpskih reprezentativaca, Jelena Janković i dubl igrač Nenad Zimonjić završavaju godinu na prvom mestu svetskih rang-lista, a pritom je i Ana Ivanović letos provela devet nedelja kao najbolji reket planete. Ona i Novak Đoković prvi su srpski teniseri u istoriji koji su osvojili grend slemove - Australijen open i Rolan Garos, da bi im se pridružio i Zimonjić peharom sa Vimbldona.
Zanimljivo je da su Novak i Nenad pobednici istih turnira i na početku i kraju 2008. Na grend slemu u Melburnu, slavio je Đoković u singlu, a Zimonjić u paru sa Kineskinjom Tjantjan Sun u miks dublu.
U Srbiju je ove godine stiglo ukupno 17 titula sa najvećih svetskih turnira, a najviše ih je doneo Nenad Zimonjić - šest (uračunat je i trijumf u miksu) od 23, koliko je osvojio u dublu u karijeri. Drugo mesto dele Jelena Janković i Novak Đoković, koji su osvojili četiri trofeja (od devet i 11), dok Ana Ivanović ima tri (osam ukupno).
Lideri G-20 usaglasili obećanja
Zgrada Nacionalnog muzeja u Vašingtonu poslužila je juče kao specifično, strateško - porodilište. Lideri Grupe 20, čije članice čine 85 odsto globalne ekonomije, pokušali su da ovde - „porode" sigurniji finansijski sistem od sadašnjeg s kojim je čovečanstvo upalo u nezapamćene lomove i još crnje slutnje. „Ovo su porođajne muke novog svetskog poretka", dijagnosticirao je najkonkretnije, britanski premijer Gordon Braun.
Pretočena u jezik zvaničnog zajedničkog saopštenja, ta dijagnoza glasi: „Odlučni smo da ojačamo našu saradnju i zajedno radimo za obnovu globalnog rasta i neophodno reformisanje svetskog finansijskog sistema", uz napomenu da „Međunarodni monetarni fond i druge globalne institucije moraju biti opsežno reformisane tako da odraze izmenjen značaj (zemalja i regiona) u svetskoj ekonomiji".
Iz saopštenja takođe proizlazi da je grupa državnika prihvatila činjenicu da vrhunsko pravilo više ne može da bude „para vrti gde burgija neće", jer je njegovom primenom dramatično izbušen svetski sistem, kroz čije rupe ističe poverenje i u finansijske i u političke vlasti. I povećava rizike da tumbanja - izmaknu kontroli i državnika i bankara
Ispostavlja se, ukratko, da se svet promenio brže nego što su to uspeli da registruju, a kamoli da nađu odgovore, njegovi prilično inertni, dosad dominantni, faktori administracije i biznisa. U govorima se za takav „previd" ponajviše zameralo Americi, da bi i u završnom dokumentu ista stvar bila izražena diplomatski bez pominjanja njenog imena.
Mogu li političari da smire tržišne nerede, koje prevazilaze nacionalne nadležnosti? Hoće li svojim instrukcijama promovisati državnu intervenciju kao globalni metod korigovanja tržišnog „zastranjivanja"? Može li svet da se politički objedini oko finansijskog projekta kao što je to učinio pre 64 godine sporazumom u Breton Vudsu? I šta ako je odgovor na ta pitanja - negativan? Sve te nedoumice opstaju, jer je na jučerašnjom skupu mahom usaglašena zbirka obećanja, koja bude nade ali ne smanjuju strepnje.
I Sarkozi i Buš su nagovestili „dug put". Japanski premijer Taro Aso je konstatovao da sada ipak „imamo okvir za saradnju". Predsednik Svetske banke Robert Zelik upozorava da „ljudi širom sveta sada očekuju globalni, koordinisani i brzi odgovor" na dramu koja je mnoge zadesila iako nisu „ni luk jeli ni luk mirisali".
Međunarodna organizacija Oksfam, posvećena borbi protiv siromaštva, zamera što na samitu nisu bili zastupljeni najugroženiji - uopšte, a posebno najnovijim potresima. „Nije se čuo vapijući glas više od dve milijarde ljudi", saopštila je. Slično je upozoravalo i nekoliko stotina demonstranata za vašingtonskim ulicama.
Novi svetski finansijski poredak je, reklo bi se, u „trudovima". Plod nije izvestan, jer u ovom slučaju nema „ultrazvuka". Ultrakarakter imaju drugi zvuci - velikih obećanja i još većih strepnji da stari poredak nestaje brže nego što novi nastaje.
Ištvana 24 godine niko nije posetio
U nekadašnjoj Večernjoj školi za domaćice i Kući za stare i mentalno nesposobne, koja je posle rata 1999. godine i dolaska Unmika preimenovana u Specijalni institut Štimljeza mentalno hendikepirane osobe, i danas ima štićenika iz centralne Srbije, potpuno zaboravljenih od svojih najbližih. Više od pola veka je tu, uz put Priština - Prizren, na istom mestu, na prostoru od šest hektara, gde svoje ovozemaljske dane broji 61 Srbin, Albanac, Rom, musliman pa i Mađar.
Ova ustanova minulih dana pominjala se u medijima u vezi s nestankom dve štićenice, poreklom iz Bora i Knjaževca, odnosno sumnje da su postale žrtve ilegalne trgovine ljudskim organima u Albaniji. Predstavnici Specijalnog instituta, uprkos navedenim argumentima, tvrde da osobe koje su pominjane u srpskoj štampi nikada nisu bile u Štimlju.
Izveštač „Politike" je prvi novinar koji je za poslednjih devet godina kročio na tle ustanove Instituta, gde u dva paviljona - A i B, muškom i ženskom - boravi 61 korisnik, a u dve odvojene kuće živi još 50 štićenika. Već pri ulasku štićenici saleću, grle i ljube, vuku za rukave Berata Žinipotokua, direktora Instituta, i Habibe Kupinu, socijalnu radnicu.
U dvorištu se okupilo mnogo štićenika. Iako je sunce, prohladno je, a među štićenicima ima bosih, onih koji su u papučama, u čizmama, u cokulama. Obilazimo paviljone - muški je nedavno renoviran, a ovih dana počelo je renoviranje i ženskog bloka. U sali, koju zovu dnevni boravak, muzika trešti. Desetak štićenika se veseli. Prilaze, traže da se slikaju.
Zatičemo Ištvana, Mađara, koji je 24 godine tu. Niko ga nije posetio. Ni njega, ni Nadeždu iz Ljubovije, ali je bila srećna kada joj je Habiba donela pismo od brata.
Ni Beograđanku Miru, s Vračara, koja je od 1988. godine ovde, niko nikada nije došao da vidi. Zatičemo je u likovnoj radionici kako slika. U stolarskoj radionici je Nenad, stasit mladić, koji je ovde došao iz Novog Pazara. Srećemo i Gojka, koji je ovde već 37 godina.
Ponovo smo u jednoj od radionica, u kojoj štićenice izrađuju tapiserije, pletu džempere, čarape, pulovere... Tapiserije rade Drita iz Gnjilana i Nevena iz Banjaluke. Pletilje su se postidele, da li od direktora ili socijalne radnice, tek samo ćute namah podigavši glavu. Nadežda, kojoj je 70 godina, iz Ljubovije je, na tren se nasmeši, a čujemo da je jako stidljiva.
Direktor Žinipotoku, koji je na ovo mesto došao pre šest meseci, pokazuje nam spisak svih štićenika, na kojem su godina rođenja, grad odakle dolaze, godine koje su proveli ovde, kao i dijagnoze lekara.
- Ovde su svi isti. I Albanci i Srbi i Romi i muslimani i Mađari. Ne delimo ih po nacionalnosti i svako govori na svom maternjem jeziku. I onaj ko je došao ovde pre nekoliko godina, ali i oni koji su tu i po više od 30 godina.
Inače, na teritoriji Kosova imamo ukupno 130 korisnika, 64 žene i 66 muškaraca. Skoro je podjednak broj onih iz redova albanske, odnosno srpske nacionalnosti. Najmanje imamo Mađara, njih je šestoro - objašnjava Žinipotoku dok nam pokazuje slike na kojima su on i osoblje Instituta sa štićenicima na izletu.
I Habibe Kupina je skoro tri decenije ovde, a kaže da je teško raditi sa ovim ljudima, ali da se ona srodila s njima, kao i da preživljava sve njihove patnje.
Upoznajemo se i s doktorom Cefserom Morinom, koji je dve godine ovde i kaže da se štićenici uglavnom žale na bronhitis i reumu.
Ljudima koji borave u Institutu najviše nedostaju roditelji, braća, sestre, bližnji. Oni koji su ih zaboravili i koji su samo jednom kročili na tle Instituta i to onda kada su ih ovde ostavili.
Potpisi ili ćorsokak
Narednih nekoliko dana biće ključni za konačan ishod pregovora oko energetskog sporazuma Srbije i Rusije - saznaju "Novosti".
Ako do kraja nedelje ne dođe do pomaka oko najvažnijih detalja ugovora za privatizaciju 51 odsto Naftne industrije Srbije, gradnje gasovoda "Južni tok" i podzemnog skladišta gasa, postoji opasnost da razgovori zapadnu u ćorsokak, a možda bude doveden u pitanje i sam sporazum.
Mada je Dmitrij Mališev, savetnik predsednika Upravnog odobra "Gaspromnjefta" i glavni ruski pregovarač, pomenuo da bi zaključenje tri ugovora iz energetskog sporazuma Rusije i Srbije moglo da se dogodi 24. i 25. novembra u Moskvi, premijer Mirko Cvetković se nada da će svi ugovori biti finalizovani do 20. decembra.
- Srbija ima veliki interes da ostvari energetsku nezavisnost na dugi rok i sve kalkulacije pokazuju da je sporazum sa "Gaspromom" dobar za našu zemlju, ali pod uslovom da se realizuje u celini - rekao je u nedelju Cvetković.
Premijer je naglasio i da se čini da je ugovor oko NIS otišao dalje nego druga dva ugovora, te da očekuje da se ubrzaju i ugovori za gasovod i skladište. Cvetković je objasnio da Vlada Srbije može da završi sve ugovore i pre 20. decembra, kako inisistira ruska strana, ali pod uslovom da se završe pregovori oko svih delova gasno-naftnog aranžmana.
I u Ministarstvu energetike nam je potvrđen nastavak pregovora sa Rusima, ali istovremeno odatle tvrde da je nedelju dana, ipak, malo vremena za završetak svih tehničkih i formalnih detalja za završetak ugovora.
Mada pregovori zvanično počinju u ponedeljak i uveliko se spekuliše oko dana poptisivanja ugovora, precizan datum našim pregovaračima nije najvažniji.
- Najbitnije je da čujemo odgovore na naš predlog ugovora poslat 31. oktobra u Moskvu - ističu u našem pregovaračkom timu.
Inače, do sada je pominjano da je u predlogu poslatom u Moskvu zatraženo da "Gaspromnjeft" otkupi još 19,4 odsto akcija NIS, ali da se uzme u obzir da NIS vredi 2,2 milijarde evra, koliko je procenio "Diloit end Tuš". Jedan od predloga je i povećanje investicija u NIS, ali pod uslovom da se ne zadužuje NIS, već da "Gaspromnjeft" zaista sam investira.
Predloženo je da se preuzimanje naše naftne kompanije direktno veže za gradnju gasovoda, odnosno da se precizira šta će se dešavati ako gasovod kasni ili se uopšte ne sagradi. Zvaničan odgovor iz Moskve još nije saopšten, ali prema saznanjima "Novosti", otkup akcija prema proceni "Diloita" gotovo da nema nikakve šanse, dok o ostalim predlozima postoji mogućnost pregovora.
Dmitrij Mališev pomenuo je da se očekuje da će ugovori biti potpisani na redovnom sastanku Međuvladinog komiteta za trgovinu i saradnju Srbije i Rusije, zakazanom za 24. i 25. novembar. Ali, prema nezvaničnim informacijama, postoji mogućnost da se i taj sastanak odloži za sedam dana, za 1. i 2. decembar.
Sabor pomirio vladike
Upravo završen Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve izazvao je do sada nezapamćenu pažnju medija i javnosti. Pitanje povlačenja patrijarha Pavla i eventualni izbor novog, te navodni sukob vladika oko ovog, ali i drugih pitanja, danima su bili predmet nagađanja i spekulacija. Jedan od razloga za to bilo je i ćutanje crkvenih velikodostojinika o svemu što se dešavalo iza zavesa patrijaršijskog doma. Među retkima koji je o Saboru govorio "imenom i prezimenom" bio je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, koji i sada za "Novosti" ocenjuje rad upravo završenog Sabora.
Smatrajući da je Sabor uspešno završio zasedanje, mitropolit Amfilohije kaže: "Pre svega, umoljen je patrijarh da i dalje ostane na čelu Crkve, što je veoma bitno, i vidim da su to i Crkva i narod prihvatili sa oduševljenjem. Pitanje položaja autonomne Ohridske arhiepiskopije i učešća njene jerarhije u radu Svetog arhijerejskog sabora SPC, koje je i ranije bilo načelno rešavano, sad je i konkretizovano kroz učešće arhiepiskopa ohridskog ali i učešće svih episkopa u izboru patrijarha. To je važno pitanje s obzirom na to da je njegova svetost patrijarh ne samo Pećke patrijaršije već i autonomne Ohridske arhiepiskopije, koja je organski autonomni deo sa specijalnim pravima Pećke patrijaršije. Sabor se bavio i pitanjem finansiranja naših škola, naročito u Srbiji, ali i u ovim novim državicama. I to treba da se reši na adekvatan način, ili na mesnom nivou u dogovoru sa vlastima ili u saradnji sa Republikom Srbijom".
Amfilohije u intervjuu za "Novosti" kaže i da na zasedanju Sabora nije bilo sukoba. "Sabor je živi organizam, to nije nekakva mašina i pasivna, kabinetska grupa ljudi. To su živi ljudi i svaki od njih ima svoju odgovornost i mišljenje. Na kraju se dogodilo ono što se desilo i na Prvom saboru Crkve božje u Jerusalimu, gde piše: "Posle dugih razgovora i prepirki, među apostolima je završeno sa odlukom - izvoli se Duhu svetome i nama..." Tako je to bilo i na ovom saboru, a tako će to biti i u budućim vremenima".
Pogledaj vesti o: Tenis
