Izvor: Vesti-online.com, 07.Sep.2013, 13:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Novakova mud(r)ijada

Ljudi se dele na ljude i neljude, prema definiciji dželata - na glave i trupove, a u moderna vremena straha i beznađa na one što imaju i na one što nemaju nešto među nogama. Niko nije ni sumnjao da je Novak Đoković u onoj prvoj grupi, pa dokazao je to stotinama puta kada je iz rezultatske provalije stizao do vrha, ali ovo....

Milan Jovanović

Za to stvarno treba imati onaj par organa >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << za razmnožavanje.

Usred Njujorka, među tradicionalno neprijateljski naklonjenom publikom, dok ratne trube ječe iz Bele kuće, Nole je smogao kuraži da na konkretno pitanje konkretno i odgovori: ne udarajte na Siriju, ne činite zlo, slušao sam ja milozvuk vašeg milosrdnog anđela i nije mi prijao. Zato, puške u soške, a topovnjače u luke, dosta ste sejali smrt.

Niko, naravno, ne živi u nadi da će baš Nole, mada jedan jedini i neponovljivi, dozvati u pamet Baraka, izvođača radova krupnog kapitala i proizvođača teške artiljerije. Ne bi Obama baš da stavlja ono što nema u procep, ali ko te pita, v. d. predsedniče prve sile sveta. Nisu te, uostalom, tu postavili da bereš Nobelove nagrade za mir, već da posrnulog ekonomskog giganta oživiš "tomahavcima" i novim stotinama ili hiljadama nevinih žrtava.

Sve za profit, profit ni za šta.

"Vesti" su nedavno pitale nekolicinu sagovornika zašto ćuti Vuk Jeremić, predsednik sveta, dok oko Sirije zvecka oružje, pletu se laži i montiraju nove Markale i Račkovi. Odgovor, suvisao, ne dobismo. Te procedura, te nema svrhe, te... Ukratko - kakva država takav i izaslanik. A, tako smo se ponosili "Maršom na Drinu" usred Ist rivera i šamarom Hagu na istom mestu...

Pre neki dan je kod Gornjeg Milanovca održana tradicionalna Mud(r)ijada. Organizatori su dodali ono "r" da se dušebrižnici ne zgražavaju, ali suština je ista: spremanje jela od belih bubrega.

Gadljivi nek slobodno zažmure, ali štrojenje veprova i konja je jedna vrlo korisna operacija, naravno, za njihove vlasnike. Uštrojen vepar se smiri, ne naskače više na krmače, lepo se podgoji i pripremi za klanje. Čim ostane bez jajca, trasirao je put ka nožu, a onda i ka sušari gde se dime šunke i slaninica.

Konji imaju, donekle, bolju sudbinu. Jest' da posle štrojenja na kobile mogu da zaborave, ali u klanicu neće dok načisto ne odrtave, ili prebiju nogu. U međuvremenu, mirno ležu na rudu, trpe kolan i kuskun, grizu đem od muke i vuku kola.

Što bolje vuku, manje ih šibaju, takva je ta konjska tranzicija, nisu je izmislili Boža i Laza, već promućurni seljak koji je davno shvatio da je pastuv bez jaja najobičnija konjina.

Prost narod, među kojima i mud(r)ijadisti sa Rudnika su uvereni da jedenje tuđih jajca diže potenciju, kako bi se moderno reklo, a nekad se zvalo drugačije. Po tome su mud(r)ijadisti slični mundijalistima, grizu među noge ne bi li sebe, onako zanemoćale i polno neodlučne, nekako ojačali.

Ljubitelji specijaliteta od tuđih jaja obično kidišu na nemoćne, slabe i prestravljene, na one koji bi se odrekli svega za još neki mesec, ili godinu životarenja na nivou vepra, ili uštrojenog konja.

Oni retki koji su se uzdigli iznad straha i svakodnevne močvare ne libe se da kažu šta misle, u lice, pa makar to bilo lice (zasad) najmoćnije svetske sile. I to govore onda kad svi zaćute, pa i hrabri Jeremija, predsednik sveta.

Moderna srpska istorija, ma koliko to možda preterano zvučalo, deliće se na vreme pre, i posle Novaka Đokovića. Jer nije dao da ga uštroje, kao Nadala, ili Federera. Jer voli one koji ga mrze, i zato ga mrze još više.

Jer ume, može i sme.

Malo li je od jednog Srbina?

Nastavak na Vesti-online.com...