Izvor: Politika, 31.Jan.2012, 22:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dug, duži, najduži…
Poslednji meč između Đokovića i Nadala svakako će ući u anale sporta, ali bilo je i dužih i napornijih nadmetanja. – Roberu Žakinou, pobedniku najduže etape na Tur de Fransu 1923. godine, trebalo je više od 20 časova
Čak i ako izuzmemo mnogobrojne sportiste i ekipe koji žele da skrenu pažnju na sebe, svoj klub ili sport i postavljaju rekorde u dužini igranja, što naravno moraju da verifikuju kontrolori Ginisove knjige neobičnih rekorda, na zvaničnim sportskim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << takmičenjima bilo je dosta takmičenja koja su trajala duže od epskog duela Novaka Đokovića i Rafaela Nadala u finalu Australija opena u Melburnu.
Naravno to je sa 5,53 časa najduži grend slem finale ikad, ali na listi najdužih teniskih mečeva nalazi se „tek” na sedmom mestu. Svi znaju da su najduži meč, koji je trajao 11 časova i pet minuta, odigrali 2010. u Vimbldonu Amerikanac Džon Izner i Francuz Nikolas Maui, ali četiri meča probila su granicu od šest časova, a Štjepaneku i Karloviću 2009. u meču Dejvis kupa nedostajao je minut da uđu u sedmi čas meča. A zanimljivo je da je i Mats Vilander, koji se divio naporima koje su u svoj meč uložili Đoković i Nadal odigrao dva meča duža od šest časova, kao i Džon Mekinro. Ali, u njihovo vreme igralo se mnogo sporije, udarci nisu bili toliko snažni...
Biciklizam: 20:16,26 časova
Međutim ima sportova i napornijih od tenisa, u kojima nema nikakvih pauza i koji mogu da traju jednako dugo. Biciklizam je bio ekstremni sport i pre no što su izmišljeni sportovi s tim imenom.
Primer za to je „Tur d Frans” na kojem se najduža etapa (Sabl d Olon – Bajon) vozila šest godina uzastopno od 1919. do 1924. Bila je duga 482 kilometra. Najbrže ju je savladao pobednik iz 1921. Luj Moti – za 18 časova 47 minuta i 26 sekundi, a najsporiji pobednik bio je Rober Žakino iz 1923. sa 20:16,26. Koliko je trebalo najsporijem u karavanu ne smemo ni da pomislimo. Danas je, naravno, biciklizam mnogo humaniji, pa i „Tur” tako da je najduža etapa u poslednjih pet godina bila 2007. imala je 236,5 km i pobednik Fabio Kančelara ju je prešao za 6:36,15 časova.
I na olimpijskim igrama je slično. Najduža trka vožena je 1912. godine u Stokholmu na Igrama na kojima je debitovala Srbija. Staza je bila duga 315,3 km, a nije se vozio grupni start već individualni hronometar – jedan po jedan na svaka dva minuta. Pobednik Južnoafrikanac Rudolf Luis prevalio ju je za 10:42,39 časova, a poslednjem Francuzu Aleksisu Mišelu trebalo je pet časova više – 15:15,59 časova.
Na prošlim igrama u Pekingu 2008. staza je imala 245,4 km i Španac Samuel Sančez je titulu olimpijskog šampiona osvojio posle 6:23,49 časa vožnje. I dvojica reprezentativaca Srbije su preživela ovu golgotu po sparnom danu i vazduhu punom smoga. Ivan Stević je bio 66. sa 6:35,44, a Nebojša Jovanović 84. sa 6:49,59 č, a već stići na cilj bio je uspeh vredan poštovanja.
Na domaćim trkama najduža etapa vožena je 1940. na trci „9 dana oko Srbije”. Etapu Sarajevo – Čačak Ivan Peternel je savladao za 10:07,12 časova.
Ipak, mogu li se iscrpljujući teniski mečevi i biciklističke trke meriti sa mečevima u borilačkim sportovima u kojima je cilj protivnika i da vas ozledi i u kojima vas svaki čas udara svom snagom u glavu, stomak...
Boks: 7:19 časova
To se dešavalo punih 7 časova i 19 minuta 6. aprila 1893. kada su snagu i veštinu u Nju Orleansu odmerili Endi Bouen i Džek Bark. U to vreme boks meč je mogao da se završi na samo dva načina – da jedan od boraca bude nokautiran ili da njegov sekundant paci peškir u znak predaje. Sudija nije imao pravo da prekine meč i zbog toga je delilac pravde u ovom meču za šampionsku titulu u lakoteškoj kategoriji sigurno mnogo puta požalio. Bouen i Bark su se tukli 110 trominutnih rundi i sudija je, kada ni jedan ni drugi nisu ustali sa svojih stolica kada je gong označio početak 111. runde, s olakšanjem proglasio borbu nerešenom, iako takav ishod nije bio predviđen pravilima. Bark je, utvrđeno je u bolnici, polomio svaku koščicu obeju šaka i morao da kaže zbogom „plemenitoj veštini”, a Bouen je relativno brzo ponovo izašao na ring i umro za vreme meča.
U rvanju nema udaraca, pa su i mečevi trajali duže nego u boksu, jer nisu imali vremensko ograničenje. Borba je trajala dok neko ne pobedi tušem (obaranjem na obe plećke) ili diskvalifikacijom protivnika zbog neborbenosti. „Runda” je trajala 30 minuta i, ako ne bi bilo pobednika, sudije bi posle minut, dva pauze dale znak za početak nove polučasovne runde...
Rvanje: 11:40 časova
U najdužem rvačkom duelu, na već pominjanim Olimpijskim igrama u Stokholmu 1912. godine, sudije su više od 20 puta produžavale za 30 minuta polufinalni meč u lakoteškoj kategoriji između Finca Alfreda Johana Asikainena (1988-1942) koji je reprezentovao Rusiju i Estonca Martina-Maksa Klajna (1884-1947) jer nije bilo pobednika.
Pobedio je Klajn, ali tek pošto su sudije odlučile da ubrzaju stvar, da odustanu od uobičajenih rundi i da svakom od boraca daju šansu da za tri minuta savlada protivnika u parteru (on „četvoronoške” čeka napad protivnika). Klajn je uspeo da osam kilograma težeg Asikainena, inače svetskog prvaka, okrene na plećke i da pobedi.
Meč je, prema zvaničnoj istoriji Svetske rvačke federacije (FILA) trajao 11 časova i 40 minuta – počeo je u 11 časova, a pobednik je proglašen tek u 21,51 č, 11 minuta po završetku borbe.
Bila je to Pirova pobeda Estonca Klajna. Nije mogao da se oporavi i izađe na megdan Šveđaninu Klasu Johansonu, koji je do zlatne medalje došao bez borbe.
U još jednom rvačkom meču u Stokholmu meč se otegao preko svake mere. Finale u srednjoj kategoriji bili između Finca Ivara Belinga (1889-1929) i Šveđanina Andersa Algrena (1888-1976) trajalo je punih 9 časova i onda je rukovodstvo takmičenja, poučeno iskustvom iz duela Asikainen – Klajn, dalo je nalog sudijama da prekinu meč i da ga proglase nerešenim. Beling i Algren su dobili po srebrnu medalju, a zlatna je ostala nedodeljena – prvi i jedini put na olimpijskim igrama.
Ž. B.
-----------------------------------------------------------
Deset najdužih teniskih mečeva
11:05Izner – Maui Vimbldon 2010.
6:33 Santoro – Klemon Rolan Garos2004.
6:22 Mekinro – Vilander Dejvis kup 1982.
6:21 Beker – MekinroDejvis kup 1987.
6:04 Zkof – VilanderDejvis kup 1989.
5:59 Štjepanek – Karlović Dejvis kup 2009.
5:53 Đoković – Nadal Melburn 2010.
5:46 Klemon – Rose Dejvis kup 2001.
5:45 Tahiri – Miler Dejvis kup 2005.
5:31 Koreča– GumiRolan Garos 1998.
Jedan poen dva časa
Među ljubiteljima stonog tenisa kolaju legende o nekadašnjim asovima čiji su mečevi trajali satima. Danas je stoni tenis jedna od najbržih igara, jer poen „traje” svega dva, tri prebacivanja loptice i često samo sekundu. Nekad se igralo „od jutra do sutra” pa je Svetska stonoteniska federacija posle Svetskog prvenstva 1936. u Pragu donela prvo vremensko ograničenje mečeva. Ostalo je zapisano da je finalni meč u muškoj ekipnoj konkurenciji između Austrije i Rumunije trajao tačno 12 časova. Igralo se do 5 pet pobeda, a svaka partija na tri dobijena seta. Set se osvajao 21 poenom, ali s minimum dva poena razlike (npr: 21:19, 22:20 itd).
Pravi kuriozitet zabeležen je u prvom meču na šampionatu između Poljske i Rumunije kada su Poljak Erlih i Rumun Panet prvi poen igrali, kako su hroničari zabeležili, više od dva časa...
Nikolić i Arsović rekorderi za sva vremena
Šah svakako ne spada u sportove koji iziskuju veliku fizičku snagu, ali probajte da sedite 20 časova i 15 minuta za šahovskom tablom i da ne zaspite. Šalu na stranu, ali toliko je trajao najduži meč u „igri miliona”, a odigrali su ga Ivan Nikolić i Goran Arsović u Beogradu 1989. godine. Završen je posle 269 poteza pošto su rivali tri puta povukli iste poteze.
Navodno ovaj meč je doprineo uvođenju pravila da se meč proglašava nerešenim ako ni jedan od igrača u 50 poteza ne „pojede” bar jednu figuru svog protivnika.
To znači da Nikolić i Arsović ostaju rekorderi za sva vremena, bar kad su u pitanju zvanični mečevi.
objavljeno: 01.02.2012
Pogledaj vesti o: Novak Đoković finale
