Izvor: Southeast European Times, 28.Nov.2011, 23:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Porez na nekretnine napravio haos u Grčkoj

U sklopu nastojanja da prikupi gotovinu, porez na nekretnine koji treba da se prikuplja preko računa za struju postaje vladina nova glavobolja.

28/11/2011

Marija Paravantes za Southeast European Times iz Atine -- 28.11.2011.

Tvrdeći da ministarstvo zdravlja duguje 3,8 miliona evra, radnici elektroenergetske kompanije isključili su struju 16. novembra. Ministarstvo poriče da duguje tu sumu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << a nezadovoljni građani i sindikalci preuzeli su prostorije tog komunalnog preduzeća širom Grčke u četvrtak (24. novembra). Dok je interventna policija pokušavala da rastera okupljene, desetine gradonačelnika demonstrirale su zbog odluke vlade da od septembra nametne krizni porez na nekretnine preko računa za struju.

„Naša je institucionalna i moralna dužnost da stanemo iza svojih građana“, kaže za SETimes gradonačelnik Maratona Jordanis Luizos.

„Pozvali smo Javno elektroenergetsko preduzeće (DEI) da se uzdrži od preduzimanja bilo kakve nekonvencionalne, arbitrarne i naopake radnje prekida snabdevanja strujom, naročito onima koji nisu u situaciji da plaćaju specijalni porez na nekretnine“, rekao je Luizos.

„Maraton će podržati svoje građane, a mi tražimo od rukovodstva DEI da se uzdrži od bilo kakvih sličnih koraka do donošenja konačne odluke u višem sudu“, dodao je on.

Opisan kao „neustavan“ i „antisocijalni“, ovaj porez -- koji se obračunava po kvadratnom metru, vidu korišćenja i lokaciji -- izazvao je reakcije na svim frontovima. DEI i sindikat (GENOP) odbijaju da isključe struju siromašnima, nezaposlenima, invalidima i građanima u finansijskim nevoljama. I gradonačelnici iz Atike javno su se izjasnili protiv te odluke.

Odluka o legitimnosti poreza treba da se donese u petak. Luizos je jedan od mnogih gradonačelnika Atike koji su se udružili sa svojim kolegama protiv te odluke. On je optimista i misli da će rezultat njihovih postupaka svima doneti korist.

„U kontaktu smo sa svim lokalnim vlastima i optimisti da ćemo koordiniranim naporima doći do pozitivnog ishoda“, rekao je Luizos.

Međutim, predsednik i generalni direktor DEI Arturos Zervos nije se pojavio 21. novembra na zakazanom sastanku sa izvesnim brojem gradonačelnika Atike kako bi razmotrili to pitanje, ističući da će se sastati sa njima samo pod okriljem Centralne unije opština i zajednica Grčke.

Gradonačelnici preko 15 mesta rekli su da će preduzeti dalje korake.

U međuvremenu, ispred gradske skupštine Nea Jonije stoji transparent na kojem piše „Nemam -- ne mogu da platim“. Nea Jonija je uglavnom radnička opština i prva je reagovala na odluku. Na internet strani grada daju se instrukcije kako platiti struju bez dodatog poreza na nekretnine.

Prema tvrdnjama sindikalaca iz DEI, država duguje toj javnoj elektroenergetskoj korporaciji 141 milion evra u neplaćenim računima za struju.

„Nećemo isključivati struju siromašnim domaćinstvima, nezaposlenima penzionerima i onima sa malim prihodima“, ponovio je više puta predsednik GENOP-a Nikos Fotopulos.

Ministarstvo finansija je prošle nedelje saopštilo da je nastavilo da modifikuje porez, oslobađajući plaćanja određene socijalne grupe, uključujući one sa malim prihodima, nezaposlene i ljude sa specijalnim potrebama.

Analitičari upozoravaju da će se pojaviti novi problem -- kako dokazati pripadnost jednoj od tih „ specijalnih grupa“. Ovaj korak je takođe preduzet nakon odluke Prvostepenog suda da izuzme jedan par iz Kalamate od plaćanja poreza, sudskom odlukom kojom se DEI zabranjuje isključivanje struje.

„Ovo je potpuno besmisleno“, izjavio je penzioner Janis Vretos za SETimes stojeći u dugom redu ispred prostorija DEI u Ano Patisiji, u centru Atine.

„Prvo nam smanje penziju, a onda dodaju ovaj porez i očekuju da će ljudi biti u stanju da plate za dva meseca?“

„Oni su neodgovorni“, dodaje čovek koji stoji dalje u redu. „Dodali su porez, ali su napravili toliko grešaka na našim računima, naplaćujući nam više nego što treba.“

Dok Grci pokušavaju da pronađu gotovinu da plate nagomilane račune i nove poreze, banke su počele da izdaju kredite za porez, pod nazivom „programi za namirivanje poreza“.

Kada ih je kontaktirao SETimes, predstavnici banaka koji izdaju te kredite odbili su da daju izjave.

Emporiki i Pirejska banka prvi su pokrenuli nove kredite u maju, a sledilo ih je još nekoliko bankarskih institucija, koje su omogućavale otplatu do deset godina.

Razlozi za uzimanje kredita kreću se od otplate kazni za nezakonite stambene objekte ili nezakonite radove na stambenim objektima do plaćanja javnih dažbina.

„Oni popunjavaju rupu stvaranjem nove rupe“, kaže za SETimes ekonomista O Konstantinidi, inače bivši bankarski službenik.

„Krediti su začarani krug, posebno u današnjoj nesigurnoj finansijskoj klimi. To samo može da dovede do toga da potrošač neminovno zapadne u još veće dugove.“

Nastavak na Southeast European Times...