Izvor: Objava, 04.Mar.2020, 21:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ЖАН ФРАНСОА ШАМПОЛИОН

Француски оријенталиста и египтолог Жан Франсоа Шамполион рођен је 23. децембра 1790. у Фижаку као последње од седморо деце у скромној породици. Отац Жак је био трговац књигама и склон пићу, а мајка Жана Франсоаз је била одсутна у његовом животу.

Са 11 година Жан Франсоа је прешао да живи код старијег брата Жака Жозефа у Гренобл. Брат је подржавао и хранио његов природан таленат за језике, који је Жан Франсоа испољио од малих ногу. Послао га је у школу где је за само две године, од 12. до 14, усавршио латински, грчки, арапски, хебрејски, сиријски, санскрит и коптски. Тада је постао и заљубљеник у староегипатску културу у доба када је она била слабо позната. Чим је дошао у Гренобл, привукао је пажњу префекта Жозефа Фуријеа, који је пратио Наполеона на експедицији у Египат када је 1799. нађен камен из Розете. Била је то плоча од црног базалта исписана на три језика: тада познатом старогрчком, демотском (староегипатском) и на хијероглифима. Јавност је била усхићена јер је то значило да ће хијероглифи, можда, коначно бити дешифровани. Копије текста већ су размењивали научници широм Европе када су камен 1801. приликом освајања Александрије Британци преотели од Француза и однели га у Британски музеј у Лондон. Први превод грчког текста појавио се 1803. године.

Шамполион је био одушевљен Фуријеовом збирком староегипатских докумената и уметничких предмета, а још када је видео хијероглифе и чуо да су неразумљиви, објавио је да ће он бити тај који ће их први прочитати.

Пре него што ће отићи у Париз на даље школовање, представио је свој први академски рад са 16 година: "Есеј о географским описима Египта пре освајања Камбиза" Академији у Греноблу.

Две године студирао је у Паризу код Силвестра де Сасија, првог Француза који је покушао да прочита камен из Розете, где је усавршио арапски и персијски. Толико је био удубљен у студије да је носио арапску одећу, а себе звао Ал Сегир - "младић" на арапском. Први пут почео је да ради на дешифровању камена из Розете већ 1808, а септембра 1822. коначно је објавио да је успешно растумачио египатски текст, односно да је дешифровао кључ за читање хијероглифа. Резултате свог рада објавио је 1824. у "Кратком прегледу хијероглифског система". Данас његово откриће представља темеље египтологије.

Заједно са италијанским египтологом Иполитом Розелинијем 1828. кренуо је на своју прву експедицију у Египат. По повратку кући добио је место професора египтологије, али је одржао свега неколико предавања пре него што је био приморан да напусти посао због нарушеног здравља.

Умро је 4. марта 1832. у Паризу у 42. години. Његова "Граматика древног Египта" објављена је постхумно.