Izvor: RTS, 09.Dec.2011, 21:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ponovo radi NBA

Odela i kravate ponovo će zameniti trenerke i dresovi. NBA liga, nakon bespotrebnih peripetija, ipak će se vratiti gde pripada, na parkete širom Amerike. Međutim, lokaut je ostavio trag, koji prevazilazi pukih milion dolara više ili manje, na jednoj ili drugoj strani. NBA se nalazi pred najvećim izazovom u poslednjoj deceniji, jer mora da vrati poverenje i naklonost navijača.

NBA lokaut je završen i košarka, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ona navodno najbolja na planeti, igraće se ipak i ove sezone. Mučni dijalog, ili flagrantno izbegavanje istog, između vlasnika klubova i predstavnika košarkaša trajao je 149 dana, a da pri tom nije doneo ništa čiji opseg zavređuje više od nekoliko pasusa. Konačni epilog 16-časovnog sastanka u Njujorku, koji je označio kraj produženog letnjeg raspusta, nije ispunio zahteve niti jedne od strana, barem ne u potpunosti. Da je to zaista slučaj, možda sve ovo i ne bi bilo toliko strašno. Međutim, pobednika i gubitnika uvek ima, posebno kada se deli četiri milijarde dolara.

Šest vidno iznurenih figura objavilo je u ranim jutarnjim satima, sa primetnim odsustvom zadovoljstva koje ovakva prilika verovatno iziskuje, da lokaut koji je gušio američku profesionalnu ligu skoro pola godine više nije na snazi. Okupljenim novinarima najviše su pričali komesar NBA lige Dejvid Štern i Derek Fišer, predstavnik igrača.

Bili Hanter, direktor sindikata profesionalnih igrača, kome je ovo već drugi lokaut od kada je stigao na tu funkciju 1996. godine, bio je sablasno nepomičan za sve vreme trajanja konferencije. Niko od predstavnika igrača, a ovo je možda i najbitnije, nije pohvalno govorio o novodogovorenim uslovima. Umesto sreće, na njihovim licima bilo je primetno samo olakšanje.

Govorimo o profesionalnom sportu, dakle nije šokantna činjenica da je kamen spoticanja bio novac, i samo novac. NBA liga nije u proteklim godinama poslovala sa prevelikim uspehom, i pored gotovo neverovatno uspešne i zanimljive sezone 2010-2011. Da stvar bude smešnija, ili tužnija - zavisi sa koje strane posmatrate - lokaut će ligu koštati skoro pola milijarde dolara, koji su nepovratno izgubljeni.

Polemisalo se o raspodeli prihoda od same košarke, u šta spada sve, od prodaje dresova pa sve do parking mesta. Teme su bile i nove restrikcije na količinu novca koju klubovi mogu da potroše na plate igrača, iliti popularni seleri kep, uslovi drafta, ponašanje igrača na terenu i van njega, doping testovi kao i još mnogo toga, važno očigledno samo pojedincima sa previše vremena i još više novca.

Kada se slegne prašina, a ne treba očekivati da to bude prebrzo, naravno, konstelacija stvari će izgledati manje ili više ovako: vlasnici klubova će prema novom dogovoru dobijati 49 odsto celokupnog novca koji cirkuliše NBA ligom, umesto dosadašnjih 43 odsto. Kada tome dodamo preko 300 miliona dolara u redukciji plata igrača i skraćivanje samih ugovora, dolazimo do sume od tri milijarde dolara koju će vlasnici klubova zaraditi u periodu od deset godina, koliko će na snazi, nadamo se, biti najnoviji dogovor.

 

"Karmelo Entoni pravilo", ili ono što bi se tako zvalo da je zahtev vlasnika usvojen, jeste možda i najveći legat ovog lokauta, i najveća pobeda igrača. Prema ovom pravilu, koje opet ponavljamo neće ugledati svetlo dana, trampe i dovođenje igrača u toku sezone, na način na koji je Njujork i doveo Karmela Entonija, bile bi onemogućene. Kada se to implementira, Dvajt Haurd, Deron Vilijams i Kris Pol, imena koja ćete još često čuti do početka sezone, mogu da promene sredinu po izvanrednim uslovima, iako postaju slobodni agenti tek sledeće godine.

Lokaut je trebalo da pruži odgovore na mnoga nerešena pitanja profesionalnog sporta u Americi, ne samo košarke. Tranzicija ka nekim novim, spekuliše se boljim rešenjima, trebalo je da počne sa prvim danom lokauta, da bi po njegovom završetku NBA liga osvanula kao osvežena organizacija, primer sličnima iste vrste širom sveta.

Umesto toga, nimalo stidljivi kada je pohlepa u pitanju, protagonisti su dogovor postigli kako bi se izbegla katastrofa, otkazivanje sezone, dodatni gubitak novca i tužbe sa obe strane koje bi potom usledile. Možda je indikativno da je dogovor postignut 149. dana lokauta, samo četiri dana nakon što su igrači prestali da primaju finansijska sredstva.

NBA liga bi izgubila nešto malo manje od milijardu dolara na osnovu ugovora o televizijskim pravima sa kućama Ti-En-Ti, I-Es-Pi-En i Ej-Bi-Si, u slučaju prolongiranog štrajka. Slučajnosti su retke kada je novac u pitanju, a to je posebno tačno kada se govori o Americi.

 

Svetla strana novog kolektivnog ugovora mogle bi da budu restrikcije nametnute kako bi se ukinule, postepeno naravno nejednakosti (što je svakako eufemizam) između pojedinih timova u ligi. Očigledan primer bi bili neizbežni Njujork niksi, koji su zaradili 226 miliona dolara prošle godine, dok su Milvoki baksi morali da budu zadovoljni sa 92 miliona dolara.

Šampion Dalas Maveriksi, koji su u vlasništvu poznatog i prebogatog Marka Kjubana, su na plate igrača potrošili 90 miliona dolara, a nekada u Srbiji omiljeni Sakramento kingsi su iste obaveze ispunili sa upola manje sredstava. Novi plan raspodele prihoda trebalo bi da ojača mala i srednja košarkaška tržišta, što je od posebne važnosti u ligi kakva je NBA.

Ove godine, imaćemo, ako se projekcije ispune, 66 utakmica u regularnoj sezoni, koja će simbolično ili ne početi na Božić. Gubitak jedne petine ionako preglomazne NBA regularne sezone nikako nije preveliki udarac za ligu, naprotiv. Postoje stručnjaci u Americi, među bivšim profesionalcima uglavnom, koji se zalažu da ovaj presedan zapravo preraste u praksu.

Timovi će odigrati 48 utakmica u konferenciji, što je približno uobičajenom broju, ali nijedna ekipa neće imati priliku da odigra meč protiv svake od ostalih 29 ekipa. Tako, na primer, publika u Memfisu možda ne dobije priliku da vidi magični krosover Derika Rouza ili Kobi Brajant ove godine vrlo lako može da zaobiđe Šarlot. Gubitaka, dakle, neumitno ima. Šteta je samo što u tom kontekstu govorimo uglavnom o samim navijačima.

Zloglasni lokaut iz 1998. godine skratio je sezonu na 50 utakmica. Trajao je 204 dana i ukupno je izgubljeno 464 mečeva regularne sezone. Džordan se tada povukao, po drugi put, a poseta na utakmicama, čiji kvalitet je u pojedinim trenucima bio gotovo komičan, drastično je opala. Čak se i gledanost mečeva preko malih ekrana eksponencijalno smanjivala.

U ekonomskoj situaciji u kojoj se trenutno nalaze Sjedinjene Države, čini se da minuli lokaut nije mogao da dođe u lošijem trenutku. Ovo su trenuci kada timovi kao svoj imperativ imaju vraćanje poverenja navijača koje su zanemarivali jako dugo, jer su bez njih sve malopređašnje priče o procentima i brojevima unapred obesmišljene. Jedini način da se to i obistini jeste da se trend iz prethodne sezone, trend konstantnog jačanja lige, nastavi i u ovoj novoj, krnjoj sezoni. Teško jeste, ali sigurno ne i nemoguće.
Pogledaj vesti o: Košarka

Nastavak na RTS...