Izvor: RTS, 10.Dec.2011, 20:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ponovo radi NBA (drugi deo)
Odela i kravate ponovo će zameniti trenerke i dresovi. NBA liga, nakon bespotrebnih peripetija, ipak će se vratiti gde jedino i pripada, na parkete širom Amerike. Međutim, lokaut je ostavio svoj trag, koji nažalost prevazilazi puki milion dolara više ili manje, na jednoj ili drugoj strani. NBA se sada nalazi pred najvećim izazovom, barem u poslednjih 13 godina i prethodnog lokauta, jer mora da uradi ono što je najteže u >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << svakom sportu – mora da vrati poverenje i naklonost navijača.
Razloga za optimizam ima. U NBA ligi sada vlada, u nedostatku boljeg izraza, potpuni haos. Timovi, počevši od 9. novembra, imaju pravo da angažuju nove igrače ili da pregovaraju sa starim, i sve to u senci implikacija novog kolektivnog ugovora koje i dalje nisu najjasnije baš svima. To, uz i ove sezone prisutan "element iznenađenja", tačnije nepostojanje jasnog favorita za prsten, utakmice može učiniti beskrajno zanimljivim.
Zapadna konferencija je postepeno, sa godinama, postala jako konkurentna. Često je prvo mesto nakon regularne sezone i osmo, poslednje koje vodi u plej-of, delilo samo par pobeda. Znaci slične tendencije prisutni su bili i na Istoku u sezoni za nama, što sve skupa nije bez važnosti. Niko ne može da tvrdi da Atlanta nije podjednako dobra kao i Boston, što je samo jedan od banalnijih primera, od čega korist može da ima samo košarka.
Ljubitelji NBA lige uvek posebno uživaju u predsezoni. Neka od zvučnijih imena među slobodnim agentima su i Džamal Kroford, Mark Gasol, Tajson Čendler, Nene, Dejvid Vest kao i naš Peđa Stojaković. Spekulacije o njihovim daljim koracima pune novinske stupce i u onim najmanje zanimljivim sportskim danima. Uvod u NBA sezonu, ma kada on bio, nikada nije dosadan. Ovde treba dodati da se najverovatnije sredinu promeniti i Beron Dejvis, Gilbert Arenas, Ričard Hamilton kao i Vins Karter, između ostalih.
Ali sudbina trojice Ol-star igrača, Dvajta Hauarda, Krisa Pola i Derona Vilijamsa, je sigurno ono što će obeležiti sedmice koje su pred nama. Sva trojica ulaze u poslednju godinu ugovora sa svojim timom, a glasine koje se mogu čuti su gotovo identične onima koje su pripremale atmosferu za odlazak već pomenutog Karmelo Entonija u voljeni Njujork, u jeku prošle sezone. Dvajt Hauard je postigao sa Orlandom sve što je objektivno mogao, i pored bledog izdanja u prošlogodišnjem plej-ofu, i niko skoro više i ne očekuje da on ostane na Floridi.
Lejkersi žele, što je kada su oni u pitanju oproban recept, da lošu sezonu zaborave megalomanskim pojačanjima. Tako su u Stejpls centar ne tako davno stigli Karl Meloun i Geri Pejton, a isto tako sada u Grad Anđela može stići i Dvajt Hauard. Kao kolateralna šteta u ovom trejdu spominje se talentovani ali i nepredvidivi Endrju Bajnam. Uz njega, put Istočne obale mogao bi da krene i nekada najbolji šesti igrač lige a sada samo dečko jedne od sestara Kardašijan, Lamar Odom.
Hauard sigurno nije igrač kome se zatvaraju vrata, posebno kada se ima u vidu da Kobi Brajant više nije u godinama kada može sam da donese prsten. Ovog košarkaša, gotovo neshvatljivih fizičkih performansi, žele i Njujork Netsi, koji na sve načine žele da zadrže Derona Vilijamsa i smatraju da je ovo najbolji način za tako nešto. Netsi sigurno nisu atraktivna destinacija kao Los Anđeles, ali seleri kep, koji ograničava Lejkerse, ide na ruku ekipi Nju Džersija, koja kao što znamo neće još dugo nositi to ime.
Boston Seltiksi su spremni da se odreknu usluga Rejdžona Ronda, ako bi to značilo dolazak, za sada nezainteresovanog, Krisa Pola. Sve to posmatra Njujork, koji zeli da napravi svoju verziju "Velike trojke", u koju bi se, smatraju, Pol idealno uklopio. Ipak, i Lejkersi su ozbiljno zagrizli za Pola, koji je, prema pisanju nekih medija, već blizu Los Anđelesa.
A ovo je samo dok sama sezona ne počne. Dva verovatno najzabavnija igrača u istoriji lige, Čarls Barkli i Šakil O'Nil, sedeće jedan do drugog tokom cele sezone, komentarišući mečeve na sebi svojstven način za mrežu Ti-En-Ti. Šta će se iz svega toga izroditi niko zaista ne može da zna, ali čini se da je samo zbog njih bilo vredno čekati toliko dugo.
Sezona pred nama trebalo bi da predstavlja i poslednju priliku nekim, inače jako uspešnim franšizama, da ponovo dođu do velikog finala ili prstena. Od kada je draftovan sa univerziteta Vejk Forest, skoro nepojmljivo davne 1997. godine, Tim Dankan je vodio San Antonio Sparse do jedne od dve vodećih pozicija u svojoj diviziji svake sezone. Ovaj košarkaš, poreklom sa Devičanskih Ostrva, doneo je u Teksas četiri titule, i to pre nego što je iko i čuo za Dirka Novickog. On, zajedno sa Tonijem Parkerom i Emanuelom Đinobilijem, igra svoju verovatno poslednju sezonu u NBA ligi.
Svakome ko je ikada kročio na tlo Amerike zna koliko je bitno za NBA ligu da ima jake i relevantne Njujork Nikse. Sledeće sezone, nakon premnogo godina, opet će ih i imati, bez obzira gde Kris Pol bude nastavio karijeru. Dakle, još jedan razlog da se NBA ligi ne okrenu leđa.
Biti MVP ne znači biti i najbolji. Tako barem smatra dobar deo košarkaške javnosti, a Derik Rouz će imati idealnu priliku da ih razuveri, ili je da im zapuši usta možda prikladniji izraz. Rouz, čiji kvalitet igre beleži konzistentnost koja je jako retka u modernom sportu, mora još jednom da dokaže da je bolji od bilo kog drugog igrača na svojoj poziciji, pa bio on Kris Pol, Džon Vol, Rasel Vestbruk, Rejdžon Rondo ili Deron Vilijams.
Blejk Grifin jedan je od igrača sa najimpozantnijim fizičkim karakteristikama u istoriji lige, i činjenica je da će postati kandidat za MVP nagradu pre nego kasnije. Razlozi ne postoje da to ne bude već naredne sezone. Kada se to prevede na teren, dobiju se Los Anđeles Klipersi u plej-ofu, konačno, nakon šest godina. Ove godine treba očekivati i daleko bolje igre Erika Bledsoa, izdanka čuvenog Kentaki univerziteta i trenera Džona Kaliparija, kao i Erika Gordona i DeAndre Džordana.
Ne računajući Majami, tim o kome se najviše priča je, možda zvuči neobično, Oklahoma Tander. Tim sa jako mladim igračima, čiji potencijal nije moguće predvideti, predvođen Kevinom Djurantom koji se ni izbliza nije sasvim razvio kao igrač, sigurno nije nešto što treba propustiti. Serž Ibaka, Rasel Vestbruk i Kendrik Perkins ne služe kao ukras na terenu, što sve skupa navodi na zaključak da se jako ozbiljna košarka igra i na nešto ruralnijem Srednjem zapadu.
Druga ekipa koju nijedan poštovalac košarke ne sme da izgubi sa uma su i Portland Trejlblejzersi. Ako povrede, kojima su nažalost skloni, izbegnu Veslija Metjuza, LaMara Oldridža i Nikolasa Batuma, ova takođe mlada ekipa može da ponovi, ili lako i da premaši, neočekivani uspeh Memfisa iz prošle sezone.
I naravno, ono sto je svima na umu. Majami će beskrupulozno juriti iskupljenje za proteklu sezonu. Lebron Džejms, samoproklamovani kralj, očajnički će juriti prsten. Majami je ekipa koju ili volite ili mrzite, ali barem indiferentnost ne postoji. Sumnje i osporavanja neće prestati sve dok nakit ne bude došao na Saut Bič. Strpljenje Peta Rajlija, čoveka koji je sa Njujork Niksima raskinuo saradnju preko faksa i kome kurtoazija ne znači previše, je na izmaku. Izgovora više nema, titula se nakon šest godina mora vratiti na Floridu.
Retrospektiva nas uči da, u situacijama nalik ovoj, ne treba očekivati previše. Pojedini igrači nisu naročito vodili računa o svojoj formi, ili svom telu kad smo kod toga, a iskušenja mladosti i bogatstva često su prejaka. Manje od tri nedelje, koliko timovi imaju da urade pripremu nove sezone, taktičku, tehničku i fizičku, sigurno nije dovoljno.
Poseta sigurno neće biti adekvatna, gledanost takođe, barem ne u početku. Poražavajuće kada se ima u vidu uspeh iz prethodne sezone, na svakom polju, koji je mamio osmeh na lice svakom ljubitelju magične igre pod obručima. Dakle, šta prosečnog gledaoca, sa bilo koje strane okeana, može naterati da svoje vreme, ili svoj novac, posveti NBA ligi naredne sezone?
Odgovor se krije u pitanju. Zato što je ovo NBA liga, najbolja košarkaška liga na svetu, jedina američka profesionalna liga koja ima enormni globalni uticaj. Košarka ovde, bez obzira na okolnosti, novac izgubljen ili dobijen, promene pravila ili skraćenu sezonu, nema presedana u svetu. A na kraju, sve što je zaista i bitno je neortodoksno dodavanje, atraktivno zakucavanje, ubedljiv "pik end rol" ili koš za pobedu u poslednjoj sekundi. Sve ostalo je samo digitron, papir i olovka.
