Izvor: B92, 17.Dec.2018, 17:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dončić se "šali" sa NBA, Kavaj preuzima Lebronov tron
Luka Dončić je došao u NBA ligu i, posle minimalnog perioda adaptacije, pokazao svim Amerikancima da nije došao da se razvija, već da dominira. Međutim, nije samo Luka iznenađenje posle prvog kvartala NBA sezone.
U nedavno napisanom tekstu dotakao sam se "srpskih" ekipa – Denvera, Klipersa i Kingsa. Te tri ekipe definitivno su obeležile početak >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sezone, i to u pozitivnom smislu.
Sakramento održava svoj prosek i nastavlja da iznenađuje, Denver ne planira da siđe sa vrha, uprkos povredama, dok su Klipersi, ipak, popustili, kao što je bilo i očekivano.
Kada pričamo o iznenađenjima ne smemo izostaviti ni Luku Dončića. Malo ko nije impresioniran njegovim izdanjima u NBA ligi i, kada kažem da je to iznenađenje, možda nije za Evropljane koji su ga pomno pratili na Evrobasketu i u Evroligi, ali za većinu Amerikanaca svakako jeste.
Minulog leta nije samo draft obeležio NBA ligu, već i neke trenerske promene. Majk Budenholzer je napustio Atlantu i preselio se u Milvoki i od ekipe sa ogromnim potencijalom napravio, bez ikakvih većih promena, potencijalnog finalistu.
Toronto je i prošle sezone bio fantastičan, ali ove godine to izgleda dosta ozbiljnije. Tu, ipak, verovatno nije ključna promena trenera, a mislim da znate na koga ciljam...
Elem, da se vratimo na Dončića, za početak.
Od mnogih "zatucanih" američkih zaljubljenika u košarku, od kojih mnogi Sloveniju ne bi upseli da pronađu na mapi, slušali smo priče da Dončić neće uspeti jer – nije igrao koledž košarku.
Nije prošao taj američki sistem, dobro, ali ono što je on uradio u Evropi ostalo je istorija koji niko nikada nije, niti će ispisati. Luka je dominirao, osvojio sve, otišao "preko bare" i nastavio da se "šali" sa protivnicima.
Dalas igra daleko iznad očekivanja, pogotov za ekipu koja nije mnogo promenila iz prošle sezone, koju je završila jako loše. Uz Dončića, najveću razliku u odnosu na prošlu sezonu pravi i bivši centar Klipersa Diandre Džordan, koji beleži 11 poena i 13,6 skokova po meču.
Diandre je Mavsima doneo preko potrebnu sigurnost u reketu, što defanzivno što ofanzivno, a uz dobru igru Herisona Barnsa i Vesa Metjuza Dalas predstavlja pravu pretnju da se, mimo očekivanja, priključi borbi za plej-of.
Mora se istaći i da je dobrim igrama doprineo i mladi Denis Smit Junior, koji je značajno popravio šut, pre svega, i za kojeg ima dosta mesta za napredak.
I dok Dončić bez problema ubacuje 17,8 poena po utakmici, uz to "kupi" i skoro sedam skokova i 4,5 asistencija, on ujedno ima i najveću minutažu u celoj ekipi – jedan ruki kojem je tek 19 godina. Tu i leži uspeh Dalasa, a za to je zaslužan i Rik Karlajl.
Šta se desilo sa Milvokijem? Baksi su prošle sezone bili sedmi, bez nekih velikih očekivanja u plej-ofu, bez nade da mogu da idu i do samog kraja.
Dobro, došao je Bruk Lopes, koji da budem iskren u nekim utakmicama izgleda kao Kari, ali da li je to dovoljno da jedan tim "skoči" sa sedmog na drugo mesto Istoka?
Promenio se trener – umesto neiskusnog i trapavog Džejsona Kida, koji je većinom prošle godine vodio tim, došao je veoma cenjeni Majk Budenholzer.
Milvokijev nije samo unapredio stručni štab, već je iz minusa otišao u poveći plus. To pokazuje i njihova igra, kao i, naravno, rezultati, atmosfera u timu... Sve što se može videti "sa strane".
Budenholzer je dugo bio pomoćnik Gregu Popoviču, te je 2013. dobio prvi samostalan posao u Atlanti. Hoksi su imali prosečnu ekipu, bez ijednog pravog Ol-stara. Tu su bili Džef Tig, Kajl Korver, Pol Milsap i Al Horford.
Uz dužno poštovanje prema svoj četvorici, oni nisu bili zvezde, ali jesu svakako odlični igrači. Ono je tu ekipu Atlante učinilo značajno boljom nego što jeste bio je trener, koji je i bio zaslužan zašto su se četvorica pomenutih našli na istom Ol-staru i zašto je, na prvi pogled malo iznad prosečna ekipa Hoksa išla i do finala Istoka.
Budenholzer je svoju košarkašku viziju sa Atlante preneo na Milvoki, uposlio svakog igrača na najbolji mogući način, pa sada Baksi imaju 19-9 i drugo mesto Istoka, nešto što je prošle godine bila misaona imenica.
I, dok mnogi veličaju Janisa Adetokumba, čiji napredak i doprinos su svakako ogromni, pravi razlog ovog "skoka" nalazi se van terena, na najbližoj klupi.
"Čarls Barkli je rekao da su Golden Stejt Voriorsi, Denver Nagetsi i Toronto Reptorsi tri najbolja tima u NBA".
Pored Golden Stejta, za koji ne treba trošiti reči, Jokićevog Denvera, mora se istaći i fantastični Toronto, koji posle 30 i kusur kola ima najbolji učinak u celoj ligi.
Toronto je na kraju prošle sezone raskrstio sa trenerom koji je imao najbolji procenat pobeda u istoriji franšize, Dvejnom Kejsijem. I, dok su mnogi i dalje bili pod utiskom, Nik Nurs je preuzeo "kormilo" Reptorsa i, za sada, odlično ga obavlja.
Ipak, mora se jasno istaći glavni razlog "nikad boljeg Toronta", kako su mnogi američki stručnjaci istakli. Taj razlog je Kavaj Lenard, jedan od najboljih igrača lige već dugi niz godina, koji je u Kanadu došao umesto Demara Derozana, a usput poveo i Denija Grina.
Mnogi su mislili da su obe ekipe tim trejdom dobili najbolje što su mogli, ali posle prvog dela sezone možemo da zaključiti da je Toronto, koji je najbolji u NBA, prošao mnogo bolje od San Antonija, koji je pri dnu Zapada.
Reptorsima nikada nije bio problem da u regularnom delu sezone ostvare fantastične rezultate i ruše favorite, ali su često ostajali bez boljeg učinka u doigravanju iz nepoznatig razloga (čitajte Lebrona Džejmsa).
Ove godine "kralj" više nije tu, a na Istoku, izuzev Bostona, Milvokija i Filadelfije, nema nikakvih konkurenata za finale. Možda bi baš Kavaj mogao da preuzme Lebronov "tron" i postane šampion Istoka.
Bilo kako bilo, ispred nas je veoma zanimljiva sezona u kojoj smo već videli dosta iznenađenja, a još nismo ni na polovini...
Luka Nikolić
.jpg)
