Izvor: Politika, 08.Nov.2015, 10:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako je Tadić postao drugi Čedomir Jovanović
Dok lider LDP-a godinama priča o ulasku Srbije u NATO i ugroženosti LGBT populacije, predsednik SDS-a u poslednje vreme ponavlja njegovu retoriku, iznoseći drugačije stavove u odnosu na vreme kad je bio šef države
„Srbija treba da razmišlja o članstvu u NATO-u i da pravno reguliše prava LGBT populacije.” Nema u ovoj izjavi ništa čudno ili novo, posebno ako je od Čedomira Jovanovića. Ali nije. Prethodni citat sumira nedavne reči >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Borisa Tadića, bivšeg predsednika Srbije, koji to za vreme trajanja državne funkcije nijednom nije izrekao javno. Sada, kao lider opozicione Socijaldemokratske stranke, izgleda da menja kurs. U aprilu je počeo da govori o NATO integracijama, dok je juče izjavio da se zalaže za legalizaciju istopolnih brakova i mogućnost da takvi parovi usvajaju decu.
„Ja sam (za vreme predsedničkog mandata) zastupao stanovište da država verovatno ne bi trebalo da dozvoli usvajanje dece u istopolnim brakovima. Danas mislim da je više argumenata da se i to može odobriti, po regulisanoj proceduri”, kazao je Tadić za Betu, priznajući da je „sada možda i korigovao” neke od svojih ranijih stavova.
Tako se, a verovatno ne samo zbog toga, kvalifikovao za savez sa Jovanovićevom Liberalno-demokratskom partijom (LDP), koja se za ovakve ideje zalaže od osnivanja, pre 10 godina. Ovakvo približavanje stavova zapravo je odjek njihovog zajedničkog pohoda na cenzus, koji će biti ozvaničen danas.
Ali, zašto Tadić sada postaje „verzija 2.0” Čedomira Jovanovića, to jest zašto jedna parlamentarna stranka na čijem je čelu nekadašnji stanar Andrićevog venca saobražava politiku i retoriku partiji koja na prošlim izborima nije dosegla cenzus? Nije valjda da LDP sada ima veći koalicioni kapacitet od SDS-a?
Za to što je Tadić krenuo ka Jovanoviću, a ne obratno,
razlog je, prema mišljenju političkog analitičara Dejana Vuka Stankovića, to što lider SDS-a želi da profiliše svoju stranku i predstavi se kao veći evropejac od naprednjaka.
„On želi da zaštitni znak njegove partije bude ono što se vezuje za evropski put Srbije, čiji su sastavni deo NATO i potpuna legalizacija LGBT prava. I SDS i LDP žele da se predstave kao neka vrsta autentičnih proevropskih partija, misleći da Evropa kao vrednost i cilj politike Srbije figurira kod jednog dela biračkog tela koji je nekad podržavao DS i LDP”, ističe Dejan Vuk Stanković.
Savez dve stranke, čini se, svojim beskompromisnim evroatlantskim stavom ne želi samo da oponira proevropskoj politici vlade već i trenutno najvećoj opozicionoj stranci slične orijentacije. Reč je o partiji matici, koja je i Tadića i Jovanovića lansirala u političku orbitu i koju su njih dvojica pre dva dana pozvali da im se pridruži u zajedničkom nastupu „građanskog bloka” u nastajanju. Uzalud. Demokratska stranka im se neće priključiti, što je juče ponovio i njen lider Bojan Pajtić.
„Mi nismo promenili stav (prema koaliciji SDS–LDP). Ne bih ga dalje obrazlagao jer ne želim od toga da pravim temu. Mi se koncentrišemo na vlast”, rekao je Pajtić.
Pomenuti stav demokrata glasi da će savez SDS-a i LDP-a biti pod pokroviteljstvom Aleksandra Vučića, jer se obe stranke koje ga čine ne upinju da kritikuju vladu.
Demokrate će se zbog toga držati po strani, baš kao i njihova delegacija pre dva dana na proslavi desetogodišnjice LDP-a u Domu omladine. Dok se Tadić, kao specijalni gost na slavlju, srdačno izgrlio s domaćinom Jovanovićem, zvanice iz DS-a – Gordana Čomić, Aleksandra Jerkov i Branimir Kuzmanović – posmatrale su taj izliv prisnosti iz ćoška sale. Pajtić nije namerno bojkotovao rođendan LDP-a – kaže da bi im se i sam pridružio da nije u isto vreme imao gostovanje na valjevskoj televiziji.
Možda će biti na sledećoj proslavi, nikad se to ne zna na srpskoj političkoj sceni. Niko 2005. ne bi mogao da zamisli ovako srdačan zagrljaj Tadića i Jovanovića, pošto je osnivač i lider LDP-a te godine izbačen iz Tadićevog DS-a. Prethodno je izgubio trku za potpredsednika demokrata i to posle, najblaže rečeno, čudnog glasanja. Koja ih je to sila, osim namere da pređu cenzus, sada spojila?
U kumovanju ovoj saradnji, Dejan Vuk Stanković ne bi isključio razne unutrašnje i spoljašnje uticaje, ali smatra da ovaj savez nije konstrukcija nekog centra moći već logičan potez čiji je cilj da opstanu na sceni.
„Takođe, dileme oko NATO-a i Kosova se i bez SDS-a i LDP-a nameću same po sebi. Ovo je pokušaj da se nekadašnji politički rivali osveže u nekom drugom kontekstu, s ciljem da se animira politički pasivan deo biračkog tela koji je nekad glasao za Tadića i Jovanovića, odnosno DS i LDP”, ističe ovaj analitičar.
Odbijanje DS-a da im se priključi za njega je očekivano, jer su vođe LDP-a i SDS-a u poslednje dve godine u rivalstvu s tom partijom.
„Ti sukobi su postojali bez obzira na sličnost pojedinih uverenja tri stranke. Takođe, Tadić je objektivno oštetio demokrate u finišu prošle izborne kampanje i to je nešto preko čega DS ne može da pređe”, zaključuje on.
Bar ne u ovom izbornom ciklusu.
Pogledaj vesti o: NATO
.jpg)
