Izvor: Akter, 03.Sep.2014, 18:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Samit NATO u jeku ukrajinske krize

Estonija je pozvala zapadnu alijansu da postavi vojne baze na njenoj teritoriji kako bi se zaštitila od Rusije

Dva dana uoči godišnjeg samita NATO, Estonija je pozvala zapadnu alijansu da postavi vojne baze na teritoriji te balticke države kako bi se zaštitila od susedne Rusije i odagnala strahovanja da bi mogla biti sledeća meta, posle Ukrajine., Estonski predsednik Tomas Hendrik Ilves tim je povodom izjavio: "Ne treba nam NATO koji se sastoji od dve >> Pročitaj celu vest na sajtu Akter << odvojene strukture zemalja: sa stalnim bazama NATO i bez njih. To je pogrešan signal koji se upućuje potencijalnom agresoru".

U Njuportu, velškom gradu smeštenom nepunih dvadesetak kilometara istočno od Kardifa, u kojem se 4. i 5. septembra održava godišnji samit NATO, pre četiri dana protestovalo je oko hiljadu mirovnih aktivista protiveći se održavanja tog skupa.

U susret tom skupu, a u svetlu ukrajinske krize, "Fajnenšel tajms" piše da sedam savezničkih zemalja Alijanse nameravaju da oforme nove snage za brzo reagovanje od najmanje 10.000 vojnika, u okviru planova jačanja odbrane. Takođe se očekuje da na skupu u Njuportu bude otvoreno pitanje formiranja velike baze NATO u istočnoj Evropi.

NATO je, inače, 27. avgusta obelodanio da planira da, kao odgovor na rusku pretnju, postavi vojne baze u istočnoj Evropi, što je za britanski "Gardijan" potvrdio generalni sekretar vojne alijanse Anders Fog Rasmusen.

Prethodno je glavnokomandujući Združenih snaga NATO u Evropi Filip Bridlav predložio Alijansi da opremi jednu bazu na istoku Evrope bliže ruskoj granici kako bi "brže odgovorila na svaku pretnju od strane Rusije". Kako je objavio britanski "Tajms", najverovatnije bi se ta baza smestila u Šćećinu, baltičkoj luci u Poljskoj, nedaleko od granice s Nemačkom.

Bridlav je tom prilikom apelovao da NATO uloži više napora kako bi obezbedio garancije Poljskoj, Letoniji, Litvaniji i Estoniji, za šta je, kako je naveo, potrebno preneti neophodne resurse na istok.

Iz toga je Itar-Tas zaključio da će se pitanje formiranja najveće baze NATO-a u istočnoj Evropi razmatrati upravo na predstojećem godišnjem samitu Alijanse, u Njuportu, u septembru.

Inače, 30. aprila su četiri danska vojna aviona F-16, u čijoj pratnji bio i tim za podršku od 60 ljudi, stigla u Estoniju, u bazu Amari, na zapadu te zemlje, i to je bilo prvi put da se letelice NATO stacioniraju u ovoj baltičkoj državi u susedstvu Rusije.

Po rečima estonskog premijera Taavi Roivasa, otvaranjem baze Amari za redovne letove aviona NATO povećava se bezbednost regiona, pri čemu se radi i na tome da estonski NATO saveznici trajno ostanu u toj zemlji.

Prethodno je jedina vazduhoplovna baza NATO na Baltiku bila Siauliai, na severu Litvanije.

Tri dana ranije, u Estoniju je stiglo i 150 američkih vojnika, četvrtina snaga koje su Amerikanci uputili u Poljsku i baltičke države. Britanija je takođe u Litvaniju poslala četiri borbena aviona tipa "Tajfun", Poljska četiri aviona "Mig 29", dok je Francuska u Poljsku poslala četiri svoja vojna aviona ripa "Rafal". Tri baltičke zemlje postale su članice NATO 2004. godine.

U to vreme, i bivša ukrajinska premijerka Julija Timošenko izjavila je da Ukrajina "mora biti članica NATO" kako bi mogla da se odbrani od ruske agresije.

"Putinov rat protiv nas promenio je mentalitet Ukrajinaca i preokrenuo nas da idemo u drugom strateškom pravcu. NATO je najbolji izbor za Ukrajinu", rekla je Timošenko.

Rusija je, s druge strane, 19. aprila upozorila da će biti prinuđena da preduzme mere ukoliko se NATO približi njenim granicama.

Pres sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov ocenio je 19. aprila da bi dalje širenje Alijanse ka granicama Rusije značilo prekrajanje celokupne evropske strukture bezbednosti.

"To će predstavljati ozbiljnu pretnju za nas", rekao je Peskov, gostujući u jednoj televizijskoj emisiji.

Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen je nekoliko dana ranije bio zatražio da Moskva povuče trupe sa ukrajinske granice, da se distancira od "separtista" i preduzme korake za smirivanje krize u toj zemlji.

NATO je početkom aprila saopštio da prekida "čitav kompleks vojne i civilne saradnje", a parlamentarna skupština Alijanse je prekinula saradanju sa ruskom Federalnom skupštinom, na šta je Rusija reagovala pozvavši na konsultacije glavnog vojnog predstavnika Rusije pri Alijansi Valerija Jevnjeviča, budući da ni Moskva "ne vidi mogućnost nastavka uobičajene vojne saradnje sa NATO".

Ukrajinska kriza je počela kada je tadašnji predsednik Viktor Janukovič u novembru prošle godine odustao od potpisivanja Sporazuma o pridruživanju sa EU, posle čega su usledili protesti i njegovo svrgavanje početkom godine.

Nove vlasti u Kijevu nije priznao Krim, i na poluostrvu je 16. marta održan referendum na kojem se 97 odsto birača koji su glasali opredelilo za odvajanje od Ukrajine i pripajanje Rusiji, što je Rusija prihvatila.

Inicijativi za otcepljenje se priključio i jugoistočni region Donbas s većinskim ruskim stanovništvom.

Otcepljenje Krima nije priznao ni Kijev ni međunarodna zajednica, a u višemesečnim oružanim sukobima koji su usledili između ukrajinskih i proruskih snaga život je izgubilo više od 2.500 ljudi.
Pogledaj vesti o: NATO skup,   NATO

Nastavak na Akter...