Izvor: Blic, 27.Avg.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ruski i američki brodovi u Crnom moru
Dan posle ruskog priznanja nezavisnosti Abhazije i Južne Osetije, termin „hladni rat" se ekspresno vratio u upotrebu u verbalnoj oluji koja se sa Zapada obrušila na zvaničnu Moskvu. Termin je prvi upotrebio Dmitrij Medvedev, ruski predsednik, nekoliko sati po priznanju dve gruzijske teritorije, rekavši da se Rusija „ne plaši novog hladnog rata" i dodao da „ako na Zapadu žele da sačuvaju dobre odnose sa Rusijom, razumeće razloge naše odluke".
Rusija je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << juče zvanično obavestila UN o priznavanju nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije, a Gruzija je povukla gotovo sve svoje diplomate iz Moskve. Zvanični Tbilisi je rekao da će tragati za mirnim rešenjem, dok su zemlje EU i SAD reagovale veoma oštro. Nikola Sarkozi, francuski predsednik, rekao je juče da je „potpuno neprihvatljiva odluka koja predviđa jednostranu promenu granica Gruzije" i pozvao Rusiju da „bez odlaganja" povuče svoje snage iz Gruzije na položaje pre početka sukoba.
Sarkozi je juče telefonom razgovarao sa Medvedevom, kao i nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je juče oštro osudila potez Moskve.
Dejvid Miliband, britanski ministar spoljnih poslova založio se juče za stvaranje širokog fronta protiv Rusije.
„Ruski predsednik je rekao da se ne plaši novog hladnog rata... Ne želimo novi hladni rat i Medvedev ima veliku odgovornost da ga ne započne", rekao je Miliband.
U kritikama je najdalje otišao Bernar Kušner, francuski ministar spoljnih poslova, koji je u intervjuu za Radio „Evropa 1" optužio ruske snage da sprovode etničko čišćenje u Južnoj Osetiji.
Iako je posle iznenadnog priznanja gruzijskih teritorija odmah počelo da se govori o izolacijji Rusije i potpunom okretanju od Zapada, ruski, ali i zapadni analitičari s kojima je „Blic" juče kontaktirao objašnjavaju da su šanse za to gotovo nepostojeće.
Aleksej Gromiko, zamenik direktora Instituta za Evropu Ruske akademije nauka, za „Blic" kaže da na Zapadu, pa i u EU, ima pokušaja da se izoluje Rusija, ali smatra da oni neće uroditi plodom jer je ekonomija iznad svega.
„Uz to, u EU, baš kao i oko Kosova, neće biti uspostavljen jedinstven front protiv Rusije. Rezolucija koju najžešći protivnici Rusije u EU pripremaju neće proći na samitu EU 1. septembra i sve će se završiti opštim kritikama Moskve bez konkretnih mera", uveren je Gromiko. On dodaje da najviše što se može očekivati jeste usporavanje pregovora o sporazumu o partnerstvu Rusije i EU koji su ionako sporo išli.
Januš Bugajski, direktor Programa za nove evropske demokratije vašingtonskog „Centra za strateške i međunarodne studije" za „Blic" navodi da je „izolovanje Rusije u međunarodnim institucijama više simbolična i kratkotrajna nego stvarna pretnja Vašingtona". On kaže da NATO, ako želi da vrati kredibilitet nakon neuspeha u Gruziji, mora da preduzme mnogo odlučnije korake.
„Prvo - Gruziji i Ukrajini mora biti ponuđen akcioni plan za članstvo u NATO, a sigurnost postojećih članova mora biti povećana prebacivanjem NATO infrastrukture na njihove teritorije. Obezbeđivanje raketa „patriot" Poljskoj trebalo bi da bude prvi korak u tom procesu. Drugo - rusko priznanje Južne Osetije i Abhazije ustanovljava presedan. Možda je vreme da Vašington počne da podržava nezavisnost Čečenije i drugih naroda koji ne žele da žive pod kontrolom Moskve", navodi Bugajski.
Antonio Misiroli, direktor istraživačkog odeljenja briselskog Centra za evropsku politiku (EPC), ne veruje da će EU pribeći sankcijama prema Rusiji, pošto su „države poput Nemačke, Francuske, Italije, pa i Grčke prinuđene na ograničene reakcije, imajući u vidu njihovu potrebu za energentima iz Rusije".
Izolacija i samoizolacija Moskve je veoma rizična jer će to samo ojačati autoritarne tendencije u Rusiji, a najveću štetu od toga imaće Zapad, upozorio je za „Blic" Sergej Markedonov, direktor spoljnopolitičkog odeljenja Instituta za političku i vojnu analizu. On veruje da zapadni političari, koji pozivaju na izolaciju i kažnjavanje Rusije, direktno rade za ruske jastrebove.
„Kod nas postoji uticajan krug ljudi u vlasti koji zastupa tezu da u samoizolaciji nema ničeg strašnog. To nisu mejnstrim političari, ali bi njihove pozicije mogle da ojačaju, ako se istraje u apelima da se Rusija kazni zbog Gruzije", ističe analitičar.
Ruski i američki brodovi u Crnom moru
U Crnom moru, ispred obala Gruzije, juče su plovili američki i ruski vojni brodovi - brod Obalske straže SAD „Dalas" juče je dopremio humanitarnu pomoć u gruzijsku luku Batumi, a odustao je od prvobitnog plana da pristane u Potiju, jer tu gruzijsku luku i dalje drže ruske vojne snage. U luku Batumi je 24. avgusta uplovio i američki razarač „Mekfol", a treći američki brod koji se očekuje, „Maunt vitni" iz Šeste američke mornaričke flote, napustio je juče italijansku luku Gaeta i uputio se ka Crnom moru. U isto vreme grupa borbenih brodova ruske Crnomorske flote, predvođena strateškom raketnom krstaricom „Moskva", uplovila je u teritorijalne vode Abhazije. Ruski predsednik Medvedev je u intervjuu Bi-Bi-Siju, odgovarajući na pitanje da li Rusija vrši pomorsku blokadu Potija, rekao da „blokade nema". Igor Kasatonov, bivši prvi zamenik komandanta ruske mornarice, rekao je agenciji Interfaks da grupa brodova koju NATO planira da formira u Crnom moru prelazi borbeni potencijal ruske Crnomorske flote, ali da Rusija u slučaju neophodnosti može da angažuje i druge vidove oružanih snaga, uključujući avijaciju.
.jpg)
