Izvor: Politika, 09.Jun.2015, 15:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako Moskva drma kavez sankcija
Vašington i Berlin pokušavaju da otklone i teoretsku šansu da neka evropska država spreči nastavak kažnjavanja Moskve još godinu dana
Produžetak evropskih sankcija Rusiji možda će ići teže nego kada je pre godinu dana američki predsednik Barak Obama okupio ključne saveznike na zadatku kažnjavanja Rusije povodom Ukrajine, iako se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << front za izolaciju Vladimira Putina zasad još održava. Amerikanci ulažu napore da tako i ostane, ali ne kriju zabrinutost. Tako jučerašnji „Njujork tajms” sa izvesnom dozom čuđenja otkriva kako Rusija protiv Zapada ne ratuje samo tenkovima, artiljerijom i vojskom nego i novcem, ideologijom i dezinformacijama.
Šta je posredi? Dogodilo se da „trolovi” ili „botovi” redovno „napadnu” „Njujork tajms” i ostave stotine negodujućih, kritičkih komentara na tekstove o Ukrajini ili Rusiji. Dogodilo se da zbog predstavljanja druge strane medalje o ukrajinskom ratu na društvenim mrežama – recimo o snajperskoj vatri na kijevskom Majdanu ili pogibiji civila u istočnoj Ukrajini u granatiranjima kijevske vojske (o kojima se slabo gde izveštava na Zapadu) – kanadski nacionalni orkestar otkaže nastup svetski poznate ukrajinske pijanistkinje Valentine Lisice i da deo američke i evropske kulturne elite zbog toga negoduje protiv cenzure.
Vašingtonu i EU se zapravo dogodilo upravo ono što su običavali da rade drugima. Obamina administracija i njeni evropski saveznici otkrivaju da duboko na svojoj teritoriji, kod kuće, moraju da se bore protiv Moskve: protiv načina na koji ona brani svoju ekonomiju i utiče na evropsko političko mišljenje.
„Njujork tajms” je zabrinut da bi Kremlju moglo da uspe da destabilizuje Evropsku uniju, to jest da naruši konsenzus protiv „ruske agresije”.
Iz zapadnog ugla opasnost od sankcija Rusiji leži u tome što bi, ukoliko Moskva uspe da „odvoji” jednu jedinu članicu Evropske unije, teoretski mogla da spreči 25. i 26. juna obnavljanje ekonomskih sankcija Rusiji, koje će jednostavno isteći ukoliko ne bude saglasnosti svih zemalja članica.
Potpredsednik SAD Džozef Bajden upozorio je prošlog meseca da Rusija, „dok pokušava da prodrma kavez (sankcija), naporno radi na tome da privuče političke snage u EU finansirajući i levičarske i desničarske stranke širom Evrope”. „Predsednik Putin vidi takve političke snage kao koristan alat kojim će napraviti pukotinu u evropskom političkom telu”, rekao je Bajden.
Da li je to samo Grčka, koja pokušava da skine finansijsku omču s vrata, Francuska, koja ne zna šta će sa „mistralima” i kreditom ruske banke Nacionalnom frontu Marin le Pen, Mađarska Viktora Orbana, koji svake nedelje zabode po jedan trn u evropsku petu?
„U pogledu ruskog novca, da, naravno da smo zabrinuti. Jer je jasna strategija Kremlja da pokuša da potkupi, da tako kažemo, braću koja mogu biti manje ili više ranjiva uoči odlučivanja o sankcijama do kraja juna”, bio je zabrinut britanski ministar spoljnih poslova Filip Hamond prošle nedelje, dodavši da „ruskoj pažnji svakako nije promaklo da je za neuspeh potreban samo jedan glas protiv”.
Ono što najviše brine Zapad jeste to što su ruski uticaji poprimili različite oblike. Na prvom mestu je zavisnost od ruskog gasa i činjenica da onemogućavanjem „Južnog toka” „opasnost” od zainteresovanih južnobalkanskih zemlja nije prestala. Grčka se bori za novi projekat gasovoda, a to je pokušala i Makedonija. Američki analitičari primećuju da ruski oligarsi drže toliko svog novca na Kipru da se ova ostrvska država smatra finansijskom ispostavom Moskve.
Mnogo pre krize u Ukrajini novac je za Putina postao sredstvo kojim pokušava da oblikuje događaje na Zapadu.
Za nekoliko godina Rusija je, u vidu vladinih sponzorstava, u novine i sajtove uložila novac u 26 zemalja (uključujući i „Njujork tajms”, tvrdi ovaj list). U skorije vreme ona je predložila proširenje svoje međunarodne televizijske mreže preko koje ukazuje na mane Zapada.
Ipak, američki zvaničnici i evropske diplomate kažu da su uvereni da će sankcije za manje od tri nedelje biti obnovljene na samitu EU u Briselu. Izgleda da su se gospođa Merkel i Barak Obama o tome već dogovorili, a male zemlje u EU, računa se, svakako neće imati snage da se suprotstave Vašingtonu, Berlinu i Briselu.
Pogledaj vesti o: Vašington, Nju Jork
