Izvor: Politika, 19.Maj.2014, 12:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Balansiranje između Moskve i Brisela
EU može da „kazni” Srbiju zbog toga što se ne pridružuje stavu većine evropskih zemalja u pogledu uvođenja sankcija Rusiji tako što će kasnije otvarati pregovaračka poglavlja ili što će postavljati strože uslove za njihovo zatvaranje
Sve dok EU nema jedinstven stav u kažnjavanju Rusije zbog ukrajinske krize, Beograd neće morati da uvodi sankcije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Moskvi. Kada bi odluka Brisela o tome bila stoprocentno jedinstvena, pritisak bi, sasvim sigurno, bio veći, i Srbija bi trpela posledice.
„Dok god oni u EU nisu jedinstveni – kao što je to i u slučaju Kosova, gde pet država ne priznaje Kosovo – mi tu imamo prolaz”, tvrdi naučni savetnik Instituta za evropske studije Slobodan Zečević.
Prostor u kojem srpski zvaničnici mogu da zadrže kurs neutralnosti u pogledu uvođenja sankcija Rusiji i da ne ugroze put zemlje ka EU u ovom trenutku postoji, mada je on veoma uzak. Budući da Beograd još nije počeo pregovore sa Briselom u oblasti zajedničke spoljne i bezbednosne politike, nema ni konkretnu političku obavezu da svoje poteze u toj oblasti usklađuje sa evropskim koracima.
Takvo balansiranje kada je u pitanju kurs neutralnosti i vođenje samostalne spoljne politike bez usklađivanja koraka sa Briselom biće moguće sve do ulaska u EU, ali pravi test će biti otvaranje poglavlja 31 o spoljnoj politici.
Ali, Brisel, ipak, može da „kazni” Beograd zbog toga što se ne pridružuje stavu većine evropskih zemalja u pogledu uvođenja sankcija Rusiji tako što će kasnije otvarati pregovaračka poglavlja ili što će postavljati strože uslove za njihovo zatvaranje.
Da EU u rukama drži potencijalnu „packu”, pokazuje i to što se se poslednjih dana pojačavaju pritisci evropskih zvaničnika na Srbiju kroz izjave britanskog premijera Dejvida Kamerona, šefa delegacije EU Majkla Davenporta i ambasadora Francuske Fransoa-Gzavijea Denioa.
Na pitanje koliki je zapravo prostor u kojem Srbija može da se kreće, a da ne dovede u pitanje svoje približavanje EU, ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije u Vladi Srbije Jadranka Joksimović za „Politiku” kaže: „Naravno da status kandidata za članstvo u EU nosi sa sobom određene obaveze u pogledu usaglašavanja sa platformama zajedničke spoljne, bezbednosne i odbrambene politike, sadržanih u poglavlju 31, i mi smo toga svesni. Taj proces usaglašavanja intenziviraće se napredovanjem Srbije do punopravnog članstva, kada će i Srbija učestvovati u procesu donošenja odluka o zajedničkoj spoljnoj politici. Istovremeno, pravo je svake suverene zemlje da ima i širi spoljnopolitički okvir u kojem se kreće na međunarodnoj sceni, koji omogućava realizaciju svih postavljenih spoljnopolitičkih ciljeva Srbije, uključujući i održavanje prijateljskih i razvijanje ekonomskih odnosa sa Ruskom Federacijom, po čemu Srbija nije izuzetak u odnosu na ostvarivanje ekonomskih interesa pojedinih evropskih država”, kaže Joksimovićeva.
Setimo se i da je kancelarka Angela Merkel istupila protiv ekonomskih sankcija Rusiji zbog situacije u Ukrajini jer bi one mogle negativno da utiču na nemačku ekonomiju.
Atomijum, najprepoznatljivija građevina u Briselu (Foto www.shc.hu)
Srbija je ipak u drugačijoj poziciji. Obaveze koje proizlaze iz procesa evropske integracije su, kako objašnjava specijalni savetnik nekadašnjeg ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića Nikola Jovanović, ili pravnog karaktera – a to su obaveze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju – ili političkog karaktera – one koje proizlaze iz procesa pregovora.„Srbija još nije počela pregovore u oblasti zajedničke spoljne i bezbednosne politike –ZSBP, pa se ne može govoriti o konkretnoj političkoj obavezi usklađivanja u ovom slučaju”, tvrdi Jovanović.
„U SSP koji je Srbija ratifikovala, usklađivanje u oblasti ZSBP se ne propisuje u normativnom delu, već se kaže da u političkom dijalogu između strana treba težiti konvergenciji sa ZSBP. Dakle, ne postoji pravna obaveza kao takva, ali treba da se demonstrira napor i dobra volja za usklađivanjem”, kaže on i ocenjuje da se iz izjava zvaničnika EU Ketrin Ešton i Štefana Filea (koji su poručili da Brisel neće tražiti od Srbije da se opredeljuje između EU i Rusije) vidi da su oni prepoznali ovu fleksibilnost koju Srbija ima u ovoj fazi evropske integracije i da pokazuju razumevanje za naš stav, posebno imajući u vidu praksu da se Srbija obično ne pridružuje sankcijama, zbog negativnog iskustva koje je sama imala sa takvom vrstom mera.
I Zečević ističe da postoje dva aspekta – pravni i politički. „Kad je reč o pravnom aspektu, najvažnije odluke u oblasti spoljne politike u EU donose se jednoglasno, što znači da neka država može da bude protiv, a ostavljena je i mogućnost da bude konstruktivno uzdržana, to jest da ne smeta drugima da, recimo, osuđuju Rusiju, ali da sama ne učestvuje u tome”, kaže on.
Što se tiče političkog aspekta i činjenice da nam Kameron, Davenport i Denio kažu da bi bilo dobro da sledimo, praktično, odluku većine u EU, ovaj naš sagovornik ukazuje da najvažnije države u EU vode akciju protiv Rusije, te da će se, ako bude jednoglasno doneta odluka o sankcijama, čak i sa uzdržanim glasovima, smatrati da je logično da zemlje koje pretenduju da postanu članice to prate.
Šta onda Srbija, kao zemlja koja je potpisala SSP i zvanično otvorila pristupne pregovore, može da uradi? „U principu, možemo ono što smo sada uradili – da kažemo da želimo u EU, ali da u ovom trenutku ne želimo da uvodimo sankcije Rusiji.” On je pak uveren da će onoga trenutka kada u pregovorima otvorimo poglavlje 31 rasti i pritisak EU za usklađivanjem u ovoj oblasti. Zapravo, Brisel može da kaže da to poglavlje – za koje bi eksplanatorni skrining trebalo da bude održan 1. jula ove godine, a bilateralni marta 2015 – neće otvoriti ili da ga, ako bude otvoreno, neće zatvoriti sve dok se mi ne pridružimo sankcijama, što je verovatnije.
S druge strane, treba ukazati i na to da situacija s Ukrajinom Srbiji ipak ide u prilog, jer je sada EU jasno da je gore kada neko nije u sistemu nego kada jeste. „To znači da EU prema nama može da ima blaži stav, jer će joj biti u interesu da nas uključi u svoj sistem. A ako smo van članstva, to je za njih već potencijalni problem”, ocenjuje Zečević.
Biljana Čpajak
objavljeno: 19.05.2014.
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini, Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
