Izvor: Politika, 21.Jul.2014, 14:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
CINS:Sporna privatizacija Industrije precizne mehanike?
BEOGRAD – Problematična privatizacija nekada uspešne Industrije precizne mehanike (IPM) omogućila je poznatom privredniku Toplici Spasojeviću i njegovom partneru da postanu vlasnici zgrade na atraktivnoj lokaciji, ali ni čvrste veze sa Miroslavom Miškovićem nisu bile dovoljne da u tom poslu profitiraju, tvrdi se u analizi Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).
Spasojević, međutim, negira da je kupio IPM samo da se domogne nekretnine i ističe da je želeo da u toj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << firmi nastavi proizvodnju. Ovaj srpski biznismen kaže da je u tu investiciju ušao u nadi da će država uspeti da privatizuje dva velika sistema, IMT i IMR, što bi osiguralo plasman mašinskih delova, koje je prozvodio IPM. To se pak nije dogodilo, ističe se analizi CINS-a.
Sindikat radnika IPM-a je, poseća se, u julu prošle godine podneo krivičnu prijavu protiv Toplice Spasojevića, Dragana Milojevića, direktora IPM-a, i čelnih ljudi Agencije za privatizaciju: Vladislava Cvetkovića, direktora u vreme okončanja procesa privatizacije, Julijane Vučković i Nenada Vulića, iz Centra za kontrolu u Agenciji.
Još se čeka da Uprava kriminalističke policije pošalje izveštaj koji je tražilo Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu, napominje se u analizi CINS-a i dodaje da je proizvodnja u IPM-u skoro ugašena, a radnici nisu primili plate za više meseci. Ove nedelje im je, kažu, isplaćena januarska plata.
Trenutno fabrika IPM zapošljava 294 radnika, a jedan deo njih je od marta često na prinudnom odmoru. U pogonu fabrike izmeštenom u industrijski deo u Grockoj radi svega 34 radnika.
ITM Industrokomerc je 2007. kupio državni udeo u visini od 70 odsto IPM-a, za nešto više od šest miliona evra, a do danas je taj udeo porastao na 79 odsto. U fabrici je tada radilo više od 600 radnika.
Novi vlasnici su se obavezali da će uložiti skoro četiri miliona evra u osnovna i obrtna sredstva u prve tri godine, kako je CINS-a video u privatizacionom ugovoru. U izveštaju CINS se dodaje se da ITM Industrokomerc za tri godine nije uložio obećanu sumu u samu proizvodnju.
IPM danas ima 39 hipoteka u vrednosti od tri miliona evra koje duguje bankama, saznao je CINS uvidom u beogradski katastar.
Od tri miliona evra, koliko je IPM dugovao bankama do sada, tvrde u CINS, oko dva miliona se duguje Miroslavu Miškoviću koji je u više navrata davao jemstvo za kredite tokom privatizacije IPM-a.
Milorad Macut, poverenik sindikata radnika IPM-a, veruje da je Spasojević od početka hteo da na mestu te fabrike nešto drugo izgradi, kao što je i Mišković susednu fabričku zgradu Metal srušio i plac prodao Lidl-u.
„Ali, počela je da pada cena nekretnina, nije bilo investitora, zato u tome Spasojević nije uspeo”, rekao je Macut za CINS.
Na Zvezdari, tik do prostora koji je srpski biznismen Miroslav Mišković prodao nemačkom trgovinskom lancu Lidl, nalazi se pet hektara sa skoro 40.000 metara kvadratnih poslovnog prostora IPM-a.
Vrednost ovog kompleksa u Ulici Vojislava Ilića procenjuje se na oko 10 miliona evra. Deo se iznajmljuje različitim kompanijama, teretani i ketering servisu, a u drugom stoje mašine i hale.
Spasojević ističe da se nikada nije bavio nekretninama, niti je to bila njegova namera, već je u firmi video potencijal.
On je, dodaje, želeo da nastavi proizvodnju, ali su ga ekonomska kriza, gubitak nekih tržišta i insistiranje Agencije za privatizaciju da ulaže u mašine, dok je fabrici trebao živ novac, sprečili u tome.
„Nikada se nisam bavio nekretninama, niti je to bila moja namera, već smo videli u firmi potencijal, nadali se…tada je bilo drugo vreme, velike investicije svuda u Evropi i zemlji, što se posle promenilo”, kaže Spasojević.
Od 2008. do 2011. Agencija je, kako se navodi u analizi CINS-a, protivno praksi, 21 put produžila rokove za ulaganje u proizvodnju i dostavljanje revizorskih izveštaja i najzad okončala privatizacioni proces u korist kupca, iako su postojale brojne sumnje da obećano nije i ispunjeno.
Spasojević insistira da nije doneo odluku da kupi novi objekat u Grockoj i izmesti fabriku da bi otvorio mogućnost prodaje vredne nekretnine, već da je odluka o izmeštanju bila logična zbog eventualnog zagađenja i buke koju fabrika pravi u naselju.
„Jedan deo proizvodnje smo prebacili a sa drugim ne žurimo, jer preseljenje nije lako. Koštaće nekoliko stotina hiljada evra”, objašnjava Spasojević.
On kaže da proizvodnju i dalje održava, sa nekoliko desetina radnika u fabrici u ulici Vojislava Ilića i dodaje da se radnici sada žale sa razlogom, ali da to nije njegova krivica.
„Državne firme ne plaćaju godinama doprinose i struju, a mi privatnici moramo odmah i sve”, kazao je Spasojević koji sebe ne vidi kao dobitnika i kaže da je tržište nekretnina toliko oslabilo da je oborilo cenu samog kompleksa, koji je samo pre nekoliko godina procenjen na 13 miliona evra, dok bi danas cena bila za nekoliko miliona manja.
„Mi da prodamo sada to po ceni od 10 miliona, mi smo tu na gubitku. Za sedam godina samo su kamate izašle preko šest miliona, a ništa nismo dobili za uzvrat. Prodaćemo, ako dobijemo dobru cenu. Prebacićemo poizvodnju u Grocku…Videćemo šta kaže tržište, šta kaže dan i šta kaže noć”, zaključio je Spasojević.
Tanjug
objavljeno: 21.07.2014
.jpg)
