Izvor: Glas javnosti, 19.Okt.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rimski put u Londonu
Britanska metropola nema klasičnih bulevara, sve saobraćajnice su samo „ulica“, „put“ ili „staza“ (street, road, lane), sa tu i tamo ponekom avenijom - koja ipak to baš i nije. Međutim, Londonci „konja za trku“ imaju, a u nadmetanje sa svetskim bulevarima, mogli bi da kandiduju „Strand“, jednu od dužih i veoma atraktivnih ulica. Polazi od skvera Trafalgar, u srcu „grada Vestminstera“, takoreći orto-centra prestonice. Pre pola milenijuma, Strand je bio put od londonskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << „Sitija“ na istok do kraljevskog sedišta Vestminster. Paralelna je reci Temzi, ide trasom nekadašnjeg rimskog puta, ali iako nije pored reke, nazvana je pojmom „rečna obala“ što „strand“ znači na staroengleskom jeziku.
Istorijat ulice prati koloplet odnosa britanskih kraljeva, vojvoda i visokih crkvenih ličnosti, koje su na Strandu ostavile trag u vidu građevina, koje danas ukrašavaju grad. Najviše ih je iz viktorijanske ere, kada je i Temza „odmaknuta“ pedesetak metara, da bi se stvorio građevinski prostor.
Obeležja današnjeg Stranda su kolone automobila i neizbežni crveni spratni autobusi, čuveni „londonci“. Strand je trgovačka i poslovna ulica, ali i obavezna turistička destinacija, jer su mnoge građevine istorijska i arhitektonska vrednost. Vekovima je na Strandu bilo stanište poznatih ličnosti britanske istorije - Čarlsa Dikensa, Tomasa Henrija Hakslija, Džona Stjuarta Mila, itd.
To je i ulica umetnika, jer udomljuje nekoliko galerija i više pozorišta. Na primer, Vodvilj teatar, otvoren još 1870. godine. Tu su i pozorišta Savoj (prvo u istoriji je osvetljeno električnom strujom), Adelfi, Strand (sa verovatno najviše hit predstava u Londonu), i još neka. Pozorište Strand je „lansiralo“, a od 1996. do 2002. godine, čak 5.140 puta izvelo rok-en-rol mjuzikl „Badi“, najuspešniji na svetu pozorišni proizvod te vrste.
Od sakralnih objekata najpoznatija je crkva svetog Klementa, iz devetog veka, mada je donekle izmenjena tokom rekonstrukcije pre 300 godina. Učinio je to čuveni arhitekta Kristofer Vren. Druga značajna crkva na Strandu je Sveta Marija od Stranda (1717). Izuzetno su poznate građevine koje u nazivu imaju reč „Savoj“. Uz već pomenuto pozorište, tu su elitni Savoj hotel (poznat je i po utemeljenju šahovske igre u Engleskoj) i palata Savoj, koja danas udomljuje naučnike u oblasti inženjerstva i tehnologije. Prva verzija svojevremeno najotmenije kuće srednjovekovnog Londona, je stradala u Seljačkoj buni 1381. godine. Drugi put je stradala u 19. veku, dok je bolnička kapela posvećena svetom Jovanu Krstitelju preživela. Danas u njoj službuju sveštenici vojvodstva Lankaster i Kraljevskog viktorijanskog reda. Na ulicu Strand delom izlazi i čuvena „Buš-haus“, dugogodišnji dom u svetu najpoznatije radio i televizijske stanice BBS.
Ponos Stranda je palata Somerset, neoklasičarski mastodont, kojeg je nakon dve decenije izgradnje, 1796. godine, predstavio arhitekta Vilijem Čejmbers.
Za ulicu Strand čuli su mnogi školarci širom sveta, jer je u njoj čuveni Kraljevski koledž London, jedna od pet najcenjenijih evropskih institucija višeg obrazovanja, koju su 1829. godine, osnovali kralj Džordž Četvrti i vojvoda od Velingtona. Najstariji od desetak studentskih domova (campus) Kings koledža, upravo je na Strandu.
Daleke 1882. godine, u ovoj londonskoj ulici, britanska kraljica Viktorija je otvorila Kraljevski sud pravde, instituciju smeštenu u zaista impresivnoj palati. Danas udomljuje najviše sudske organe te države.
Englezi su poznati po „čaju u pet popodne“. Da li je taj običaj nastao baš ovde - u ulici Strand? Možda, jer je izvesni Tomas Tvinings, 1706. godine, u zgradi na broju 216, otvorio prvu čajdžinicu u Engleskoj. Deset generacija Tviningsa, učinilo je porodičnu firmu Tvinings najčuvenijom u svetu, a njen „Earl grey“ čaj - nezaobilaznim. Tu je još jedan relikt iz kolonijalnih vremena - „Australijska kuća“ u kojoj je stolovao „ visoki komesar za Australiju“. Zgradu neobične forme otvorio je kralj Džordž Peti, pre 90 godina. Mlađoj generaciji će više značiti podatak da je u toj zgradi snimljeno nekoliko važnih sekvenci prvog filma o Hariju Poteru.
Da je Strand i ulica za zabavu, svedoče brojni mjuzik holovi u kojima je pesma „Hajdmo na Strand“ obavezna. Reč je o revijalnoj pesmi koja je gotovo himna ove ulice. Bez obzira na spomenike iz prohujalih vremena, Strand je moderna saobraćajnica, sa svim odlikama velegradskog ritma i života. Bezbroj je kafića, pabova, barova i restorana. Izdvajaju se „Simpsonov na Strandu“, poznat po tradicionalnoj engleskoj kuhinji, i „Smolenski“, u kojem poput njujorškog restorana istog lanca, uz savršene obroke, „služe“ i džez u interpretaciji najvećih svetskih muzičara. Na Strandu je više robnih kuća, butika, pomodnih prodavnica, ali i specifičnosti poput juvelirnice Ostina Keja u kojoj se od 1946. godine, prodaju polovni i novi ručni i satovi na lancu.
Zaključimo da ulica Strand nije pravi bulevar, ali jeste ono što bi u nekoj drugoj metropoli nazvali „glavnom“, mada je u Londonu za tu titulu konkurencija izuzetno brojna: „Oksford“, „Ridžent“, „Kings roud“, „Pel Mel“, „Hajmarket“, „Sent Olbeni“, „King“, „Sent Martin“, itd.
.jpg)
