Izvor: RTS, 16.Sep.2019, 17:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kakav Bajern, čudni Bajern

Kalkulacija više nema. Obožavam ovu rečenicu u uvodnom delu prenosa bitnih fudbalskih mečeva, pogotovo kada je takva konstatacija opravdana, ali ne i ovoga puta. Kalkulacije tek počinju, pogotovo na startu Lige šampiona.
Možda se mnogi i neće složiti sa ovakvom tezom uoči duela između Bajerna iz Minhena i >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Crvene zvezde na startu grupe B elitnog takmičenja. Mnogi će reći da Bavarci nemaju potrebe za bilo kakvim kalkulacijama, jer će pred svojim navijačima na "Alijancu" biti izraziti favoriti i tu nema nikakve dileme.

Mnogi Bajernu već sada upisuju tri boda i vide ih kao glavnog favorita za prvo mesto u grupi B. Sve je to u teoriji tačno, međutim, rezultati i igra Kovačevog tima u dosadašnjem delu sezone pokazuju i neku sasvim drugačiju sliku, koju ću pokušati da analiziram na najobjektivniji način. 
Najpre, Bajern je tim u stvaranju.
Tačno je da su okosnicu ekipe činili igrači koji su već dugo u klubu poput Nojera, Boatenga, Kimiha, Alabe, Milera i Levandovskog, međutim, upravo je jedan od pomenutih (Kimih) pokrenuo taj novi talas popunjavanja redova tima istim profilom igrača i potpunom promenom filozofije igre Bajerna iz Minhena.
Naime, Džošua Kimih je već u omladincima projektovan kao zamena za Filipa Lama, a Gvardiolin trogodišnji uticaj omogućio je najpre Lamu, a potom i Kimihu promenu pozicije, te su sa desnog beka prekomandovani u vezni red. 
Dakle, brz, borben i energičan desni bek na sredini terena – ume sa loptom i u veznom redu donosi timu brži prenos težišta igre na protivničku polovinu.

Pritom je pouzdan i ne komplikuje na sredini, gde je najopasnije. Bekovi su po pravilu vrlo disciplinovani i odani, a tu je Gvardiola pokazao koliko je dobar psiholog, jer svaki bek gine za tim, a kada ga stavite na sredinu i date mu još bitniju ulogu u ekipi, on gine dvostruko. Ipak, u fazi napada tu nema ni previše inovativnosti, ali ni previše kreacije, već pukog odrađivanja posla. 
Međutim, u fazi odbrane... E tu je priča mnogo zanimljivija sa Kimihom. On je centralni vezni koji pokriva najpre bekove koji ne stignu da se vrate, jer to mu je prirodna pozicija. Kada protivnik krene u brzu kontru, eto opet zadnjeg veznog, brzonogog Kimiha da popuni redove u zadnjoj liniji. Kad god je to timu neophodno, Kimih je drugi štoper i to je tajna napadačke igre Bavaraca. 
Njihov napad kreće iz interesantno koncipirane odbrane. 
Bajern je ovog leta doveo oba beka.
Levog beka Lukasa Ernandeza platili su Atletiko Madridu čak 80 miliona evra, dok su za desnog beka Benžamana Pavara dali čak 35 miliona evra Štutgartu.
U odsustvu povređenog štopera Boatenga, koji je ove sezone odigrao samo jedan meč u Bundesligi za Bajern, Zile je ostao jedini pravi štoper te je Bajern u zadnjoj liniji igrao samo fiktivno sa četvoricom igrača – Zileom, Pavarom, Ernandezom i Alabom.
U tom sistemu, bekovi Pavar i Ernandez daju timu širinu u početnoj fazi organizacije napada, a s obzirom na to da su obojica vrlo ofanzivni i prodorni, Alaba ili odlazi visoko na krilo, ili se odlascima bekova na protivničku polovinu, Alaba spušta u vezni red. To zapravo u praksi znači da Zile ostaje sam u odbrani, I tu dolazimo do uloge Džošue Kimiha – on je drugi štoper u defanzivnoj formaciji a Alaba pokriva sredinu terena ili zatvara na beku ako je Ernandez zakasnio.
Jedini meč koji je Boateng odigrao u zadnjoj liniji sa Zileom bio je susret protiv Lajpciga ove subote, kada se Alaba povredio na zagrevanju (propustiće meč sa Crvenom zvezdom zbog toga), tako da su na tom susretu, Pavar i Ernandez bili bekovi! Taj susret sa Lajpcigom završen je bez pobednika 1:1.
Dakle, zamisli hrvatskog trenera Kovača sa brzim bekovima i jednim pravim štoperom koji mu je neophodan zbog skoka u odbrani, i sve ono što je uigravao u sistemu sa faktički tri defanzivca, promenjeno je izostankom univerzalca Alabe, te je ove subote bio prinuđen da igra sa dva teška štopera Zileom i Boatengom.
I vezni red Bajerna se i dalje traži. Neko će reći, Tijago Alkantara i Toliso se već dobro poznaju i dugo su tu zajedno sa Kimihom.
Problem je što Kovač često menja I sistem igre na sredini. Ako u veznom redu nastupa sa dvojicom centralnih veznih, a to su po pravilu Kimih i Tijago Alkantara onda je Miler ispred njih, a iza najisturenijeg Levandovskog. Međutim, Kovač je igrao i sa Alkantarom kao centralnim veznim i Tolisoom i Milerom pored njega na sredini, a u rotaciji računa i na Leona Gorecku koji zbog povrede nije odigrao ni jedan meč u novoj sezoni Bundeslige.
Taktički, bekovi Pavar i Ernandez odlaze visoko, Kimih je defanzivni vezni i bliže je štoperu, Alaba ako je na terenu ulazi u vezni red i duplira sa Alkantarom na sredini a Miler – Miler odlazi u špic. Višak se pravi i za bekove na centaršutu, ili se gura pas u dubinu iz veznog reda za brzonoga krila Komana i Gnabrija. Miler je tu vrlo bitan factor jer često se ubacije iz drugog plana, dolazi na povratne lopte i opravdava nadimak koji su mu dali nemački stručnjaci – "Kralj slobodnog prostora".
Bez obzira na to da li igra sa dva centralna vezna, ili sa tri fudbalera na sredini terena, u napadu je sve jasno i tu se na najbolji način zapravo oslikav ona teza o pripremi identičnog profila igrača koji će jednoga dana zameniti veterane koji odlaze.
Taj dan je došao već nakon finala Kupa prošle sezone, kada su Bajern napustila njegova legendarna krila, Roben koji je otišao u penziju i Riberi koji je otišao u Fjorentinu.
Kingsli Koman je već sa 19 godina bio momak kojeg su, poput Kimiha, pripremali i videli kao budućeg naslednika Franka Riberija i Robena. Nažalost, 23-godišnji Francuz se u prethodne četiri godine zbog svoje konstitucije često mučio sa povredama i nije se naigrao fudbala – taj momak je brz, spretan sa loptim, ima fenomenalan dribling, odličan prvi korak, veoma je prodoran i ima duge i tanke noge – reklo bi se idealan model savremenog krila, međutim, njegovi uski zglobovi u punoj brzini ne trpe žestoke startove, te su mu stručnjaci predvideli da bi, ukoliko ne ojača, uskoro zbog učestalih povreda mogao i da okonča karijeru koja faktički nije ni počela.

U Bajeru su strpljivi, svesni iskustva sa Robenom koji je takođe zbog slične konstitucije prečesto bio van terena zbog povreda, ali kada je igrao, on je igrao tako da je danas jedan od najboljih fudbalera u istoriji Bajerna iz Minhena – kluba koji je osvojio više od 70 najvećih trofeja u zemlji i inostranstvu.
Ipak, od početka sezone, Koman, Kimih, Nojer, Zile, Pavar i Levandovski bili su starteri na sva četiri susreta u Bundesligi, što opet daje nadu navijačima Bajerna da je Koman konačno na pravom putu i da će ga povrede zaobilaziti u narednom periodu.
Međutim, Bajern je ozbiljan klub i gleda dva koraka unapred, te svesni Komanovog problema, pošto poto su želeli da dovedu Liroja Sanea iz Mančester sitija, međutim, poznato vam je da se Sane povredio pre početka sezone i odsustvovaće šest meseci, te je taj transfer propao.
Drugo krilo, Gnabri, bivši fudbaler Arsenala, Verdera i Hofenhajma, sa mladom reprezentacijom Nemačke je 2017. već osvojio Evropsko prvenstvo, te je još prošle sezone doveden kao potencijalno rešenje kluba u periodu kada ekipu napuste Roben i Riberi - Gnabri je u prvoj godini dao deset golova za Bajern na 30 mečeva, a danas je standardni reprezentativac Nemačke i u 24. godini jedan je od najboljih igrača Bundeslige.
Ipak, i on je često povređen, te je Kovač u pomoć pozvao svog sunardnika, superiskusnog Ivana Perišića, koji je došao na pozajmicu iz Intera. Perišić je svestan svoje uloge i svog iskustva, ima dobar dribling i još bolji udarac, postizao je spektakularne golove i u Borusiji iz Dortmunda i u Volfsburgu i u Interu, tako da bi njegova uloga i iskustvo moglo biti dragoceno timu, bilo da ulazi sa klupe, bilo da igra od starta.
Tu je još jedno krilo – Kanađanin Dejvis, po mnogima najtalentovaniji fudbaler Konkakaf zone. Taj snažni momak ima samo 18 godina, doveden je prošle sezone za deset miliona evra iz Vankuvera i na četiri meča ove sezone dao je jedan gol. Dobro se uklopio u tim.
Dakle, i tu će tokom sezone Kovač imati mnogo igrača na raspolaganju u rotaciji, bez obzira na povrede, a napad je rezervisan za trojicu, gde prednjači, ko drugi do najbolji među njima, Robert Levandovski.
Od 2015. Levandovski je svake sezone postizao više od 30 golova za Bajern, a ove godine na šest uvodnih mečeva u svim nadmetanjima, 31-godišnji Poljak je dao već osam golova, od toga sedam u Bundesligi.
Ovakve promene i sistema to jest formacija, ali i promene pozicija igrača (Kimih je protiv Herte počeo na svojoj prirodnoj poziciji desnog beka na primer) meni su u krajnjem slučaju po malo konfuzne i ČUDNE.
A čudni su i rezultati – 2:2 sa Hertom na startu, a ubedljive pobede nad Šalkeom u gostima od 3:0, i nad Majncom kod kuće – 6:1, pa opet remi sa Lajpcigom u prošlom kolu – 1:1.
Kao da Kovač i dalje traži tim.
Veliki je to tim, prepun vanserijskih igrača, neće Zvezda znati od koga na individualanom polju preti veća opasnost, ali... Na sve ovo u klub je došao i Kutinjo kao najveća zvezda ekipe. Brazilac koji je bio nezadovoljan u Liverpulu, pobegao u Barselonu gde se nije snašao, pa došao u Bajern gde mora da igra. Kao nova desetka Bajerna, od njega se očekuje da igra. Samo je pitanje šta?
Protiv Šalkea je zamenio Milera, protiv Majnca je igrao od starta, do 67. minuta kada ga je zamenio Miler!? Protiv Lajpciga je ušao u 88. minutu umesto Alkantare.
Zato, završavam ovaj tekst onako kako sam i počeo – Bajern je tim u stvaranju!
Odličan tim. Favorit i protiv Crvene zvezde i generalno u grupi B, ali prošle sezone su nakon punih sedam godina ostali bez četvrtfinala Lige šampiona (izbacio ih je Liverpul u osmini finala).
Njihove ambicije su najveće, a vremena za uigravanje imaju i tokom šest mečeva grupne faze. E tek nakon toga, kalkulacija više neće biti!
Sportski pozdrav...

Nastavak na RTS...