Izvor: Blic, 24.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Wildboyz
Wildboyz
Nošeni opravdanim stavom da ono što je izuzetno vredno ne sme potonuti u samozadovoljstvo nego mora nastaviti linijom progresivnosti, Stivo i Kris Pontius, zvezde MTV-jevog revolucionarnog serijala 'Jackass', svojevremeno su krenuli u novu, uglavnom još luđu avanturu nazvanu 'Wildboyz'. Koncept je smrtonosan u svojoj neodoljivoj jednostavnosti: sve je dozvoljeno u egzotičnim predelima koje Kris i Stiv posećuju tragajući za novim uzbuđenjima, koja redovno i nalaze, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ili, dajući pun zamah svojoj neljudskoj kreativnosti, sami izmišljaju. Nivo blesavosti - kao jedne od najlepših i najpotcenjenijih ljudskih osobina - podignut je do probijanja plafona i ne deluje nimalo pretenciozno bez zadrške i pardona proglasiti 'Wildboyz' najvišim dometom televizijskog medija uopšte.
Posle probanja balege mošusnog govečeta na samom mošusnom govečetu (Kris, a zatim i Stivo, uz lažno obećanje da neće povraćati), šta je još ostalo da se uradi? Koje je još postignuće preostalo čoveku kao večitom istraživaču i inovatoru? Ko će izaći na crtu divljim momcima? Diplomirani klovn ('Ringling Bros. and Barnum & Bailey Clown College') Stivo i Kris Pontius, jedan od najistaknutijih svetskih praktičara i teoretičara skejtborda, ne vode samo gledaoce u neverovatne ambijente, u kojima oskudno odeveni plaše različite vrste neobičnih i opasnih životinja i upuštaju se u pogibeljne, očaravajuće besmislene i fantastično zabavne poduhvate - oni odvode i samu televiziju u predele u koje ljudska noga do sada nikada nije kročila.
Pulski festival
TV prenosi otvaranja i zatvaranja kulturnih festivala, a posebno filmskih, najčešće su u nas čudna mešavina kulturnjačkih pretencioznosti, ostataka socrealističkih rituala i malih seoskih priredbi sa đuskanjima i tamburanjima raznih vrsta. I upravo zato su značajni jer ukazuju na pravo stanje duha u našoj kulturi. Zato sam sa izvesnom zebnjom i velikom radoznalošću rešio da prošle subote na HRT 2 (2l.30-22.l5) odgledam otvaranje 53. Pula film festivala (tako se sada zove), koji sam i neposredno pratio do l989. godine. Bio sam zaprepašćen koliko je sve što se zbivalo na ovom otvaranju odudaralo od preovlađujućih stereotipa.
Počev od uvodne ankete na ulazu u pulsku Arenu, gde je dežurni novinar Pjer Žardin (divno ime, baštensko), opušteno, sa mnogo šarma i neposrednosti sačekivao sve, od ministra kulture do reditelja Rajka Grlića (čiji je film 'Karaula' otvarao festival), dajući im priliku da kažu samo jednu ili (ne daj bože) dve rečenice. I niko se nije ljutio što ne može da završi misao. Potom su dve mlade glumice podsetile na istoriju festivala (uz dokumentarne snimke Tita, njegove svite i mnogo čega drugog).
Onda se jedna od njih, želeći da nam pokaže kako je glumački posao opasan posao, popela na nekakvu skelu na sceni, visine desetak metara, i skočila u ambis. Arena je jeknula, a glumica se pojavila razbarušena i rekla: 'Samo da popravim šminku!' A šta da vam kažem kad sam sledećih dana otkrio da hronike festivala traju samo 11 (i slovima: jedanaest) minuta! Sad se prisetite svih otvaranja Bitefa, Festa i drugih naših svetkovina i sve će vam biti jasno.
