Izvor: Politika, 24.Avg.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vizije pesnika i opsesije slikara
Retrospektivna izložba Milene Pavlović Barili u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti
Jedan od kulturnih događaja ovog leta u Beogradu je, svakako, i retrospektivna izložba Milene Pavlović Barili, priređena povodom obeležavanja stogodišnjice rođenja ove harizmatične umetnice.
Od Miodraga B. Protića, koji je 1955. godine priredio prvu komemorativnu izložbu posvećenu životu i delu Milene Pavlović Barili (1909-1945) pa do danas sačuvano je interesovanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za život i delo ove slikarke; u običajima ove sredine sklone zaboravu, to se može smatrati kulturnim fenomenom. Tome, svakako, doprinose aktivnosti memorijalne Galerije Milene Pavlović Barili u Požarevcu, slikarkinom rodnom gradu, u čijem je fundusu pohranjen najveći deo njenog opusa (894 kataloške jedinice: ulja, pastela, tempera, akvarela i crteža).
U ovom Legatu Danice Pavlović, umetničine majke, proučava se i sistematizuje njeno razuđeno delo, a legat se obogaćuje i novim donacijama. Najnovije, primljene tokom protekle decenije, vezuju se za Milenin američki period i prvi put su predstavljene na ovoj izložbi u SANU. U obimnom katalogu, sa obiljem potrebnih (i nepotrebnih) istorijsko-umetničkih dokumenata, publikovane su kao korisna građa i reprodukcije 120 dela ove slikarke koja se nalaze u muzejskim i privatnim zbirkama u inostranstvu.Kako se Milena Pavlović Barili bavila različitim oblicima likovne umetnosti, a deo njenog jedinstvenog opusa čine i poezija i dizajn, poetiku njenog dela i njegova metaforična značenja, svakako, otkrivaju i stihovi publikovani u ovom katalogu.
Nova teoretska čitanja i problematizovanje poetskog diskursa slikarke nemirnog duha i nomadskog karaktera izazovno je za nove generacije istraživača – kao monografija Olivere Janković (2001) ili nedavna pozorišna predstava Sanje Domazet. Autorske interpretacije ovog osobenog dela srpske umetnosti između dva svetska rata su i mnogobrojne izložbe priređene u zemlji i inostranstvu. Samo u Beogradu, u galerijama SANU i „Progresa”, tokom devedesetih godina, realizovane su dve postavke. Bijenalna manifestacija „U svetlosti Milene” takođe je koncipovana kao svojevrsni umetnički omaž ovoj slikarki.
Jelica Milojković, muzejski savetnik u požarevačkoj Galeriji Milene Pavlović Barili, svoj radni vek posvetila je delu ove umetnice; ona je autor izložbe, kataloga i retrospektivne postavke u Galeriji SANU.
Umetnički, istorijski i dokumentarni karakter ovog izbora, sa pre/velikim brojem eksponata (preko 160) u odnosu na mogućnosti galerijskog prostora, oduzima izložbi dimenziju dobro strukturisane i kritičnije selekcije koja, svakako, ima pretenziju da se u atmosferi obeležavanja stogodišnjice rođenja Milene Pavlović Barili još jednom realno sagleda njeno mesto u domaćoj (i inostranoj) istoriji umetnosti.
Postavka uglavnom prati hronološki sled (1926-1945) pa su rani ili slabiji radovi dominantni u prvom delu galerije, a antologijskim delima iz najplodnijih tridesetih godina završava se postavka u zadnjem segmentu galerije. U tom prostoru su i radovi iz poslednje stvaralačke faze, nepoznati našoj publici; smatra se da je Barili u svom američkom periodu značajnija u oblasti primenjene umetnosti, a ceni se i da je donela Americi novi evropski duh u tu oblast.
Različite kulture u kojima se formirala, kratak životni vek u znaku nomadizma – od Požarevca i Beograda, preko Minhena, Rima, Madrida, Londona i Pariza do Njujorka – odredili su karakter njenog dela unoseći u ovu umetnost refleksije autobiografskog, intimnog dnevnika (autoportreti ili portreti roditelja) bliskog ženskom pismu. Konceptualno u rasponu uticaja na njen rad vezuje se za nemačku umetnost, dekirikovske simbole, stare majstore", tako da stilske odrednice poetski i magični realizam i metafizičko i nadrealističko uslojavaju nijanse njene umetnosti.
Pored uljanih slika (1932/35, 1936/38, 1939/45) izloženi su crteži, tempere, akvareli, modne kreacije, komercijalni dizajn i reklame za modne časopise (1939/45) rukopisi, katalozi, lični predmeti (štafelaj, paleta, stolica, cipele, haljina na nesretnoj lutki) dokumentarne fotografije, dela drugih autora (posmrtni odlivak Mileninih ruku).
Simptomatično je da ovim projektom (pokroviteljstvo Ministarstva kulture Republike Srbije) figuriraju literarni naslovi „Zvezdanim tragom” i „San o buđenju” koji svojom poetičnošću nastoje da potaknu izvorne osobenosti dela Milene Pavlović Barili – enigmatično, imaginarno, onirično, nadrealno, magično, senzualno, melanholično.
Publika voli Mileninu umetnost i njenu harizmu. Podaci galerista o broju posetilaca su impozantni – početkom izložbe dnevno 3.000, a tokom mesec dana njihov zbirni broj je 61.000. Fantastično!
Uz sve poštovanje profesionalnog truda i angažmana institucija i pojedinaca prilikom pripreme ove retrospektivne izložbe, kao i odličnog prijema kod naše publike, glas savesti se ne miri sa očitim propustima. Pre svega, ugled Galerije Srpske akademije nauka i umetnosti obavezuje na određene standarde koji prate sve segmente projekta – od prezentacije radova i pratećih legendi do štampanog materijala (saradnja sa izdavačem). Ustaljena je praksa da se za retrospektivne i značajne izložbe radi autorski projekat postavke sa svim neophodnim elementima, a u timu specijalista pored arhitekte su i istoričari umetnosti, kustosi, autori.
Istini za volju, programi u Galeriji SANU povremeno iznenade svojim padovima (izložba Save Rakočevića); očekujemo utemeljeniju koncepciju i čvršće kriterijume ove ekskluzivne galerije.
Propusti u pretrpanoj i staromodnoj postavci izložbe Milene Pavlović Barili bodu oči profesionalcima; u neuglednim legendama upisani su samo elementarni podaci (bez dodatnih napomena o radovima) katalog (400 strana) štampan je u malom tiražu (500) i bez obzira na cenu (3.000 dinara) rasprodat je prvih dana izložbe, a koristan liflet nije štampan. Radovi na papiru su neadekvatno opremljeni. Dodatni orijentir za publiku je kratka biografija slikarke na tri jezika provincijalnog dizajnerskog rešenja. Kustosko vođenje kroz izložbu takođe je izostalo.
Milena Pavlović Barili je bila obrazovana, emancipovana i elegantna žena, svetski putnik, i njena retrospektiva zaslužuje bolju prezentaciju.
Kao naš svojevrsni brend, ova izložba putuje za Rim, po ocu Brunu u drugu Mileninu domovinu; možemo verovati da će se za probirljivu rimsku publiku ova retrospektiva predstaviti sa više profesionalne osetljivosti (i dobrog ukusa).
Ljiljana Ćinkul
[objavljeno: 25/08/2009]
