Izvor: Blic, 09.Okt.2011, 03:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vanesa: Rođena sam kao dečko
Posle predstave „Gardenija“ kojom je zatvoren ovogodišnji 45. Bitef, otišao sam u garderobu da čestitam Vanesi van Durme, glavnoj glumici ili glumcu i inicijatoru da se ostvari ova vanserijska predstava.
Bila je sva u znoju, šminka se slivala niz njeno koščato lice, ostatku nekadanje muškosti. Vanesa je zvezda večeri, među desetak travestita, koji su se pojavili u početku predstave kao bezbojni malograđani u bezličnim odelima, da bi se tokom predstave polako pretvarali >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u buljuk travestiranih muškaraca, istovremeno i ubedljive i groteskne ženstvenosti.
Jedino je Vanesa na sceni ostala ono što je transseksualno biće, kakvo se pojavi na samom početku, onako visoka kao retko koji muškarac, a gracilna kao retko koja žena, koja zabavlja publiku parodično drastičnim vicevima o „pešovanima".
Vanesa je ta koja je smislila temu predstave, sakupila ansambl travestita, a onda pozvala dvojicu poznatih belgijskih reditelja Alena Platela i Franka van Lakea da izrežiraju predstavu. Oni su shvatili suštinu Vanesine ideje više tužnoj, nego bizarnoj i zabavnoj strani travestita.
U Vanesi kao da se sakupio sav bol i groteska njoj srodnih duša. Čak i u kratkom susretu nju kao da pogađa i najobičnija radoznalost. Tako je na moje pitanje da li je još na krštenju dobila ime Vanesa ili joj je to umetničko ime, odgovorila pomalo netrpeljivo: „Kako sam mogla da se zovem Vanesa kad sam rođena kao dečko!".
„Ličiš na Vanesu Redgrejv." „Da, ali razlikuju nam se honorari." „Operisala si se davno." „ Da, tamo još 70-ih godina prošlog veka kada je za tu intervencija trebalo mnogo hrabrosti, krvi, a i para." Platel dodaje da se danas može nakalemiti penis ili skrojiti ženski organ u svakom boljem supermarketu.
Pitao sam, čini mi se, više nju ili njega da li su lepog mladića uveli u predstavu da bi podvukli razliku između principa njegove klasične muškosti i njihove ženstvenosti po opredeljenju. Kad sam došao posle predstave iza scene da se fotografišem sa Vanesom za ovaj napis, momak me je, ničim neizazvan, zagrlio i poljubio u oba obraza. Jedan od kritičara je napisao da posle ove neobične, a tople predstave, čovek ima potrebu da sve te ranjene duše zagrli. Izgleda da i oni imaju istu želju da zagrle i poljube svoje gledaoce.
Pitao sam Vanesu na susretu sa stvaraocima zašto se predstava zove „Gardenija" i ponudio da joj kažem šta sam čuo da znači u nekom od engleskih argoa za jednu od seksualnih perverzija. Vanesa je rekla da nema pojma i nije htela ni da čuje da to otkrijem. Verovatno da joj ne pokvari lepotu nevine beline rascvetale gardenije.
