Izvor: Glas javnosti, 13.Maj.2009, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umetnost ne sme da ostavi ravnodušnim
Posle sedam meseci prikazivanja, tokom kojih je svakog petka, u udarnom terminu od 20 časova, okupljala zaista brojnu televizijsku publiku svih uzrasta, serija „Gorki plodovi“ autora i reditelja Siniše Kovačevića, biće okončana prekosutra poslednjom 32 epizodom.
- Verovali smo u uspeh serije, iako su nas mnogi u početku „upozoravali“ da je naša publika više sklona smešnim i lakim temama nego ovim o kojima govore „Gorki plodovi“ - kaže u intervjuu za Glas producent >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << i glumica LJiljana Blagojević koja u ovom televizijskom biseru ubedljivo tumači lik Radmile, bivše glumice, koja se posle razvoda sa profesorom Timotijevićem, udala za bogataša u Švajcarskoj.
- Jednostavno, bili smo ubeđeni da je naša publika ipak drugačija i da ne voli svirku samo na jednoj žici, nego da je spremna da čuje i vidi nešto drugo. Drago nam je da su nas gledali ljudi različitih profesija, od taksista, preko lekara, profesora... i da se potvrdilo da naše televizijsko gledalište nije lišeno mozga i razuma.
Nameće se pitanje koliku moć umetnost zaista ima da podstakne ljude na razmišljanje, da ih opomene, upozori?
- Zadatak umetnosti i jeste upravo to. Dakle, da ukazuje, ali i da postavlja pitanja. Umetnost mora da te natera da razmisliš, ona ne sme da te ostavi ravnodušnim, već mora da te uzbudi. Sve ono što te ne uzbudi, naravno da nema veze sa umetnošću. To je već feljton, odnosno neka druga vrsta pisanog ili ne znam kakvog štiva.
VELIKA DRAMA
Bilo je nagoveštaja da bi i „Velika drama“ Siniše Kovačevića, pozorišni fenomen koji se već sedam godina igra na „kartu više“ u beogradskom Narodnom pozorištu, mogla uskoro da bude ekranizovana?
- Da se nisu desili ovi ekonomski problemi u celom svetu, mi bismo već uveliko snimali tu seriju. Pripreme su krenule, ali još uvek ne intenzivno. To očekujemo od jeseni, a snimanje bi trebalo da počne tokom zime. Serija će sigurno biti snimljena, jer se ona tiče svih nas ovde. Kad nešto toliko želiš i hoćeš, onda nema razloga da se to i ne desi.
Od početka devedesetih do danas razni „Gorki plodovi“ kontaminirali su naše živote. Ima li, leka za njih?
- Pre nekoliko dana na sajtu serije pročitala sam jedan komentar u kojem se kaže: „Gorko, da gorčije ne može biti. Svi lekovi u medicini su gorki, a nadamo se da će i ovi gorki plodovi biti lek“. Dakle, veoma je bitno da se može, konačno, progovoriti i to javno, a ne samo da se šuška po kućama, s nekim strahom. Strah te sputava i parališe i onda ceo život provedeš kao neki miš. O stvarima koje ne valjaju treba progovoriti javno da bi one mogle da se reše. U tom smislu, mislim da ima leka, jer da ne verujem ne bih se ni bavila ovim poslom. Sve što se javno kaže ostavi neki otisak u svesti mislećih ljudi, a što se tiče ovih drugih, njima tu ni Bog ne može da pomogne.
Ostaje li Srbija i dalje plodno tle za uzgajanje gorkih plodova, ili poslednja epizoda serije eventualno nudi neki izlaz iz ovog našeg „tamnog vilajeta“?
- E, pa ne mogu to sad da otkrijem... Suština je u tome da je Saša, jedan od glavnih likova, koji je progledao iz jednog mraka, video nešto što je mnogo gori mrak, nego onaj u kojem je živeo. Postoji jedna rečenica koju on izgovara: „Mrak u kome sam ja živeo, mnogo je manji od ovoga koji ja sada vidim“. To je suština. Naš cilj je bio da se prikaže ono u čemu mi živimo. Dakle, koje je to vreme tih gorkih plodova, šta se posejalo, a šta rodilo, pa da onda vidimo šta ćemo dalje da radimo...
