Izvor: Politika, 26.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ugrožena Gomolava
Sa urušavanjem obale nestaju slojevi kultura, zbog kojih su naučnici ovu rimsku nekropolu nazvali "tortom od civilizacija", jer svedoče o kontinuitetu života u periodu od šest milenijuma
Hrtkovci – Kod sremskog sela Hrtkovci, Sava u težnji da ispravi krivinu korita pri svakom visokom vodostaju odvaljuje kubike i kubike obale uz potrese od kojih zebu žitelji najbližih kuća. Reka se već primakla prvoj zgradi na samo desetak metara, a stanovnici strahuju da im >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << matica ne odnese domove.
Sava je, međutim već uzela strašni danak. Vodena masa, na prolasku pored Hrtkovaca nanela je nemerljivu štetu Gomolavi, jednom od najpoznatijih arheoloških lokaliteta u Evropi, odvaljujući od obale stotine kubika zemlje sa kulturnim blagom u njoj. Sa urušavanjem obale nestaju slojevi kultura, zbog kojih su naučnici nazvali Gomolavu "tortom od civilizacija", jer svedoče o kontinuitetu života u periodu od šest milenijuma. Zavod za zaštitu spomenika kulture u Sremskoj Mitrovici odavno ukazuje na alarmantno stanje lokaliteta, ali je utvrđivanje obale izostalo delom zbog nedostatka novca za neophodna istraživačke radove, a delom i zbog povezivanja ovog poduhvata sa projektom generalnog regulisanja plovnog puta po međunarodnim zahtevima.
– Ogromna šteta na lokalitetu već je načinjena. Zadnji je čas da se obala utvrdi i spase preostali veći deo kulturnog blaga. Zavod je nadležan da brine o lokalitetu, ali smo zabrinuti i za Hrtkovčane čije će se kuće obrušiti u vodu ako se ne izgradi obaloutvrda – kaže Ljubiša Šulaja, direktor Zavoda.
Pre tri godine Zavod za zaštitu spomenika kulture sačinio je elaborat zaštitnih arheoloških iskopavanja u obali, na zahtev vodoprivrednog preduzeća "Regulacije" koje bi trebalo da izvede najveći deo radova na regulisanju vodotoka nizvodno od ušća Drine. Nažalost, projekat nije dobio podršku kod stranog kreditora za regulisanja toka Save.
Zorka Pejović, arheolog, koja se neposredno bavi Gomolavom, kaže da bi u vreme niskog letnjeg vodostaja trabalo otvoriti oko 20 sondi u obali, naučno obraditi zatečeno i na ta mesta postaviti vodoutvrde koje će zaustaviti rušenje i odnošenje obale. Tako bi se zaštitila i rimska nekropola sa vilom rustika iz 4. veka, koja je neposredno ugrožena i koja možda neće ni izdržati nasrtaje sledećeg visokog vodostaja.
Prema predračunu iz jula 2004. godine arheološka zaštitna kampanja u trajanju od 50 dana koštala bi oko dva miliona dinara, a danas je taj iznos sigurno veći. Para nije bilo ni tada, niti ih sada ima u najavi.
Sava, međutim, ne čeka. Ozbiljno preti da odvoji od obale i uruši u vodu veliki deo slojeva obale koji svedoče o kulturama različitih civilizacija što bi bila nenadoknadiva šteta ne samo za našu već i za evropsku kulturu.
Zorka Pejović smatra da nedostatak novca za velika istraživanja nije tragična nevolja za nauku.
– Ne smemo da budemo sebični i da težimo da sve iskopamo baš mi. Ono što mi danas moramo da učinimo jeste da sprečimo Savu da odnosi blago na njenim obalama. Stotine budućih godina rađaće nove istraživače koji će biti bolje opremljeni od nas, a zemlja je dobar čuvar kulturnog blaga, sačuvaće ga, uz naš trud, za njih. To mora da se uradi bez odlaganja – kaže Pejovićeva.
Dragorad Dragičević
[objavljeno: 26.01.2007.]
