Izvor: Blic, 26.Avg.2010, 01:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nađena Odisejeva palata u Itaki
O Homerovom identitetu istoričari i dan-danas raspravljaju. Međutim, ep o njegovom glavnom i najslavnijem junaku Odiseju mogao bi ovih dana dobiti veličanstvenu, istorijsku potvrdu. Jer, nekolicina grčkih arheologa tvrdi da je na ostrvu Itaka upravo pronašla tragove koji bi mogli biti ostaci Odisejeve palate.
Ako se to i dokaže, Trojanski rat koji je Homer opevao ne bi više potpadao pod legendu već bi se svet uverio da je bio stvarni, istorijski događaj, a njegovi junaci >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << istorijske, a ne mitološke ličnosti.
Profesor Atanasio Papadopulos, sa Univerziteta u Joanini, na čelu arheološke ekipe koja već 16 godina obavlja iskopavanja na severu Itake tragom Laertovog sina (Odiseja) izjavio je da veruje da ostaci velike građevine na tri nivoa na lokalitetu Egsogi zapravo pripadaju Odisejevoj palati. Palati u koju se Odisej vratio posle dugogodišnjeg putovanja nakon Trojanskog rata da bi ponovo zagrlio svoju voljenu Penelopu, a pošto je uklonio sve njene prosce koji su pokušali da mu uzurpiraju presto.
Tvrdnji da je reč o Odisejevoj palati na lokalitetu Egzogi, sa stepeništem ukopanim u steni, ide na ruku i činjenica da je na istom mestu pronađena i keramika, zapravo fragmenti mikenskog porcelana, kao i jedna fontana koja datira iz oko 1.300 godine pre Hrista, vremena kada se pretpostavlja da je Odisej živeo. Papadopulos je objasnio, a većina svetskih medija to i prenosi, da je palata po dimenzijama i strukturi nalik na one koje su ranije pripisivane Agamemnonu, Menelaju ili Nestoru u Mikeni, Pilosu i Tirintu. (Godine 2006. profesor Janos Lolos otkrio je u Salamini palatu za koju je pretpostavio da je pripadala Ajantu, kao i da je na istom ostrvu identifikovao nadgrobni spomenik podignut u čast ovog drugog Homerovog junaka.)
Papadopulos i njegova koleginica Litsa Kontorli već su prethodnih godina na Itaki pronašli ploču na kojoj je urezana jedna scena iz "Odiseje". Scena predstavlja Odiseja vezanog za jarbol svog broda kako bi odoleo zavodljivoj pesmi sirena. Već tom prilikom, dvoje arheologa je najavilo da su "blizu" otkrića palate čuvenog epskog junaka.
Važnost novog otkrića, ako se ono potvrdi, bila bi epohalna jer arheološka iskopavanja traju decenijama bez rezultata. Dakle, ostavljaju otvoreno pitanje i da li se Trojanski rat uistinu dogodio, odnosno jesu li zaista postojali Ahilej, Odisej, Ajant, Hektor...
Danas, sa otkrićem palate koja se pripisuje mitskom Laertovom sinu, moguće je s malo više sigurnosti iznositi niz pretpostavki, smatraju arheolozi, mada i dalje bez konkretnih zaključaka budući da nedostaju pisani tragovi koji bi bez dvojbe upućivali na vezu između palate i legendarnog Homerovog junaka.
Homer - zagonetna ličnost
Za Homera se zapravo ni danas ne zna kada je tačno živeo. Samo se pretpostavlja da je to bilo u VII i VIII veku pre nove ere jer su tada dovršeni njegovi epovi "Ilijada" i "Odiseja". Njegovo ime Homer vezivalo se, u narodu, za "onog koji ne vidi", mada ne zvuči logično jer su pesnikovi opisi mesta kroz koje je Odisej prolazio toliko živopisni da je naprosto neverovatno da je bio slep.
Ni mesto Homerovog rođenja još nije utvrđeno. Spominju se Smirna, Rodos, Kolofon, Salamina, Hij, Arg, pa čak i Atina.
I Trojanski rat je legenda
Trojanski rat je legendarni desetogodišnji rat udruženih Grka protiv stanovnika grada Troje i jedini istorijski "izvor" koji ga opisuje jesu Homerovi epovi "Ilijada" i "Odiseja". "Ilijada" opisuje poslednju godinu rata, a "Odiseja" razdoblje posle rata. U istinitost epova stari Grci nisu sumnjali, pa je podstaknut njihovim verovanjem i nemački arheolog Hajnrih Šliman 1870. započeo iskopavanja na mestu gde se verovalo da je bila Troja, ali dokazi nisu nikad pronađeni. Zato mnogi istoričari veruju da Homer u svojim pričama zapravo kompilira sve ratove koje su vodili stari Grci, a da ne opisuje događaje onako kako su se doista zbili.
Boginja Atina u palati na Itaki
Ni za „Odiseju", kao ni „Ilijadu", zapravo se ne zna ko ih je napisao. Epovi se pripisuju Homeru, a pesnik se, pak, opisuje kao pustinjak koji je lutao od mesta do mesta i recitovao svoje stihove... Radnja cele „Odiseje" zapravo traje samo 40 dana. Posle završetka tzv. desetgogodišnjeg tzv. Trojanskog rata,. Odisej se vraća kući, svome sinu Telemahu i vernoj ženi, a opisuje kako su Penelopini prosci trošili njegovu imovinu i kako ih je, nakon 20 godina izbivanja iz kuće, sve poubijao...
Počinje stihovima kako bogovi odlučuju da je vreme da se Odisej vrati kući, pošto ga je nimfa Kalipso sedam godina držala u zatočeništvu. Da bi Odisejevom sinu Telemahu najavila očev skorašnji povratak, boginja Atina odlazi na Itaku u njihovu porodičnu palatu...
