Izvor: Blic, 24.Okt.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Model na delu
Model na delu
Euforija u vezi sa koncertima Zdravka Čolića produžena je za još neko vreme emitovanjem snimka koncerta na RTV Pink, u kome su se jasno mogli videti mnogi razlozi zbog kojih taj čovek traje toliko dugo. Nema potrebe da posebno napominjem kako to nije vrsta muzike na koju se lično odazivam, ali ne sporim vrednost, promišljen izbor, besprekornu interpretaciju i potpunu zasluženost hit, ili čak evergrin statusa. Ono što Čolića izdvaja od svih drugih pevača >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << iz sličnog odeljka - dakle neke vrste meinstrim popa - na domaćoj i većine onih na svetskoj sceni jeste, međutim, činjenica da on ne privlači samo besprekornošću svoje pojave i glasa, nego, što je možda ključni detalj, time što je očigledno (bez ikakve želje da tražim efektniji izraz) dobar čovek. To je toliko retka pojava u savremenom javnom svetu – mada nije bila mnogo češća ni ranije – da ne može biti ignorisana: naprotiv, zaslužuje punu i potpunu pažnju. U društvu čija pravila određuju i nameću isključivo nedostojni, toliko i tako dugo uspešni ljudi kao Čolić gotovo da ne postoje, što njihovu vrednost kao primera i uzora čini još većom. Vrednost TV snimka je, opet, u tome što zahvaljujući krupnim planovima u kojima vas akter gotovo bukvalno gleda u oči (kao i vi njega) omogućava direktnije, kompletnije argumente u korist navedenog. Simbolično, dakle, karijera Zdravka Čolića – uprkos brojnim pokušajima zloupotrebe i banalizacije, među kojima je bilo i uspešnih – daleko prevazilazi okvire estradne scene i zalazi na neuporedivo važniji, opšteljudski plan.
Sumrak fotografije
Duboko smo zagazili u civilizaciju slike_arhiva, koja je prema predviđanjima medijskih proroka trebalo da nasledi Gutenbergovu galaksiju. Slike nas zasipaju sa novinskih stubaca, tv-ekrana, filmskog platna, kompjuterskih programa... Ali, postoji tamnija strana ove medijske revolucije, na koju niko ne obraća ozbiljniju pažnju. Otkad je pre dvadesetak godina otkrivena mogućnost digitalno-kompjuterske intervencije u sadržaj slike_arhiva (fotografije) suštinski je izmenjena ontološka osnova fotografije. Od pronalaska dagerotipije sa srebrnom fotografskom pločom 184l godine, fotografija je ponudila svedočanstvo o postojećem svetu, važan izvor istorijskih svedočenja i saznanja. Na filmu su beležena ključna istorijska zbivanja i dokumentarni snimci svih vidova života, što je na fascinantan način nastavljeno u okviru novog tv-medija. Važna istoriografska tumačenja ne bi se mogla zamisliti bez oslanjanja na autentične fotografije, filmske i tv-zapise.
Ali, otkad je kompjutersko-digitalna tehnika omogućila teško prepoznatljive izmene sadržaja i strukture filmske i tv-slike_arhiva, kao i klasične fotografije, izgubljena je mogućnost prepoznavanja autentične prirode prikazanog motiva i prizora. Već smo na filmskim ekranima videli kako uverljivo Bela Kuća u Vašingtonu leti u vazduh, kako se Vudi Alen (Zelig) rukuje sa Hitlerom. Otkako se na svakom kućnom kompjuteru (poput ovog na kojem ja pišem ovaj komentar) može u okviru 'fotošopa' promeniti struktura prizora, ulepšati javna ličnost (setite se uličnih bilborda iz vremena naših izbornih kampanja), kredibilnost fotografije se potpuno istopila. Naravno, ne može se zaustaviti tehnološka reviolucija koja traje. Doborodošli u virtuelni svet kompjuterskih slika koje nude opasnu iluziju da svedoče o svetu u kojem živimo.
