Izvor: Politika, 19.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mikelanđelo fotografije
Retrospektivna izložba fotografija Andreasa Gurskog u Minhenu
Specijalno za "Politiku"
Minhen – Megastar međunarodne umetničke scene Andreas Gurski predstavlja se retrospektivnom izložbom sa 46 velikih eksponata u Hauz der Kunst u Minhenu. Umetnička kritika Gurskog ubraja u najznačajnije savremene fotoumetnike, dok neki u njemu vide i "Mikelanđela fotografije". Na nedavnoj aukciji u Londonu je njegov diptihon "99 Cent II" dosegao basnoslovnu sumu od 1,5 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << miliona funti sterlinga.
Veliki deo izloženih eksponata je preuzet sa izložbe u MoMA u Njujorku 2001, koja je bila obasuta mnogostrukim pohvalama. Minhenska retrospektiva zahvata vremenski luk od 20 godina umetničkog stvaranja autora: najstarije delo potiče iz 1987, a najnovije iz 2007.
Jedna od specifičnosti fotografija Gurskog sastoji se u uveličavanju formata koji dosežu razmere i do 188 sa 508 cm. Autor je rođen 1955. u Lajpcigu, a studirao je na "Volkvangsšule" u Esenu i na umetničkoj akademiji u Diseldorfu. Njegovo fotoumetničko delo je bilo izlagano na nacionalnim i internacionalnim grupnim izložbama. Retrospektiva Gurskog će nakon Minhena biti prikazana u Istanbulu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Moskvi i Melburnu.
Fotoumetnička poetika Gurskog se ne sastoji u predstavljanju realnosti, već u umetničkoj viziji ideala odnosno momenata izvan vremena. Ovde nije reč o dokumentarnoj fotografiji, već o fikciji na osnovu fakata. Prosede Gurskog bi se mogao jednostavno nazvati digitalizacijom analogne fotografije odnosno montažom mnogostrukih detalja konstruisanih u apstraktnu metaforu. Više segmenata jedne slike biva digitalno sabijeno u homogenu kompoziciju. Autor na kompjuteru digitalnim tehnikama usklađuje, preinačava, dopunjuje, raslojava, segmentira, stilizuje i kontroliše, jednom rečju, komponuje estetičku supstancu fotografije.
Gurski je na tradicionalnoj liniji francuskog fotografa Anrija Kartije-Bresona koji je fotografiju definisao kao "odlučujući momenat". To je ilustracija kulminacione tačke jedne radnje kao simbolično skraćenje njenog celokupnog obuhvata. "Stvarnost je moguće predstaviti samo time što je konstruišemo", glasi umetnički kredo umetnika. Gurski kombinuje slobodu digitalnog oblikovanja sa klasičnim atributima tradicionalne fotografije – slučajnošću u složenosti realnosti. Spektar njegovih motiva potiče iz vizuelnog koda globalizovanog sveta. Njegovi sižei i motivi nam se na prvi pogled čine poznatim i razumljivim, jer su nam se takve situacije ili mesta odavno urezala u pamćenje ili podsvest. To izaziva ne samo dejà-vu doživljaj, već otvara mnoga nova pitanja iz čega izrastaju nove enigmatične slike sa zagonetnom semantikom, koje se ne mogu jednoznačno odgonetnuti.
Foto-artefakti Gurskog su uvek sačinjeni iz blago izdignute perspektive. Takva poluptičja perspektiva omogućuje da se prostorni "total" bolje sagleda. Ljudi su uključeni u te monumentalne scenarije, nekada kao akteri, a nekada samo kao statisti u minijaturnim razmerama: kao prolaznici ispod mosta na autoputu, ili kao gledaoci na biciklističkim trkama Tour de France, kao anonimni stanovnici višespratnica ili kao bezimeni kupači na plaži.
Poput rasutih zrna prašine deluju skijaši na beloj pozadini na pejzažu sa debelim snegom prekrivenih Alpa i azurnog neba na objektu koji je naslovljen "Engadin" (2006) ili, pak, krhka turistička barka koja plovi poput orahove ljuske u divljem vrtlogu "Nijagara vodopada" (1989). Gurski je fasciniran fenomenom mase, te taj lajtmotiv opsesivno u nebrojenim varijacijama tematizuje. Kroz ponavljanje i varijaciju pojedinačnih segmenata jedne te iste fotografije, nastaju ornamenti i arabeske koji, gledani sa distance, slikama daju osobiti optički šarm. "Ja preuveličavam i prenaglašavam realnost, jer ne postoji objektivna realnost, već samo subjektivan pogled na svet", veli Gurski, definišući svoj idealistički kompozicioni princip. Gotovo nijedan drugi savremeni umetnik ne zadire preciznije i ponornije u srž kompleksnih odnosa u globalizovanom svetu; Gurskom to maestralno polazi za rukom. Pred slikama Gurskog se otvara mikrokosmos analitičkog beskraja i raskošni univerzum čiste radosti posmatranja.
Zoran Andrić
[objavljeno: 19.03.2007.]
