Izvor: Blic, 01.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kolor, domaći
Kolor, domaći
Volim kvizove. Uvek sam ih voleo; u vreme Olivera Mlakara i 'Kviskoteke' navijali smo za Peđu J. Markovića, kao za košarkašku reprezentaciju: znali smo da pobeđuje, samo da vidimo kako i sa koliko razlike. Po navici i danas gledam kvizove, ukoliko su to kvizovi znanja ili, bar, posedovanja informacija, ukoliko ne služe ponižavanju takmičara, pa makar i na dobrovoljnoj osnovi.
I gledam, tako, pre izvesnog vremena, jedan vrlo pristojan kviz iz koga >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se da ponešto saznati. Takmičari sami biraju oblast. Jedan mlad momak, reklo bi se: urban (ma šta to značilo), bira domaću kinematografiju, filmove iz poslednje godine. I ne može da spoji nijedan odgovor na pitanja o naslovima filmova ili njihovim rediteljima.
Niti jedan jedini.
Dečko ne prolazi dalje, a ja se pitam kako je to moguće. U zemlji u kojoj ljudi znaju cele dijaloge napamet, u kojoj su gegovi ili asocijacije postali deo svakodnevnog argoa - mlad čovek ne zna ništa o domaćem filmu.
Šta je tome razlog? Možda počiva u rečima Glorije Svanson kao Norme Dezmond u 'Bulevaru sumraka' - 'Filmovi su ti koji su se smanjili'. To je, onda, pitanje za autore. Možda je posredi konačna propast Lenjinove zapovesti o filmu kao najvažnijoj umetnosti. To bi bilo pitanje za državu.
U svakom slučaju, poražavajuća je činjenica da nove domaće filmove niko neće da gleda. A ima baš dobrih. Ja znam za dva.
Država i kultura imale su dete, zvalo se kinematografija. Dete je vaspitno zapušteno, neuhranjeno, na ivici gladi, delinkvencije i konačnog tragičnog kraja.
To sam hteo reći.
Bond: nemoguća misija
'Kazino Rojal' reditelja Majkla Kembela
Oni koji očekuju da će novi tajni agent Njenog kraljevskog veličanstva ličiti na prethodne, gorko će se prevariti. 'Kazino Rojal' (god. proizvodnje 2006. trajanje: 144 min.) u režiji Majkla Kembela (radio 'Zlatno oko') zasnovan je na romanu Jana Fleminga po kojem je već snimljen film 1967. u kojem je parodijski obrađena legenda koja još nije stvorena, uz oslanjanje na harizmatične komičare poput Pitera Selersa, Dejvida Nivena i Orsona Velsa. Sada se nova filmska verzija posle gotovo četiri decenije vraća u špijunski žanr, ali bez uobičajenih i ritualnih privezaka: nema uvodne muzičke teme sa senzualnim glasovima Širli Besi, Tine Tarner i sličnih, nema romantično-dekadentne atmosfere u kojoj iskrsavaju opasne lepotice u bikiniju, nema erotskih prizora koji se iznenada pretvaraju u kasapnicu. Nema ni dileme kakav martini pije tajni agent. 'Baš me briga', kaže on ljubaznom barmenu.
Šta je onda ostalo? Dramatična, trilerska jurnjava od Bahama, preko Majamija do Venecije koja će na naše oči početi da se raspada usled rušilačkog obračuna sa zlikovcima. Sa nasleđenom romantikom podžanra moralo se raskrstiti i stoga ne čudi da novi film toliko liči na nove serijale koji su na Bondovoj ikonografiji parazitski iznikli u međuvremenu ('Nemoguća misija', 'Bornov identitet'). Reditelj Majkl Kembel je pomerio ovu Bondovu priču u današnje bezbojno, cinično doba i snabdeo je vrhunskom tehnologijom.
Džejmsa Bonda s početka karijere, koji još nema dve nule jer se one stiču ubijanjem negativaca, igra Denijel Krejg, plav, sa slomljenim, bokserskim nosem i neskivenom potrebom da ubija. Nastavljači lika i dela agenta 007 rešili su problem za sledećih desetak godina. Film je predugačak (trajna boljka skupih projekata), Bondova veza sa lepom Vesper Lind (Eva Braun) je gnjavatorski spora i neprivlačna, a prizor mučenja zarobljenog agenta je na ivici smešnog. Nema veze.Vidimo se u sledećoj 'bondijadi'.
|
